Отворено првенство Валенсије у тенису

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Отворено првенство Валенсије
Информације
Локација Валенсија
Шпанија Шпанија
Стадион Град уметности и наука
Категорија АТП 500
Подлога Тврда (дворана)
Жреб 32С / 32К / 16Д
Новчана награда 551.800 $
Веб-сајт http://www.valenciaopen500.com
Град уметности и наука

Отворено првенство Валенсије или Valencia Open 500 (раније познат под именом Open de Tenis Comunidad Valenciana) некадашњи је професионални мушки тениски турнир који се играо на тврдој подлози у дворани. Спадао је у категорију АТП 500. Одржавао се сваке године (обично у октобру) у дворани Град уметности и наука.

Историја[уреди]

Први турнир је одржан у Валенсији 1995, да би наредне две године турнир био пребачен у Марбељу. Од 1998. до 2002. одржавао се на Мајорки, а 2003. враћен је у Валенсију, где је остао до данас.

Ово је до 2008. био турнир на земљаној подлози, али 2009. заменио је подлогу и време одржавања са турниром Мадриду где се отад игра на отвореном и на земљаној подлози, а турнир у Валенсији у дворани и на тврдој подлози.

Протекла финала[уреди]

Мушкарци појединачно[уреди]

Локација Година Победник Финалиста Резултат
Валенсија
2015. Португалија Жоао Соуза Шпанија Роберто Баутиста Агут 3–6, 6–3, 6–4
2014. Уједињено Краљевство Енди Мари Шпанија Томи Робредо 3–6, 7–6,(9–7) 7–6(10–8)
2013. Русија Михаил Јужни Шпанија Давид Ферер 6–3, 7–5
2012. Шпанија Давид Ферер Украјина Александар Долгополов 6–1, 3–6, 6–4
2011. Шпанија Марсел Гранољерс Аргентина Хуан Монако 6–2, 4–6, 7–6(7–3)
2010. Шпанија Давид Ферер Шпанија Марсел Гранољерс 7–5, 6–3
2009. Уједињено Краљевство Енди Мари Русија Михаил Јужни 6–3, 6–2
2008. Шпанија Давид Ферер Шпанија Николас Алмагро 4–6, 6–2, 7–6(7–2)
2007. Шпанија Николас Алмагро Италија Потито Стараче 4–6, 6–2, 6–1
2006. Шпанија Николас Алмагро Француска Жил Симон 6–2, 6–3
2005. Русија Игор Андрејев Шпанија Давид Ферер 3–6, 7–5, 6–3
2004. Шпанија Фернандо Вердаско Шпанија Алберт Монтањес 7–6(7–5), 6–3
2003. Шпанија Хуан Карлос Фереро Белгија Кристоф Рохус 6–2, 6–4
Мајорка 2002. Аргентина Гастон Гаудио Финска Јарко Нијеминен 6–2, 6–3
2001. Шпанија Алберто Мартин Аргентина Гиљермо Корија 6–3, 3–6, 6–2
2000. Русија Марат Сафин Шведска Микаел Тилстрем 6–4, 6–3
1999. Шпанија Хуан Карлос Фереро Шпанија Алекс Коређа 2–6, 7–5, 6–3
1998. Бразил Густаво Киртен Шпанија Карлос Моја 6–7(5–7), 6–2, 6–3
Марбеља 1997. Шпанија Алберт Коста Шпанија Алберто Берасатеги 6–3, 6–2
1996. Немачка Марк-Кевин Гелнер Шпанија Алекс Коређа 7–6(7–4), 7–6(7–2)
Валенсија 1995. Холандија Шенг Схалкен Аустрија Гилберт Шалер 6–4, 6–2

Мушки парови[уреди]

Локација Година Победници Финалисти Резултат
у финалу
Валенсија 2014. Холандија Жан-Жилијен Ројер
Румунија Орија Текау
Јужноафричка Република Кевин Андерсон
Француска Жереми Шарди
6–4, 6–2
2013. Аустрија Александер Пеја
Бразил Бруно Соарес
Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
7–6(7–3), 6–7(1–7), [13–11]
2012. Аустрија Александер Пеја
Бразил Бруно Соарес
Шпанија Давид Мареро
Шпанија Фернандо Вердаско
6–3, 6–2
2011. Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
Сједињене Америчке Државе Ерик Буторак
Курасао Жан-Жилијен Ројер
6–4, 7–6(11–9)
2010. Уједињено Краљевство Енди Мари
Уједињено Краљевство Џејми Мари
Индија Махеш Бупати
Белорусија Макс Мирни
7–6(10–8), 5–7, [10–7]
2009. Чешка Франтишек Чермак
Словачка Михал Мертињак
Шпанија Марсел Гранољерс
Шпанија Томи Робредо
6–4, 6–3
2008. Аргентина Максимо Гонзалез
Аргентина Хуан Монако
Сједињене Америчке Државе Травис Парот
Словачка Филип Полашек
7–5, 7–5
2007. Јужноафричка Република Весли Муди
Аустралија Тод Пери
Швајцарска Ив Алегро
Аргентина Себастијан Пријето
7–5, 7–5
2006. Чешка Давид Шкох
Чешка Томаш Зиб
Чешка Лукаш Длоухи
Чешка Павел Визнер
6–4, 6–3
2005. Чиле Фернандо Гонзалез
Аргентина Мартин Родригез
Аргентина Лукас Арнолд Кер
Аргентина Маријано Худ
6–4, 6–4
2004. Аргентина Гастон Етлис
Аргентина Мартин Родригез
Шпанија Фелисијано Лопез
Шпанија Марк Лопез
7–5, 7–6(7–5)
2003. Аргентина Лукас Арнолд Кер
Аргентина Маријано Худ
Сједињене Америчке Државе Брајан Макфи
Србија и Црна Гора Ненад Зимоњић
6–1, 6–7(7–9), 6–4
Мајорка 2002. Индија Махеш Бупати
Индија Леандер Паес
Аустрија Џулијан Новле
Немачка Михаел Колман
6–2, 6–4
2001. Сједињене Америчке Државе Доналд Џонсон
Сједињене Америчке Државе Џаред Палмер
Шпанија Фелисијано Лопез
Шпанија Франсиско Роих
7–5, 6–3
2000. Француска Микаел Љодра
Италија Дијего Наргизо
Шпанија Алберто Мартин
Шпанија Фернандо Висенте
7–6(7–2), 7–6(7–3)
1999. Аргентина Лукас Арнолд Кер
Шпанија Томас Карбонел
Шпанија Алберто Берасатеги
Шпанија Франсиско Роих
6–1, 6–4
1998. Аргентина Пабло Албано
Аргентина Данијел Орсаник
Чешка Јиржи Новак
Чешка Давид Рикл
7–6(11–9), 6–3
Марбеља 1997. Мароко Карим Алами
Шпанија Хулијан Алонсо
Шпанија Алберто Берасатеги
Шпанија Ђорди Буриљо
4–6, 6–3, 6–0
1996. Аустралија Ендру Крацман
Сједињене Америчке Државе Џек Вејт
Аргентина Пабло Албано
Аргентина Лукас Арнолд Кер
6–7, 6–3, 6–4
Валенсија 1995. Шпанија Томас Карбонел
Шпанија Франсиско Роих
Холандија Том Кемперс
Сједињене Америчке Државе Џек Вејт
7–5, 6–3

Спољашње везе[уреди]