Отворено првенство Јапана у тенису
| Отворено првенство Јапана | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||
| Информације | |||||||||||||
| Званично име | Rakuten Japan Open Tennis Championships | ||||||||||||
| Локација | Токио Јапан | ||||||||||||
| Стадион | Ariake Coliseum Musashino Forest Sports Plaza (2018) | ||||||||||||
| Подлога | Тврда (1973–1977, 1982–2017, 2019–) Шљака (1978–1981) Тврда, дворана (2018) | ||||||||||||
| Веб-сајт | Званична презентација | ||||||||||||
| |||||||||||||
| |||||||||||||
Отворено првенство Јапана (познато и по спонзорском имену Rakuten Japan Open Tennis Championships) је тениски турнир за мушкарце из АТП серије 500. Одржава се у Токију од 1973. и најдуговечнији је турнир у Азији.[5]
Такмичење се одвија у тениском центру Ariake Coliseum. Састоји се од 48 терена и стадиона са једним од првих покретних кровова у тенису. Због припрема за Летње Олимпијске игре 2020, издање за 2018. годину је одржано у дворани Musushino Forest Sport Plaza.[5]
До 2008. године су учествовале и жене (ВТА турнир треће категорије), а од 2009. је део искључиво АТП тура.
Протекла финала[уреди | уреди извор]
Мушкарци појединачно[уреди | уреди извор]
| 1973. |  Кен Роузвол |
Џон Њуком |
6:1, 6:4 |
| 1974. | Џон Њуком |
Кен Роузвол |
3:6, 6:2, 6:3 |
| 1975. |  Раул Рамирез |
 Мануел Орантес |
6:2, 5:7, 6:3 |
| 1976. |  Роско Танер |
 Корадо Барацути |
6:3, 6:2 |
| 1977. |  Мануел Орантес |
Ким Ворик |
6:2, 6:1 |
| 1978. | Адријано Паната |
Пет Дупре |
6:3, 6:3 |
| 1979. | Тери Мур |
Пет Дупре |
3:6, 7:6, 6:2 |
| 1980. |  Иван Лендл |
Елиот Телчер |
3:6, 6:4, 6:0 |
| 1981. |  Балаж Тароци |
Елиот Телчер |
6:3, 1:6, 7:6 |
| 1982. | Џими Аријас |
 Доминик Бедел |
6:2, 2:6, 6:4 |
| 1983. | Елиот Телчер |
 Андрес Гомез |
7:5, 3:6, 6:1 |
| 1984. | Дејвид Пејт |
Тери Мур |
6:3, 7:5 |
| 1985. | Скот Дејвис |
Џими Аријас |
6:1, 7:6 |
| 1986. |  Рамеш Кришнан |
 Јохан Карлсон |
6:3, 6:1 |
| 1987. | Стефан Едберг |
Дејвид Пејт |
7:6, 6:4 |
| 1988. | Џон Макенро |
Стефан Едберг |
6:2, 6:2 |
| 1989. | Стефан Едберг (2) |
Иван Лендл |
6:3, 2:6, 6:4 |
| 1990. | Стефан Едберг (3) |
Арон Крикстин |
6:4, 7:5 |
| 1991. | Стефан Едберг (4) |
Иван Лендл |
6:1, 7:5, 6:0 |
| 1992. | Џим Куријер |
 Рихард Крајичек |
6:4, 6:4, 7:6(7:3) |
| 1993. | Пит Сампрас |
Бред Гилберт |
6:2, 6:2, 6:2 |
| 1994. | Пит Сампрас (2) |
Мајкл Ченг |
6:4, 6:2 |
| 1995. | Џим Куријер (2) |
Андре Агаси |
6:4, 6:3 |
| 1996. | Пит Сампрас (3) |
Ричи Ренеберг |
6:4, 7:5 |
| 1997. | Рихард Крајичек |
Лионел Ру |
6:2, 3:6, 6:1 |
| 1998. |  Андреј Павел |
 Бајрон Блек |
6:3, 6:4 |
| 1999. |  Никола Кифер |
 Вејн Фереира |
7:6(7:5), 7:5 |
| 2000. | Шенг Схалкен |
Николас Лапенти |
6:4, 3:6, 6:1 |
| 2001. | Лејтон Хјуит |
 Мишел Кратохвил |
6:4, 6:2 |
| 2002. |  Кенет Карлсен |
Магнус Норман |
7:6(8:6), 6:3 |
| 2003. | Рајнер Шитлер |
Себастијан Грожан |
7:6(7:5), 6:2 |
| 2004. | Јиржи Новак |
Тејлор Дент |
5:7, 6:1, 6:3 |
| 2005. | Весли Муди |
 Марио Анчић |
1:6, 7:6(9:7), 6:4 |
| 2006. | Роџер Федерер |
 Тим Хенман |
6:3, 6:3 |
| 2007. |  Давид Ферер |
Ришар Гаске |
6:1, 6:2 |
| 2008. | Томаш Бердих |
 Хуан Мартин дел Потро |
6:1, 6:4 |
| 2009. | Жо-Вилфрид Цонга |
 Михаил Јужни |
6:3, 6:3 |
| 2010. | Рафаел Надал |
Гаел Монфис |
6:1, 7:5 |
| 2011. | Енди Мари |
Рафаел Надал |
3:6, 6:2, 6:0 |
| 2012. | Кеј Нишикори |
 Милош Раонић |
7:6(7:5), 3:6, 6:0 |
| 2013. | Хуан Мартин дел Потро |
Милош Раонић |
7:6(7:5), 7:5 |
| 2014. | Кеј Нишикори (2) |
Милош Раонић |
7:6(7:5), 4:6, 6:4 |
| 2015. | Стан Вавринка |
Беноа Пер |
6:2, 6:4 |
| 2016. | Ник Кириос |
 Давид Гофен |
4:6, 6:3, 7:5 |
| 2017. | Давид Гофен |
Адријан Манарино |
6:3, 7:5 |
| 2018. | Данил Медведев |
Кеј Нишикори |
6:2, 6:4 |
| 2019. |  Новак Ђоковић |
Џон Милман |
6:3, 6:2 |
Жене појединачно[уреди | уреди извор]
| 1973. | Ивон Гулагонг |
Хелга Мастхоф |
7:6, 6:3 |
| 1974. |  Марија Буено |
Катја Ебингхаус |
3:6, 6:4, 6:3 |
| 1975. | Казуко Савамацу |
Ен Кијомура |
6:2, 3:6, 6:1 |
| 1976. | Венди Тернбул |
Мишел Гурдал |
6:1, 6:1 |
| 1977. | Није одржано | ||
| 1978. | Ен Кијомура |
Соное Јонезава |
6:4, 6:3 |
| 1979. | Бетси Нејџелсен |
Наоко Сато |
6:1, 3:6, 6:3 |
| 1980. |  Маријана Симионеску |
Нерида Грегори |
6:4, 6:4 |
| 1981. | Мари Пинтерова |
Пем Касал |
2:6, 6:4, 6:1 |
| 1982. |  Лаура Араја |
Пилар Васкез |
3:6, 6:4, 6:0 |
| 1983. | Ецуко Иноуе |
Шели Соломон |
7:5, 6:1 |
| 1984. | Лилијан Дрешер |
Шон Фолц |
6:4, 6:2 |
| 1985. | Габријела Сабатини |
Линда Гејтс |
6:3, 6:4 |
| 1986. | Хелен Келеси |
Бетина Фулко |
6:2, 6:2 |
| 1987. |  Катерина Малејева |
Барбара Геркен |
6:2, 6:3 |
| 1988. | Пети Фендик |
Стефани Рејхи |
6:3, 7:5 |
| 1989. | Кумико Окамото |
Елизабет Смајли |
6:4, 6:2 |
| 1990. | Катарина Линдквист |
Елизабет Смајли |
6:3, 6:2 |
| 1991. | Лори Макнил |
Сабине Апелманс |
2:6, 6:2, 6:1 |
| 1992. | Кимико Дате |
Сабине Апелманс |
7:5, 3:6, 6:3 |
| 1993. | Кимико Дате (2) |
Стефани Ротир |
6:1, 6:3 |
| 1994. | Кимико Дате (3) |
Ејми Фрејжер |
7:5, 6:0 |
| 1995. | Ејми Фрејжер |
Кимико Дате |
7:6(7:5), 7:5 |
| 1996. | Кимико Дате (4) |
Ејми Фрејжер |
7:5, 6:4 |
| 1997. | Ај Сугијама |
Ејми Фрејжер |
4:6, 6:4, 6:4 |
| 1998. | Ај Сугијама (2) |
Корина Морарију |
6:3, 6:3 |
| 1999. | Ејми Фрејжер (2) |
Ај Сугијама |
6:2, 6:2 |
| 2000. | Жили Алар-Декижи |
Ејми Фрејжер |
5:7, 7:5, 6:4 |
| 2001. | Моника Селеш |
 Тамарин Танасугарн |
6:3, 6:2 |
| 2002. | Џил Крејбас |
Силвија Талаја |
2:6, 6:4, 6:4 |
| 2003. | Марија Шарапова |
Анико Капрош |
2:6, 6:2, 7:6(7:5) |
| 2004. | Марија Шарапова (2) |
Машона Вошингтон |
6:0, 6:1 |
| 2005 | Никол Вајдишова |
Татјана Головин |
7:6(7:4), 3:2 (предаја) |
| 2006. | Марион Бартоли |
Аико Накамура |
2:6, 6:2, 6:2 |
| 2007. | Виржини Разано |
Винус Вилијамс |
4:6, 7:6(9:7), 6:4 |
| 2008. | Каролина Возњацки |
 Каја Канепи |
6:2, 3:6, 6:1 |
Мушки парови[уреди | уреди извор]
Женски парови[уреди | уреди извор]
Рекорди (тенисери)[уреди | уреди извор]
Највише титула у појединачној конкуренцији[уреди | уреди извор]
Стефан Едберг: 4 (1987, 1989–1991)
Највише титула у конкуренцији парова[уреди | уреди извор]
Најстарији победник у појединачној конкуренцији[уреди | уреди извор]
Кен Роузвол: 38 година (1973)
Најмлађи победник у појединачној конкуренцији[уреди | уреди извор]
Џими Аријас: 18 година (1982)
Најниже рангирани шампион од 1978.[уреди | уреди извор]
Кенет Карлсен: 121. место на АТП листи (2002)
Највише добијених мечева[уреди | уреди извор]
- Стефан Едберг: 27
Извор: [5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „2014 Rakuten Japan Open Tennis Championships – drawsheet”. ITF Tennis. Архивирано из оригинала 23. 09. 2021. г. Приступљено 5. 10. 2019.
- ^ а б „2019 Rakuten Japan Open Tennis Championships – draw”. ATP Tour. Приступљено 5. 10. 2019.
- ^ „2008 AIG Japan Open Tennis Championships – drawsheet”. ITF Tennis. Архивирано из оригинала 23. 09. 2021. г. Приступљено 5. 10. 2019.
- ^ „2008 AIG Japan Open Tennis Championships – main draw singles” (PDF). Sony Ericsson WTA Tour. Архивирано из оригинала 10. 10. 2008. г. Приступљено 5. 10. 2019.
- ^ а б в „Djokovic To Make Tokyo Debut; All You Need To Know”. ATP Tour. 27. 9. 2019. Приступљено 5. 10. 2019.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Више информација о чланкуОтворено првенство Јапана у тенисупронађите на Википедијиним
сестринским пројектима:
сестринским пројектима:
- Званична презентација (језик: енглески) (језик: јапански)
- Профил турнира на сајту АТП (језик: енглески)