Обична ветрушка
| Обична ветрушка | |
|---|---|
 |
|
|
Ветрушка
|
|
| Таксономија | |
| Домен: | Eukaryota |
| Натцарство: | Ophistokonta |
| Царство: | Animalia |
| Потцарство: | Eumetazoa |
| Надтип: | Deuterostomia |
| Тип: | Chordata |
| Подтип: | Vertebrata |
| Инфратип: | Gnathostomata |
| Наткласа: | Tetrapoda |
| Класа: | Aves |
| Ред: | Falconiformes |
| Породица: | Falconidae |
| Род: | Falco |
| Врста: | F. tinnunculus |
| Биномијална номенклатура | |
| Falco tinnunculus (Linnaeus, 1758) |
|
 |
|
| Ареал обичне ветрушке У току целе године У току лета У току зиме | |
| Синоними | |
|
Falco rupicolus Daudin, 1800 (but see text) |
|
Обична ветрушка (лат. Falco tinnunculus) је дневна грабљивица, из породице и рода соколова.
Садржај
Опис[уреди]
Дугачка је 32-39 цм, са распоном крила од 65 до 82 цм. Као и код осталих соколова, женке су веће од мужјака. Горњи део тела је код мужјака светло-кестењасте боје са црним пегама, а глава и реп сиво-плави. Женке имају црне пруге на горњем делу тела.
Распрострањење[уреди]
Ова врста је веома распрострањења, тако да њен ареал обухвата скоро читаву Евроазију и Африку
Станиште[уреди]
Овај соко насељава степске пределе, ободе шума али се све чешће налази у градским срединама где се гнезди на крововима високих зграда. У Београду живи око 150 парова ове птице. Има их и у Нишу на високим зградама. Као и сваки соко, ветрушка такође не гради своје гнездо већ га преотима најчешће вранама.
Исхрана[уреди]
Ветрушка се храни ситним глодарима, пољским мишевима и волухарицама, а уколико њих нема ловиће ситне птице попут врабаца, сеница или штиглица. Лови на карактеристичан начин тако што лебди у ваздуху осматрајући плен на земљи а онда се нагло спушта на нижу висину, где поново застаје, да би још једном осмотрила плен а затим кренула у финални напад и коначно га уловила.
Ветрушка је веома корисна птица, јер, као и сова, градове ослобађа велике количине глодара. Процењује се да само београдске ветрушке годишње град ослободе од око десетак тона мишева и ситних глодара. Такође, будући да су у врху ланца исхране, присуство ветрушке имплицира да је животна средина и даље колико толико здрава, јер су ове грабљивице прве на удару претераног загађења, због специфичности њихове исхране.
Размножавање[уреди]
Птица се гнезди у периоду од половине априла до августа. Женка ветрушке снесе пет до шест јаја, и само она лежи на њима док мужјак лови и доноси храну. Уколико се женки нешто догоди, нема наде ни за младунце, јер само она уме да их правилно храни ситним комадима плена.
Ветрушке у Нишу[уреди]
Ветрушке су присутне и у Нишу. Један пар се настанио почетком 2017. године на тераси једне високе зграде у гнезду које су ранијих година користили голубови. Женка је снела 5 јајета од којих су три соколића преживела. Женка их храни између осталог и мишевима.(Драган Цветковић, Ниш)
Галерија "Ветрушке у Нишу"[уреди]
-
Обична ветрушка снимљена у Нишу
-
Обична ветрушка снимљена на крову зграде у Нишу
-
Обична ветрушка, гнездо са соколићима, снимљено 13.07.2017.г. на једној тераси у Нишу
-
Обична ветрушка, гнездо са соколићима и мишом који им је „мајка“ донела за исхрану, снимљено 21.07.2017.г. на једној тераси у Нишу
Извори[уреди]
- ↑ BirdLife International (2013). „Falco tinnunculus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013.
Спољашње везе[уреди]
- Документарна серија „Градске птице“, епизода „Ветрушка“ (српски)
 |
Обична ветрушка на Викимедијиној остави. |
