Шопи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Географско порекло становништва Краљевине Србије крајем 19. и почетком 20. века (црвеном бојом означено шопско или торлачко становништво)
Карта Шоплука (према Јовану Цвијићу)

Шопи или Шопови је регионални назив [1] који се употребљава за становнике настањене на централном Балкану, а који се по њима назива Шоплук.

Шоплук[уреди]

Према Јовану Цвијићу, Шоплук обухвата целу западну Бугарску (укључујући видинску, софијску и пиринску регију), источну Македонију, део југоисточне Србије и веома мали део данашње Грчке.

Становништво Шоплука[уреди]

Карта српског етничког простора после Берлинског конгреса 1878. године, од Милојка В. Веселиновића

Овај планински предео данас насељавају етнички Бугари, Срби и Македонци. Становништво Шоплука је Цвијић поделио на три целине, прву са етничким Србима, другу са мешовитом популацијом и трећу која је ближа Бугарима.[2]


У књизи "Путовање од Москве до Константинопоља" из 1817/18.године, аутор Вилијам Макмајкл говори о земљи Мезији(територија која обухвата цео Шоплук), пореклу њеног становништва и језику којим оно говори:

Викицитати „Староседелачко хришћанско становништво у овој земљи, раније познатој као Мезија, сада подељеној на две области, Србију и Бугарску, колективно се зове Срби и говори словенским језиком. Оригинални Бугари су били татарски народ, који је дошао у 5.веку са обала Волге, и који је успешно усвојио словенски дијалект од њихових нових земљака Срба, задржавши само неколико речи њиховог бившег језика.”

[3]

Говор[уреди]

Сви Шопи у Србији говоре тимочко-лужничким дијалектом српског језика (укључујући и Шопе у области Трна (област Знепоље), Брезника (област Гра'ово), Радомира (област Мрака) и Белоградчића у Бугарској.

Српски дијалекти према Александру Белићу - српски се говори до Искра, Софије и Риле

Остали Шопи говоре такозваним Западним бугарским говорима који се простиру до Јатове границе која представља границу између екавских и јакавских говора. Ова граница се пружа паралелно току реке Искар источно од ње, а затим од Пазарџика готово праволинијски ка Солуну

Контроверза[уреди]

Републички завод за статистику Србије је на попису 2011. године приказао Шопе као посебну статистичку категорију у рубрици "национална припадност",[4] а тако се изјаснило 142 становника.[5]

Шопска салата[уреди]

Чувена шопска салата потиче из босилеградског краја.[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]