Мунтенија
Мунтенија или, раније, Велика Влашка (рум. Muntenia, лат. Wallachia Maior) је једна од историјских покрајина Румуније и већи, источни део веће покрајине Влашке. Највећи град и историјско и културно средиште Мунтеније, али и целе данашње Румуније, је град Букурешт.
Географија
[уреди | уреди извор]Мунтенија је већи део (2/3) покрајине Влашке, који обухвата њене средишње и источне делове. Од њеног другог дела, Олтеније, дели је на западу река Олт. Река Дунав чини јужну границу (према Бугарској) и источну (према Добруџи), а северну Карпати према Трансилванији. На крајњем североистоку постоји и граница ка румунском делу Молдавије на мањим рекама Сирет и Милков. Данас Мунтенија не постоји као самоуправна јединица, али су управне границе месних жупанија готово истоветне као природне, мада према Олтенији и Молдавији постоје окрузи који залазе у по две румунске покрајине.
Управна подела и градови
[уреди | уреди извор]Олтенија обухвата неколико жупанија данашње Румуније:
- Жупаније које су потпуно у Мунтенији:
- Жупаније које су дијелом у Мунтенији:
Највећи град и историјско и културно средиште Мунтеније, али и целе Румуније, је град Букурешт, који се налази у средишњем делу покрајине. Веома важни градови су и Плојешти и Браила, а потом следе: Питешти, Трговиште, Бузау, Ђурђу.
Највећа насеља
[уреди | уреди извор]№ | Град | Популација | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Букурешт Плојешти |
1. | Букурешт | 1.716.961 | Браила Питешти | |||||
2. | Плојешти | 180.540 | |||||||
3. | Браила | 154.686 | |||||||
4. | Питешти | 141.275 | |||||||
5. | Бузау | 103.481 | |||||||
6. | Трговиште | 65.752 | |||||||
7. | Слатина | 62.557 | |||||||
8. | Калараши | 58.211 | |||||||
9. | Ђурђу | 54.551 | |||||||
10. | Попешти-Леордени | 53.434 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Populația rezidentă pe sexe, județe, municipii, orașe, comune și sate”. recensamantromania.ro. Приступљено 06. 09. 2024.
- Влад Георгеску (Vlad Georgescu), Istoria ideilor politice româneşti (1369—1878), Минхен, 1987.
- Неагу Џувара (Neagu Djuvara), Între Orient şi Occident. Ţările române la începutul epocii moderne, Humanitas, Букурешт, 1995.
- Константин К. Ђуреску (Constantin C. Giurescu), Istoria Bucureştilor. Din cele mai vechi timpuri pînă în zilele noastre, Ed. Pentru Literatură, Букурешт, 1966. pp. 93