Оман (биљка)
| Telekia speciosa | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Биномно име | |
| Telekia speciosa (Schreb.) Baumg.
| |
| Синоними | |
|
Buphthalmum cordifolium Waldst. & Kit. | |
Оман (волујско око, жути колоточ, огњица, велики волујак) или лат. Telekia speciosa је биљка из породице главочика (Asteraceae).
Порекло имена[уреди | уреди извор]
- име рода по мађарском ботаничару и мецени S. Teleki-ју, који је живео у 19. веку;
- име врсте од латинског speciosus, што значи наочит, леп, угледан због лепоте саме биљке.
Опис биљке[уреди | уреди извор]
Стабло је округло, вунасто длакаво, веома снажно и грана се у горњем делу. Доњи, средњи и горњи листови разликују се међусобно по облику и лисној дршци. Доњи су широко троугласти или јајасти са дучачким дршкама. Средњи су на краткој дршци, јајасти и назубљени по ободу, док су горњи листови издужено јајасти или у облику ромба са шиљатим врхом и седећи су (немају дршку). Цветови су груписани у крупне главичасте цвасти широке 6-7 cm, док су оне сакупљене у гроње. По ободу главице налазе се једнополни, женски, језичасти цветови. У центру су цевасти двополни (хемафродитни) цветови. Плод је ахенијум дугачак око 6 mm са назубљеним ободом при врху.
Станиште и распрострањеност[уреди | уреди извор]
Расте на планинама у појасу букових и јелових шума, уз потоке и изворе у брдско-планинаском региону, на старим крчевинама шума и у крашким вртачама. Распрострањена је у јужним и источним Карпатима, источним Алпима, Балканском полуострву, Малој Азији и на Кавказу.
Лековито дејство и употреба[уреди | уреди извор]
Корен, мириса на камфор, се користи за одстрањивање слободних радикала из организма. У народној медицини оманом се лечи бронхитис, плућне болести, прехлада и ишијас.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Цваст главица
-
Горњи део биљке са осушеним цвастима
Литература[уреди | уреди извор]
- Вуксановић, Снежана: Љековите биљке и шумски плодови, Натура, Колашин, 2007.
- Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
- Шилић, Ч: Шумске зељасте биљке, ИП Свјетлост, Сарајево, 1990.