Шопи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Географско порекло становништва Краљевине Србије крајем 19. и почетком 20. века (црвеном бојом означено шопско или торлачко становништво)
Карта Шоплука (према Јовану Цвијићу)

Шопи или Шопови је регионални назив[1] који се употребљава за становнике настањене на централном Балкану, а који се по њима назива Шоплук.

Шоплук[уреди]

Према Јовану Цвијићу, Шоплук обухвата целу западну Бугарску (укључујући видинску, софијску и пиринску регију), источну Македонију, део југоисточне Србије и веома мали део данашње Грчке. Шопски предео (Шопје) је почињао (према извору са почетка 20. века) од граница некадашње Кнежевине Србије. Шопска средишта била су у 19. веку Радомир, Ђустендил, Свети Никола, Кратово али и Врање, Ниш и Пирот.[2]

Становништво Шоплука[уреди]

Карта српског етничког простора после Берлинског конгреса 1878. године, од Милојка В. Веселиновића

Овај планински предео данас насељавају етнички Бугари, Срби и Македонци. Становништво Шоплука је Цвијић поделио на три целине, прву са етничким Србима, другу са мешовитом популацијом и трећу која је ближа Бугарима.[3]

У књизи "Путовање од Москве до Константинопоља" из 1817/18. године, аутор Вилијам Макмајкл говори о земљи Мезији (територија која обухвата цео Шоплук), пореклу њеног становништва и језику којим оно говори:

„Староседелачко хришћанско становништво у овој земљи, раније познатој као Мезија, сада подељеној на две области, Србију и Бугарску, колективно се зове Срби и говори словенским језиком. Оригинални Бугари су били татарски народ, који је дошао у 5. веку са обала Волге, и који је успешно усвојио словенски дијалект од њихових нових земљака Срба, задржавши само неколико речи њиховог бившег језика.”

[4]

Шоплук се везује и за словенско становништво Старе Србије - Македоније, у местима: Овче Поље, Штип, Радовиш и Струмица. Крактерне црте тих становника су идентичне: повученост, вредноћа и штедљивост.[5]

Говор[уреди]

Сви Шопи у Србији говоре тимочко-лужничким дијалектом српског језика.

Српски дијалекти према Александру Белићу - српски се говори до Искра, Софије и Риле

Остали Шопи говоре Западним бугарским говорима који се простиру до Јатове границе. Ова граница се пружа паралелно току реке Искар источно од ње, а затим од Пазарџика готово праволинијски ка Солуну.

"Шопски дијалекат" је крајем 19. века био спона између српског и бугарског језика.[6]

Шопи и Срби[уреди]

Шопи су одувек сматрани за племе унутар српског народа[7], уз Брсјаке и Мијаке.[8] Сматрало се да су Срби у Бугарској широко распрострањени, а нарочито их је много било до и око града Софије (Сердике). Једни су били католици (Дубровчани), а други многобројни православци (Шопови). Мезијски древни становници Шопи, су једини сачували своја српска обележја[9], за разлику од Гета, Горштака и Беса - који су побугарени. Шопови из Ђустендила и Самокова "нису ништа друго до Срби", и "Српско је до река Искар и Месте", говорило се 1913. године.[10] За разлику од Бугара, Шопе као и Србе карактеришу породичне задруге, као једно од битних етнолошких карактеристика.[11] Шоповима су у 19. веку означавани становници Софије.[12] Шоп је по неким изворима и увредљив назив за Србе, који су давали Бугари (али и Срби са севера), Србима на југу.[13][14][15] Бугарски књижевник Петко Славејков је испитујући распрострањење Бугара, око Витоше и Ђустендила и свуда на територији са бугарске стране границе, наилазио само на Шопове.[16] Они су имало своје особено народно осећање, које их је одвајало од Бугара и приближавало Србима, оним преко границе. То нису били "добри Бугари", и зато су били су предмет сталне пажње бугаских власти.[17]

Српски научник Јован Цвијић описујући психичке варијетете код српског другог, динарског типа, за пети узима "Шопски" (торлачки). Представници тог варијетета имају особине раје, а често духовне живости и склоности за шалу.[18] По Цвијићу, Шоплук је један од примера етничке слојевитости нашег народа, у којем живе Срби динарци, људи карактеристичних душевних својстава.[19] Становници Шоплука били су за разлику од осталих Срба, суморнији, са мање веселости и хумора, врло слабе фантазије. Код њих је и знатно мање таштине и пргавости; мање су преки и жустри од сународника из суседних области.[20]

Када је било речи о Шопима, у зајечарском и неготинском округу, српски и бугарски истраживачи сви показали својим ставовима сву сложеност проблема. Србин, академик Александар Белић је сматрао у свом раду "Дијалекти Источне у Јужне Србије", да су ти Шопи ( у српским крајевима) судећи по говору више Бугари него Срби. Међутим поменути Бугарин, Славејков мислио је обрнуто: то су више Срби, а мање Бугари.[21] Белићева књига је изазвала револт у српској јавности, и као одбрану од тих "несрпских" ставова, свештеник Милош Анђелковић је написао брошуру са опширним насловом у којем се јавља и "кривопис" Белићев. Због те књижице вођен је и судски процес у Београду, а на њему је било речи и о Шоповима - које је лингвиста Белић одвојио од Срба.[22] Чини се да Вукова реформа српског језика удаљила и одбацила многе етничке групе, које су историјски припадале и гравитирале ка Србима (у централној Србији), попут Шопа.

Занимљивости[уреди]

Аризановић је било често шопско презиме у Србији.[23]

Контроверза[уреди]

Републички завод за статистику Србије је на попису 2011. године приказао Шопе као посебну статистичку категорију у рубрици "национална припадност",[24] а тако се изјаснило 142 становника.[25]

Шопска салата[уреди]

Чувена шопска салата потиче из босилеградског краја.[1]

Неки од знаменитих Шопа[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Dnevni list Danas | Periskop | Orata, kopata, daj mi čiča momata
  2. ^ "Правда", Београд 1927. године
  3. ^ Ethnologia Balkanica. LIT Verlag Münster. стр. 75—. GGKEY:ES2RY3RRUDS. 
  4. ^ Journey from Moscow to Constantinople, in years 1817,1818; pages 132, 133.[1]
  5. ^ "Београдске новине", Београд 1917. године
  6. ^ "Стражилово", Нови Сад 1894. године
  7. ^ "Мале новине", Београд 1889. године
  8. ^ "Отаџбина", Београд 1. мај 1883. године
  9. ^ "Стражилово", Нови Сад 7. август 1894. године
  10. ^ "Балкански рат у слици и речи", Београд 3. новембар 1913. године
  11. ^ "Просветни гласник", Београд 1895. године
  12. ^ "Дело", Београд 1897. године
  13. ^ "Дело", Београд 1908. године
  14. ^ "Отаџбина", Београд 1890. године
  15. ^ "Београдске општинске новине", Београд 1. децембар 1932. године
  16. ^ "Велика Србија", Солун 1916. године
  17. ^ "Дело", Београд 1. јануар 1899. године
  18. ^ "Просветни гласник", Београд 1. октобар 1920. године
  19. ^ "Време", Београд 23. јул 1928. године
  20. ^ "Нова Искра", Београд 1. фебруар 1907. године
  21. ^ "Правда", Београд 4. октобар 1927. године
  22. ^ "Време", Београд 19. октобар 1926. године
  23. ^ Иван Ивановић: "Портрет уметника у старости", Крагујевац 1907. године
  24. ^ Попис становништва 2011. године: Национална припадност popis2011.stat.rs
  25. ^ Становништво према националној припадности: Остали stat.gov.rs

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Шопи на Викимедијиној остави