Оман (биљка)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Telekia speciosa
Telekia speciosa volujsko oko.jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномијално име
Telekia speciosa
(Schreb.) Baumg.
Синоними

Buphthalmum cordifolium Waldst. & Kit.
Buphthalmum speciosum Schreb.
Inula caucasica Pers.
Inula macrophylla M. B.
Telekia cordifolia DC.

Оман (волујско око, жути колоточ, огњица, велики волујак) или лат. Telekia speciosa је биљка из породице главочика (Asteraceae).

Порекло имена[уреди | уреди извор]

  • име рода по мађарском ботаничару и мецени S. Teleki-ју, који је живео у 19. веку;
  • име врсте од латинског speciosus, што значи наочит, леп, угледан због лепоте саме биљке.

Опис биљке[уреди | уреди извор]

Стабло је округло, вунасто длакаво, веома снажно и грана се у горњем делу. Доњи, средњи и горњи листови разликују се међусобно по облику и лисној дршци. Доњи су широко троугласти или јајасти са дучачким дршкама. Средњи су на краткој дршци, јајасти и назубљени по ободу, док су горњи листови издужено јајасти или у облику ромба са шиљатим врхом и седећи су (немају дршку). Цветови су груписани у крупне главичасте цвасти широке 6-7 cm, док су оне сакупљене у гроње. По ободу главице налазе се једнополни, женски, језичасти цветови. У центру су цевасти двополни (хемафродитни) цветови. Плод је ахенијум дугачак око 6 mm са назубљеним ободом при врху.

Станиште и распрострањеност[уреди | уреди извор]

Расте на планинама у појасу букових и јелових шума, уз потоке и изворе у брдско-планинаском региону, на старим крчевинама шума и у крашким вртачама. Распрострањена је у јужним и источним Карпатима, источним Алпима, Балканском полуострву, Малој Азији и на Кавказу.

Лековито дејство и употреба[уреди | уреди извор]

Корен, мириса на камфор, се користи за одстрањивање слободних радикала из организма. У народној медицини оманом се лечи бронхитис, плућне болести, прехлада и ишијас.

Галерија[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Вуксановић, Снежана: Љековите биљке и шумски плодови, Натура, Колашин, 2007.
  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
  • Шилић, Ч: Шумске зељасте биљке, ИП Свјетлост, Сарајево, 1990.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]