Ненад Зимоњић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Ненад Зимоњић

Ненад Зимоњић на турниру у Истборну 2017.
Ненад Зимоњић на турниру у Истборну 2017.


Професионална каријера:
1995–
Надимак Зики, Зимоња
Држава  Србија[a]
Пребивалиште Београд, Србија
Датум рођења (1976-06-04)4. јун 1976.(42 год.)
Место рођења Београд, СР Србија, СФРЈ
Висина 1,91 m
Маса 93 kg
Игра Десном руком; једноручни бекхенд
Зарада 8.405.203 $
Тренер Владе Капларевић
АТП профил
Званична презентација
Појединачно
Победе—порази: 12–25 (32,43 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 0 (4 челенџера)
Изгубљена финала: 0
Најбољи пласман: Бр. 176 (29. март 1999)
Тренутни пласман:
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије 1К (2001)
Француска Ролан Гарос КВ1 (2001)
Уједињено Краљевство Вимблдон 3К (1999)
Сједињене Америчке Државе ОП САД КВ2 (2001, 2002)
Парови
Победе—порази: 710–416 (63,06 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 54 (6 челенџера)
Изгубљена финала: 37
Најбољи пласман: Бр. 1 (17. новембар 2008)
Тренутни пласман: Бр. 119 (18. јун 2018)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије Ф (2010)
Француска Ролан Гарос П (2010)
Уједињено Краљевство Вимблдон П (2008, 2009)
Сједињене Америчке Државе ОП САД ЧФ (2006, 2009, 2015)
Завршно првенство сезоне
Мастерс куп П (2008, 2010)
Олимпијске игре
Olympic rings without rims.svg Олимпијске игре ЧФ (2012)
Мешовити парови
Победе—порази: 91–51 (64,08 % на Гренд слем турнирима и на Летњим олимпијским играма)
Освојени турнири: 5
Изгубљена финала: 5
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије П (2004, 2008)
Француска Ролан Гарос П (2006, 2010)
Уједињено Краљевство Вимблдон П (2014)
Сједињене Америчке Државе ОП САД Ф (2005)
Олимпијске игре
Olympic rings without rims.svg Олимпијске игре 1К (2012)
Тимска такмичења
Davis Cup.jpg Дејвис куп П (2010)
Светско екипно првенство у тенису лого 2012.jpeg Светско екипно првенство П (2009, 2012)

Ажурирано: 11. јун 2018.

Портал Portal.svg Тенис

Ненад Зимоњић (Београд, 4. јун 1976) је српски професионални тенисер, специјализован за игру парова. Освојио је преко педесет титула у мушкој и мешовитој конкуренцији а 17. новембра 2008. је дошао на прво место АТП листе у конкуренцији парова. Укупно је у каријери боравио 50 недеља као број 1.

Заједно са канадским тенисером Данијелом Нестором освојио је Вимблдон 2008. и 2009, Ролан Гарос 2010, АТП Завршни шампионат 2008. и 2010, као и још велики број АТП титула са њим и са осталим партнерима.

У мешовитом дублу освојио је Отворено првенство Аустралије 2004. и 2008, Ролан Гарос 2006. и 2010, као и Вимблдон 2014.

Рекордер је по броју мечева за селекцију Србије, по броју наступа и победа у паровима. Неко време је истовремено био и играч и селектор репрезентације. Заједно са саиграчима освојио је титулу у Дејвис купу 2010.

Каријера[уреди]

Зимоњић је своју професионалну тениску каријеру почео 1995, али је у тениском свету остао релативно мало познат све до тријумфа у конкуренцији мешовитих парова на Отвореном првенству Аустралије 2004. Са Рускињом Јеленом Бовином је поразио тадашње актуелне шампионе Мартину Навратилову и Леандера Паеса у два сета (6:1, 7:6 (3)). Са својом садашњом партнерком Словенком Катарином Среботник је освојио Ролан Гарос 2006. победом у финалу 6–3, 6–4 над Данијелом Нестором и Јеленом Лиховцевом. На Вимблдону 2006. Зимоњић је са Французом Фабрисом Сантором у игри парова стигао до финала, а у конкуренцији мешовитих дублова је стигао до четвртфинала.

Зимоњић је и 2007. стигао до финала Ролан Гароса, али су он и Среботникова изгубили од Натали Деши и Ендија Рама. Са Сантором је прекинуо сарадњу по завршетку Вимблдона 2007. и удружио се са Нестором, који је претходно са Марком Ноулсом освојио Отворено првенство Француске. Њих двојица су освојили Отворено првенство Санкт Петербурга 2007. без изгубљеног сета.

Са Новаком Ђоковићем у Дејвис куп мечу против Чешке

Са Кинескињом Сун Тијантијан Зимоњић је освојио Отворено првенство Аустралије 2008. На Вимблдону 2008. Зимоњић је са Нестором освојио свој први гренд слем турнир у игри парова. Њих двојица су тријумфовали на Мастерс купу 2008. у Шангају савладавши браћу Боба и Мајка Брајана, па ће 2008. завршити на првом месту на листи играча парова.

Зимоњић је 2010. године на Ролан Гаросу освојио прво место у мешовитој конкуренцији са Катарином Среботник а у мушким паровима са Данијелом Нестором. Тако је постао је једини тенисер у историји, поред Мајка Брајана, који је освојио дуплу круну.

Иако је Зимоњић познат као специјалиста за парове, успео је и да забележи две важне победе и у појединачној конкуренцији. Прво је 2004. у Санкт Пелтену савладао Андреа Агасија, а 2005. је у Халеу избацио Николаса Кифера.

На мастерсу у Шангају 12. октобра 2011. године, у мечу другог кола, забележио је своју петстоту победу у каријери.[1]

Често је играо и у дресу репрезентације Србије (раније Југославије и СЦГ). У Дејвис купу има однос 30–18 у паровима и 13–12 појединачно, а у периоду 2003–2004 је био паралелно и селектор. У мају 2009. Ненад Зимоњић је уз Јанка Типсаревића и Виктора Троицког као члан репрезентације Србије освојио Светски куп у Диселдорфу победом над репрезентацијом Немачке у финалу резултатом 2:1. Исти успех је поновио 2012. где је у финалу савладана Чешка. У децембру 2010. је заједно са осталим партнерима из репрезентације тријумфовао у финалу Дејвис купа у Београдској арени, а три године касније је дошао до финала. Четири пута је наступио на Олимпијским играма а најбољи резултат му је четвртфинале мушких парова у Лондону 2012.

Гренд слем финала[уреди]

Парови: 7 (3–4)[уреди]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 2004. Вимблдон Трава Аустрија Јулијан Ноул Шведска Јонас Бјеркман
Аустралија Тод Вудбриџ
1–6, 4–6, 6–4, 4–6
Финалиста 2. 2006. Вимблдон (2) Трава Француска Фабрис Санторо Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
3–6, 6–4, 4–6, 2–6
Финалиста 3. 2008. Ролан Гарос Шљака Канада Данијел Нестор Уругвај Пабло Куевас
Перу Луис Орна
2–6, 3–6
Победник 1. 2008. Вимблдон Трава Канада Данијел Нестор Шведска Јонас Бјеркман
Зимбабве Кевин Улијет
7–6(14–12), 6–7(3–7), 6–3, 6–3
Победник 2. 2009. Вимблдон (2) Трава Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
7–6(9–7), 6–7(3–7), 7–6(7–3), 6–3
Финалиста 4. 2010. ОП Аустралије Тврда Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
3–6, 7–6(7–5), 3–6
Победник 3. 2010. Ролан Гарос Шљака Канада Данијел Нестор Чешка Лукаш Длухи
Индија Леандер Паес
7–5, 6–2

Мешовити парови: 10 (5–5)[уреди]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнерка Противници Резултат
Победник 1. 2004. ОП Аустралије Тврда Русија Јелена Бовина Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова
Индија Леандер Паес
6–1, 7–6(7–3)
Финалиста 1. 2005. ОП САД Тврда Словенија Катарина Среботник Словачка Данијела Хантухова
Индија Махеш Бупати
4–6, 2–6
Победник 2. 2006. Ролан Гарос Шљака Словенија Катарина Среботник Русија Јелена Лиховцева
Канада Данијел Нестор
6–3, 6–4
Финалиста 2. 2007. Ролан Гарос Шљака Словенија Катарина Среботник Француска Натали Деши
Израел Енди Рам
5–7, 3–6
Победник 3. 2008. ОП Аустралије (2) Тврда Кина Тјантјан Сун Индија Сања Мирза
Индија Махеш Бупати
7–6(7–4), 6–4
Финалиста 3. 2008. Ролан Гарос (2) Шљака Словенија Катарина Среботник Белорусија Викторија Азаренка
Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
2–6, 6–7(4–7)
Победник 4. 2010. Ролан Гарос (2) Шљака Словенија Катарина Среботник Казахстан Јарослава Шведова
Аустрија Јулијан Ноул
4–6, 7–6(7–5), [11–9]
Финалиста 4. 2011. Ролан Гарос (3) Шљака Словенија Катарина Среботник Аустралија Кејси Делаква
Сједињене Америчке Државе Скот Липски
6–7(6–8), 6–4, [7–10]
Финалиста 5. 2014. Ролан Гарос (4) Шљака Немачка Јулија Гергес Немачка Ана-Лена Гренефелд
Холандија Жан-Жилијен Ројер
6–4, 2–6, [7–10]
Победник 5. 2014. Вимблдон Трава Аустралија Саманта Стосур Кинески Тајпеј Хао-Чинг Чан
Белорусија Макс Мирни
6–4, 6–2

Финала завршног првенства сезоне[уреди]

Парови: 3 (2–1)[уреди]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 2005. Шангај Тепих (д) Индија Леандер Паес Француска Микаел Љодра
Француска Фабрис Санторо
7–6(8–6), 3–6, 6–7(4–7)
Победник 1. 2008. Шангај Тврда (д) Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
7–6(7–3), 6–2
Победник 2. 2010. Лондон Тврда (д) Канада Данијел Нестор Индија Махеш Бупати
Белорусија Макс Мирни
7–6(8–6), 6–4

Финала АТП мастерс 1000 серије[уреди]

Парови: 28 (15–13)[уреди]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 2004. Монте Карло Шљака Уједињено Краљевство Тим Хенман Аргентина Гастон Етлис
Аргентина Мартин Родригез
7–5, 6–2
Победник 2. 2005. Монте Карло (2) Шљака Индија Леандер Паес Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
предаја
Финалиста 1. 2005. Мадрид Тврда (д) Индија Леандер Паес Бахаме Марк Ноулс
Канада Данијел Нестор
6–3, 3–6, 2–6
Финалиста 2. 2006. Монте Карло Шљака Француска Фабрис Санторо Шведска Јонас Бјеркман
Белорусија Макс Мирни
2–6, 6–7(2–7)
Финалиста 3. 2006. Париз Тепих (д) Француска Фабрис Санторо Француска Арно Клеман
Француска Микаел Љодра
6–7(4–7), 2–6
Победник 3. 2007. Рим Шљака Француска Фабрис Санторо Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6–4, 6–7(4–7), [10–7]
Финалиста 4. 2007. Париз (2) Тврда (д) Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
3–6, 6–7(4–7)
Финалиста 5. 2008. Индијан Велс Тврда Канада Данијел Нестор Израел Јонатан Ерлих
Израел Енди Рам
4–6, 4–6
Финалиста 6. 2008. Рим Шљака Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6–3, 4–6, [8–10]
Победник 4. 2008. Хамбург Шљака Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6–4, 5–7, [10–8]
Победник 5. 2008. Торонто Тврда Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6–2, 4–6, [10–6]
Победник 6. 2009. Монте Карло (3) Шљака Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6–4, 6–1
Победник 7. 2009. Рим (2) Шљака Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
7–6(7–5), 6–3
Победник 8. 2009. Мадрид Шљака Канада Данијел Нестор Шведска Симон Аспелин
Јужноафричка Република Весли Муди
6–4, 6–4
Победник 9. 2009. Синсинати Тврда Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
3–6, 7–6(7–2), [15–13]
Победник 10. 2009. Париз Тврда (д) Канада Данијел Нестор Шпанија Марсел Гранољерс
Шпанија Томи Робредо
6–3, 6–4
Финалиста 7. 2010. Индијан Велс (2) Тврда Канада Данијел Нестор Шпанија Марк Лопез
Шпанија Рафаел Надал
6–7(8–10), 3–6
Победник 11. 2010. Монте Карло (4) Шљака Канада Данијел Нестор Индија Махеш Бупати
Белорусија Макс Мирни
6–3, 2–0 (предаја)
Финалиста 8. 2010. Мадрид (2) Шљака Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
3–6, 4–6
Финалиста 9. 2011. Мадрид (3) Шљака Француска Микаел Љодра Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
3–6, 3–6
Победник 12. 2011. Монтреал (2) Тврда Француска Микаел Љодра Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6–4, 6–7(5–7), [10–5]
Финалиста 10. 2011. Синсинати Тврда Француска Микаел Љодра Индија Махеш Бупати
Индија Леандер Паес
6–7(4–7), 6–7(2–7)
Финалиста 11. 2011. Шангај Тврда Француска Микаел Љодра Белорусија Макс Мирни
Канада Данијел Нестор
6–3, 1–6, [10–12]
Победник 13. 2013. Монте Карло (5) Шљака Француска Жилијен Бенето Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
4–6, 7–6(7–4), [14–12]
Победник 14. 2014. Мадрид (2) Шљака Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6–4, 6–2
Победник 15. 2014. Рим (3) Шљака Канада Данијел Нестор Холандија Робин Хасе
Шпанија Фелисијано Лопез
6–4, 7–6(7–2)
Финалиста 12. 2015. Мадрид (4) Шљака Пољска Марћин Матковски Индија Рохан Бопана
Румунија Флорин Мерђа
2–6, 7–6(7–5), [9–11]
Финалиста 13. 2015. Синсинати (2) Тврда Пољска Марћин Матковски Канада Данијел Нестор
Француска Едуар Роже-Васелен
2–6, 2–6

АТП финала[уреди]

Парови: 91 (54–37)[уреди]

Легенда
Гренд слем турнири (3–4)
Завршно првенство сезоне (2–1)
АТП мастерс 1000 (15–13)
АТП 500 (17–8)
АТП 250 (17–11)
Финала по подлози
Тврда (31–19)
Шљака (16–12)
Трава (4–4)
Тепих (3–2)
Финала по локацији
Отворено (34–28)
Дворана (20–9)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 14. фебруар 1999. Сан Хозе, САД Тврда (д) Република Македонија Александар Китинов Аустралија Тод Вудбриџ
Аустралија Марк Вудфорд
5–7, 7–6(7–3), 4–6
Победник 1. 9. мај 1999. Делреј Бич, САД Шљака Белорусија Макс Мирни Сједињене Америчке Државе Даг Флах
Сједињене Америчке Државе Брајан Мекфи
7–6(7–3), 3–6, 6–3
Победник 2. 5. март 2000. Делреј Бич, САД (2) Тврда Сједињене Америчке Државе Брајан Мекфи Аустралија Џошуа Игл
Аустралија Ендру Флорент
7–5, 6–4
Финалиста 2. 7. мај 2000. Минхен, Немачка Шљака Белорусија Макс Мирни Јужноафричка Република Дејвид Адамс
Јужноафричка Република Џон-Лафни де Јагер
4–6, 4–6
Победник 3. 15. октобар 2000. Беч, Аустрија Тврда (д) Русија Јевгениј Кафељников Чешка Јиржи Новак
Чешка Давид Рикл
6–4, 6–4
Финалиста 3. 3. март 2001. Дубаи, УАЕ Тврда Канада Данијел Нестор Аустралија Џошуа Игл
Аустралија Сандон Стол
4–6, 4–6
Финалиста 4. 15. април 2001. Есторил, Португал Шљака Сједињене Америчке Државе Доналд Џонсон Чешка Радек Штјепанек
Чешка Михал Табара
4–6, 1–6
Победник 4. 14. октобар 2001. Лион, Француска Тепих (д) Канада Данијел Нестор Француска Арно Клеман
Француска Себастијан Грожан
6–1, 6–2
Победник 5. 24. фебруар 2002. Мемфис, САД Тврда (д) Сједињене Америчке Државе Брајан Мекфи Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6–3, 3–6, [10–4]
Победник 6. 9. март 2003. Делреј Бич, САД (3) Тврда Индија Леандер Паес Холандија Ремон Слуитер
Холандија Мартин Веркерк
7–5, 3–6, 7–5
Финалиста 5. 4. мај 2003. Валенсија, Шпанија Шљака Сједињене Америчке Државе Брајан Мекфи Аргентина Лукас Арнолд Кер
Аргентина Маријано Ход
1–6, 7–6(9–7), 4–6
Финалиста 6. 24. мај 2003. Перчах, Аустрија Шљака Јерменија Саргис Саргсијан Шведска Симон Аспелин
Италија Масимо Бертолини
4–6, 7–6(10–8), 3–6
Победник 7. 26. октобар 2003. Санкт Петербург, Русија Тврда (д) Аустрија Јулијан Ноул Немачка Михаел Колман
Немачка Рајнер Шитлер
7–6(7–1), 6–3
Победник 8. 25. април 2004. Монте Карло, Монако Шљака Уједињено Краљевство Тим Хенман Аргентина Гастон Етлис
Аргентина Мартин Родригез
7–5, 6–2
Финалиста 7. 2. мај 2004. Минхен, Немачка (2) Шљака Аустрија Јулијан Ноул Сједињене Америчке Државе Џејмс Блејк
Бахаме Марк Мерклајн
2–6, 4–6
Финалиста 8. 4. јул 2004. Вимблдон, В. Британија Трава Аустрија Јулијан Ноул Шведска Јонас Бјеркман
Аустралија Тод Вудбриџ
1–6, 4–6, 6–4, 4–6
Победник 9. 17. април 2005. Монте Карло, Монако (2) Шљака Индија Леандер Паес Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
предаја
Победник 10. 24. април 2005. Барселона, Шпанија Шљака Индија Леандер Паес Шпанија Фелисијано Лопез
Шпанија Рафаел Надал
6–3, 6–3
Финалиста 9. 16. октобар 2005. Стокхолм, Шведска Тврда (д) Индија Леандер Паес Аустралија Вејн Артурс
Аустралија Пол Хенли
3–5, 3–5
Финалиста 10. 23. октобар 2005. Мадрид, Шпанија Тврда (д) Индија Леандер Паес Бахаме Марк Ноулс
Канада Данијел Нестор
6–3, 3–6, 2–6
Финалиста 11. 20. новембар 2005. Шангај, Кина Тепих (д) Индија Леандер Паес Француска Микаел Љодра
Француска Фабрис Санторо
7–6(8–6), 3–6, 6–7(4–7)
Победник 11. 14. јануар 2006. Сиднеј, Аустралија Тврда Француска Фабрис Санторо Чешка Франтишек Чермак
Чешка Леош Фридл
6–1, 6–4
Финалиста 12. 23. април 2006. Монте Карло, Монако Шљака Француска Фабрис Санторо Шведска Јонас Бјеркман
Белорусија Макс Мирни
2–6, 6–7(2–7)
Победник 12. 18. јун 2006. Хале, Немачка Трава Француска Фабрис Санторо Немачка Михаел Колман
Немачка Рајнер Шитлер
6–0, 6–4
Финалиста 13. 8. јул 2006. Вимблдон, В. Британија (2) Трава Француска Фабрис Санторо Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
3–6, 6–4, 4–6, 2–6
Победник 13. 15. октобар 2006. Москва, Русија Тепих (д) Француска Фабрис Санторо Чешка Франтишек Чермак
Чешка Јарослав Левински
6–1, 7–5
Финалиста 14. 5. новембар 2006. Париз, Француска Тепих (д) Француска Фабрис Санторо Француска Арно Клеман
Француска Микаел Љодра
6–7(4–7), 2–6
Победник 14. 5. јануар 2007. Доха, Катар Тврда Русија Михаил Јужни Чешка Мартин Дам
Индија Леандер Паес
6–1, 7–6(7–3)
Победник 15. 3. март 2007. Дубаи, УАЕ Тврда Француска Фабрис Санторо Индија Махеш Бупати
Чешка Радек Штјепанек
7–5, 6–7(3–7), [10–7]
Победник 16. 13. мај 2007. Рим, Италија Шљака Француска Фабрис Санторо Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6–4, 6–7(4–7), [10–7]
Финалиста 15. 17. јун 2007. Хале, Немачка Трава Француска Фабрис Санторо Шведска Симон Аспелин
Аустрија Јулијан Ноул
4–6, 6–7(5–7)
Победник 17. 25. август 2007. Њу Хејвен, САД Тврда Индија Махеш Бупати Пољска Маријуш Фирстенберг
Пољска Марћин Матковски
6–3, 6–3
Победник 18. 28. октобар 2007. Санкт Петербург, Русија (2) Тепих (д) Канада Данијел Нестор Аустрија Јирген Мелцер
Аустралија Тод Пери
6–1, 7–6(7–3)
Финалиста 16. 4. новембар 2007. Париз, Француска (2) Тврда (д) Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
3–6, 6–7(4–7)
Финалиста 17. 22. март 2008. Индијан Велс, САД Тврда Канада Данијел Нестор Израел Јонатан Ерлих
Израел Енди Рам
4–6, 4–6
Финалиста 18. 11. мај 2008. Рим, Италија Шљака Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6–3, 4–6, [8–10]
Победник 19. 18. мај 2008. Хамбург, Немачка Шљака Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6–4, 5–7, [10–8]
Финалиста 19. 7. јун 2008. Ролан Гарос, Француска Шљака Канада Данијел Нестор Уругвај Пабло Куевас
Перу Луис Орна
2–6, 3–6
Победник 20. 15. јун 2008. Лондон, В. Британија Трава Канада Данијел Нестор Бразил Марсело Мело
Бразил Андре Са
6–4, 7–6(7–3)
Победник 21. 5. јул 2008. Вимблдон, В. Британија Трава Канада Данијел Нестор Шведска Јонас Бјеркман
Зимбабве Кевин Улијет
7–6(14–12), 6–7(3–7), 6–3, 6–3
Победник 22. 27. јул 2008. Торонто, Канада Тврда Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6–2, 4–6, [10–6]
Победник 23. 16. новембар 2008. Шангај, Кина Тврда (д) Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
7–6(7–3), 6–2
Финалиста 20. 9. јануар 2009. Доха, Катар Тврда Канада Данијел Нестор Шпанија Марк Лопез
Шпанија Рафаел Надал
6–4, 4–6, [8–10]
Финалиста 21. 17. јануар 2009. Сиднеј, Аустралија Тврда Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
1–6, 6–7(3–7)
Победник 24. 15. фебруар 2009. Ротердам, Холандија Тврда (д) Канада Данијел Нестор Чешка Лукаш Длухи
Индија Леандер Паес
6–2, 7–5
Победник 25. 19. април 2009. Монте Карло, Монако (3) Шљака Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6–4, 6–1
Победник 26. 26. април 2009. Барселона, Шпанија (2) Шљака Канада Данијел Нестор Индија Махеш Бупати
Бахаме Марк Ноулс
6–3, 7–6(11–9)
Победник 27. 3. мај 2009. Рим, Италија (2) Шљака Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
7–6(7–5), 6–3
Победник 28. 17. мај 2009. Мадрид, Шпанија Шљака Канада Данијел Нестор Шведска Симон Аспелин
Јужноафричка Република Весли Муди
6–4, 6–4
Победник 29. 4. јул 2009. Вимблдон, В. Британија (2) Трава Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
7–6(9–7), 6–7(3–7), 7–6(7–3), 6–3
Победник 30. 23. август 2009. Синсинати, САД Тврда Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
3–6, 7–6(7–2), [15–13]
Победник 31. 8. новембар 2009. Базел, Швајцарска Тврда (д) Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6–2, 6–3
Победник 32. 15. новембар 2009. Париз, Француска Тврда (д) Канада Данијел Нестор Шпанија Марсел Гранољерс
Шпанија Томи Робредо
6–3, 6–4
Победник 33. 16. јануар 2010. Сиднеј, Аустралија (2) Тврда Канада Данијел Нестор Уједињено Краљевство Рос Хачинс
Аустралија Џордан Кер
6–3, 7–6(7–5)
Финалиста 22. 30. јануар 2010. Мелбурн, Аустралија Тврда Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
3–6, 7–6(7–5), 3–6
Победник 34. 14. фебруар 2010. Ротердам, Холандија (2) Тврда (д) Канада Данијел Нестор Шведска Симон Аспелин
Аустралија Пол Хенли
6–4, 4–6, [10–7]
Финалиста 23. 21. март 2010. Индијан Велс, САД (2) Тврда Канада Данијел Нестор Шпанија Марк Лопез
Шпанија Рафаел Надал
6–7(8–10), 3–6
Победник 35. 18. април 2010. Монте Карло, Монако (4) Шљака Канада Данијел Нестор Индија Махеш Бупати
Белорусија Макс Мирни
6–3, 2–0 (предаја)
Победник 36. 25. април 2010. Барселона, Шпанија (3) Шљака Канада Данијел Нестор Аустралија Лејтон Хјуит
Бахаме Марк Ноулс
4–6, 6–3, [10–6]
Финалиста 24. 16. мај 2010. Мадрид, Шпанија (2) Шљака Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
3–6, 4–6
Победник 37. 5. јун 2010. Ролан Гарос, Француска Шљака Канада Данијел Нестор Чешка Лукаш Длухи
Индија Леандер Паес
7–5, 6–2
Победник 38. 31. октобар 2010. Беч, Аустрија (2) Тврда (д) Канада Данијел Нестор Пољска Маријуш Фирстенберг
Пољска Марћин Матковски
7–5, 3–6, [10–5]
Финалиста 25. 7. новембар 2010. Базел, Швајцарска Тврда (д) Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
3–6, 6–3, [3–10]
Победник 39. 28. новембар 2010. Лондон, В. Британија (2) Тврда (д) Канада Данијел Нестор Индија Махеш Бупати
Белорусија Макс Мирни
7–6(8–6), 6–4
Финалиста 26. 13. фебруар 2011. Ротердам, Холандија Тврда (д) Француска Микаел Љодра Аустрија Јирген Мелцер
Немачка Филип Печнер
4–6, 6–3, [5–10]
Финалиста 27. 8. мај 2011. Мадрид, Шпанија (3) Шљака Француска Микаел Љодра Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
3–6, 3–6
Победник 40. 7. август 2011. Вашингтон, САД Тврда Француска Микаел Љодра Шведска Роберт Линдстед
Румунија Орија Текау
6–7(3–7), 7–6(8–6), [10–7]
Победник 41. 14. август 2011. Монтреал, Канада (2) Тврда Француска Микаел Љодра Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6–4, 6–7(5–7), [10–5]
Финалиста 28. 22. август 2011. Синсинати, САД Тврда Француска Микаел Љодра Индија Махеш Бупати
Индија Леандер Паес
6–7(4–7), 6–7(2–7)
Победник 42. 9. октобар 2011. Пекинг, Кина Тврда Француска Микаел Љодра Шведска Роберт Линдстед
Румунија Орија Текау
7–6(7–2), 7–6(7–4)
Финалиста 29. 16. октобар 2011. Шангај, Кина Тврда Француска Микаел Љодра Белорусија Макс Мирни
Канада Данијел Нестор
6–3, 1–6, [10–12]
Победник 43. 6. новембар 2011. Базел, Швајцарска (2) Тврда (д) Француска Микаел Љодра Белорусија Макс Мирни
Канада Данијел Нестор
6–4, 7–5
Победник 44. 19. фебруар 2012. Ротердам, Холандија (3) Тврда (д) Француска Микаел Љодра Шведска Роберт Линдстед
Румунија Орија Текау
4–6, 7–5, [16–14]
Победник 45. 23. септембар 2012. Санкт Петербург, Русија (3) Тврда (д) Сједињене Америчке Државе Раџив Рам Словачка Лукаш Лацко
Словачка Игор Зеленај
6–2, 4–6, [10–6]
Финалиста 30. 21. октобар 2012. Стокхолм, Шведска (2) Тврда (д) Шведска Роберт Линдстед Бразил Марсело Мело
Бразил Бруно Соарес
7–6(7–4), 5–7, [6–10]
Победник 46. 28. октобар 2012. Базел, Швајцарска (3) Тврда (д) Канада Данијел Нестор Филипини Трит Хјуи
Уједињено Краљевство Доминик Инглот
7–5, 6–7(4–7), [10–5]
Победник 47. 17. фебруар 2013. Ротердам, Холандија (4) Тврда (д) Шведска Роберт Линдстед Холандија Тимо де Бакер
Холандија Џеси Хута Галунг
5–7, 6–3, [10–8]
Финалиста 31. 2. март 2013. Дубаи, УАЕ (2) Тврда Шведска Роберт Линдстед Индија Махеш Бупати
Француска Микаел Љодра
6–7(6–8), 6–7(6–8)
Победник 48. 21. април 2013. Монте Карло, Монако (5) Шљака Француска Жилијен Бенето Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
4–6, 7–6(7–4), [14–12]
Победник 49. 4. август 2013. Вашингтон, САД (2) Тврда Француска Жилијен Бенето Сједињене Америчке Државе Марди Фиш
Чешка Радек Штјепанек
7–6(7–5), 7–5
Победник 50. 11. јануар 2014. Сиднеј, Аустралија (3) Тврда Канада Данијел Нестор Индија Рохан Бопана
Пакистан Ајсам-ул-Хак Куреши
7–6(7–3), 7–6(7–3)
Финалиста 32. 1. март 2014. Дубаи, УАЕ (3) Тврда Канада Данијел Нестор Индија Рохан Бопана
Пакистан Ајсам-ул-Хак Куреши
4–6, 3–6
Финалиста 33. 27. април 2014. Барселона, Шпанија Шљака Канада Данијел Нестор Холандија Џеси Хута Галунг
Француска Стефан Робер
3–6, 3–6
Победник 51. 11. мај 2014. Мадрид, Шпанија (2) Шљака Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6–4, 6–2
Победник 52. 18. мај 2014. Рим, Италија (3) Шљака Канада Данијел Нестор Холандија Робин Хасе
Шпанија Фелисијано Лопез
6–4, 7–6(7–2)
Победник 53. 26. октобар 2014. Базел, Швајцарска (4) Тврда (д) Канада Вашек Поспишил Хрватска Марин Драгања
Финска Хенри Континен
7–6(15–13), 1–6, [10–5]
Финалиста 34. 28. фебруар 2015. Дубаи, УАЕ (4) Тврда Пакистан Ајсам-ул-Хак Куреши Индија Рохан Бопана
Канада Данијел Нестор
4–6, 1–6
Финалиста 35. 10. мај 2015. Мадрид, Шпанија (4) Шљака Пољска Марћин Матковски Индија Рохан Бопана
Румунија Флорин Мерђа
2–6, 7–6(7–5), [9–11]
Финалиста 36. 21. јун 2015. Лондон, В. Британија Трава Пољска Марћин Матковски Француска Пјер-Иг Ербер
Француска Никола Маи
2–6, 2–6
Финалиста 37. 23. август 2015. Синсинати, САД (2) Тврда Пољска Марћин Матковски Канада Данијел Нестор
Француска Едуар Роже-Васелен
2–6, 2–6
Победник 54. 12. фебруар 2017. Софија, Бугарска Тврда (д) Србија Виктор Троицки Русија Михаил Елгин
Русија Андреј Кузњецов
6–4, 6–4

Остала финала[уреди]

Тимска такмичења: 4 (1–3)[уреди]

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнери Противници Резултат
Победник 1. 23. мај 2009. Екипно првенство, Диселдорф, Немачка Шљака Србија Виктор Троицки
Србија Јанко Типсаревић
Немачка Рајнер Шитлер
Немачка Филип Колшрајбер
Немачка Никола Кифер
Немачка Миша Зверев
2–1[2]
Победник 2. 3–5. децембар 2010. Дејвис куп, Београд, Србија Тврда (д) Србија Новак Ђоковић
Србија Виктор Троицки
Србија Јанко Типсаревић
Француска Гаел Монфис
Француска Микаел Љодра
Француска Жил Симон
Француска Арно Клеман
3–2
Победник 3. 26. мај 2012. Екипно првенство, Диселдорф, Немачка Шљака Србија Јанко Типсаревић
Србија Виктор Троицки
Србија Мики Јанковић
Чешка Томаш Бердих
Чешка Радек Штјепанек
Чешка Франтишек Чермак
3–0[3]
Финалиста 1. 15–17. новембар 2013. Дејвис куп, Београд, Србија Тврда (д) Србија Новак Ђоковић
Србија Душан Лајовић
Србија Илија Бозољац
Чешка Томаш Бердих
Чешка Радек Штјепанек
Чешка Лукаш Росол
Чешка Јан Хајек
2–3

Учинак на турнирима у појединачној конкуренцији[уреди]

Легенда
О/И однос освајања турнира
и играња на турниру
Поб–пор однос побједа и пораза
НО турнир није одржан те године Н није учествовао на турниру
КВ изгубио у квалификацијама изгубио у првом колу
изгубио у другом колу изгубио у трећем колу
изгубио у четвртом колу ГФ изгубио у групној фази такмичења
ЧФ изгубио у четвртфиналу ПФ изгубио у полуфиналу
Ф изгубио у финалу П освојио турнир
Земља Савезна Република Југославија СР Југославија Србија и Црна Гора СЦГ  Србија
Година 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 О/И Поб–пор %
Гренд слем турнири
Аустралија ОП Аустралије Н Н Н Н КВ1 КВ2 КВ2 КВ1 Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н 0 / 1 0–1 0%
Француска Ролан Гарос Н Н Н Н Н Н КВ1 Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н 0 / 0 0–0 0%
Уједињено Краљевство Вимблдон Н Н Н Н КВ1 КВ2 КВ1 Н Н КВ1 КВ1 КВ1 Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н 0 / 1 2–1 67%
Сједињене Америчке Државе ОП САД Н Н Н Н КВ1 Н КВ2 КВ2 Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н 0 / 0 0–0 0%
Поб–пор на г. с. 0–0 0–0 0–0 0–0 2–1 0–0 0–1 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0 / 2 2–2 50%
Репрезентација
Davis Cup.jpg Дејвис куп Г3 Г2 Г2 Г2 Н Г3 Г2 Г2 Г2 Г2 Г1 ПО ПО П ПФ ЧФ Ф ЧФ ЧФ ПФ 1 / 10 13–12 52%
Поб–пор 2–1 2–0 1–2 2–2 0–0 5–0 0–2 0–1 0–0 1–0 0–0 0–0 0–0 0–1 0–0 0–0 0–0 0–0 0–1 0–0 0–0 0–0 0–2 1 / 10 13–12 52%
АТП Мастерс 1000 серија
Сједињене Америчке Државе Индијан Велс Н Н Н Н Н Н Н Н Н КВ1 КВ1 КВ1 Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н 0 / 0 0–0 0%
Сједињене Америчке Државе Мајами Н Н Н Н КВ2 КВ2 Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н 0 / 0 0–0 0%
Монако Монте Карло Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н КВ1 Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н 0 / 0 0–0 0%
Шпанија Мадрид Није одржан Н КВ1 Н Н Н КВ1 Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н 0 / 0 0–0 0%
Канада Канада Н Н Н Н Н Н Н КВ1 КВ1 КВ1 Н КВ1 КВ1 Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н 0 / 0 0–0 0%
Сједињене Америчке Државе Синсинати Н Н Н Н Н Н Н КВ2 Н КВ1 Н КВ2 Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н 0 / 0 0–0 0%
Француска Париз Н Н Н Н Н КВ1 Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н 0 / 0 0–0 0%
Поб–пор на м. т. 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0 / 0 0–0 0%
Пласман на крају године 564 416 509 191 311 316 204 426 497 342 562 555 692 937 1358 8.405.203 $

Учинак на турнирима у конкуренцији мушких парова[уреди]

Земља Савезна Република Југославија СР Југославија Србија и Црна Гора СЦГ  Србија
Година 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 О/И Поб–пор %
Гренд слем турнири
Аустралија ОП Аустралије Н Н Н Н 1K 1K ПФ 2K 1K 2K 3K 3K ЧФ ЧФ 2K Ф ЧФ 3K 2K ПФ 3K Н 2K 1K 0 / 19 35–19 65%
Француска Ролан Гарос Н Н Н Н Н 1K 1K Н 2K 2K ЧФ 1K ПФ Ф ПФ П ПФ ЧФ 2K ЧФ ЧФ 3K ПФ Н 1 / 17 44–16 73%
Уједињено Краљевство Вимблдон Н Н Н Н 1K 1K 3K 3K 3K Ф ЧФ Ф ПФ П П 2K ПФ 1K ЧФ ЧФ ЧФ 3K Н 2 / 18 51–16 76%
Сједињене Америчке Државе ОП САД Н Н КВ2 Н 3K 3K 3K 3K 1K 2K 1K ЧФ 2K 3K ЧФ 3K 3K 1K 2K 3K ЧФ 1K Н 0 / 18 28–18 61%
Поб–пор на г. с. 0–0 0–0 0–0 0–0 2–3 2–4 8–4 5–3 3–4 8–4 8–4 10–4 12–4 16–3 14–3 14–3 13–4 5–4 6–4 12–4 11–4 4–3 5–2 0–1 3 / 72 158–69 70%
Завршни турнир сезоне
Тенис мастерс куп лого.jpg Мастерс куп Није се квалификовао Ф ГФ НСК П ГФ П ГФ НСК ГФ ГФ НСК 2 / 8 16–14 53%
Репрезентација
Olympic rings without rims.svg Олимпијске игре НО Н НО 1K НО Н НО 1K НО ЧФ НО 2K НО 0 / 4 3–4 43%
Светско екипно првенство у тенису лого 2012.jpeg Екипно првенство Није учествовао П ГФ ГФ П НО 2 / 4 6–7 46%
Davis Cup.jpg Дејвис куп Г3 Г2 Г2 Г2 Н Г3 Г2 Г2 Г2 Г2 Г1 ПО ПО П ПФ ЧФ Ф ЧФ ЧФ ПФ Н 1 / 10 30–19 61%
Поб–пор 5–0 2–0 1–1 1–0 0–0 0–1 0–1 1–0 2–1 2–0 1–1 1–1 2–0 2–1 5–1 3–4 2–3 3–6 2–2 0–2 1–1 1–3 2–1 0–0 3 / 18 39–30 57%
АТП Мастерс 1000 серија
Сједињене Америчке Државе Индијан Велс Н Н Н Н Н Н Н ЧФ ЧФ Н Ф Ф ПФ ПФ ЧФ Н 0 / 15 22–15 59%
Сједињене Америчке Државе Мајами Н Н Н Н ЧФ Н ПФ ЧФ ЧФ ЧФ ЧФ 0 / 19 16–19 46%
Монако Монте Карло Н Н Н Н Н Н П П Ф П П ПФ П ПФ ПФ Н 5 / 17 31–12 72%
Шпанија Мадрид Није одржан Н Ф ЧФ ЧФ П Ф Ф П Ф ЧФ Н 2 / 15 23–13 64%
Италија Рим Н Н Н Н Н Н Н Н ЧФ ЧФ П Ф П ЧФ ЧФ П Н Н 3 / 14 20–11 65%
Канада Канада Н Н Н Н Н Н Н ЧФ П ПФ ЧФ П ЧФ ПФ ЧФ Н 2 / 15 18–13 58%
Сједињене Америчке Државе Синсинати Н Н Н Н Н Н Н ЧФ ЧФ ЧФ ПФ П Ф ЧФ Ф Н 1 / 15 18–13 58%
Кина Шангај НО супер 9 НМС НМС ЧФ Ф ЧФ ЧФ 0 / 9 9–9 50%
Француска Париз Н Н Н Н КВ1 ЧФ ПФ Н Ф Ф П ЧФ ЧФ 1 / 17 19–16 54%
Немачка Хамбург Н Н Н Н Н Н Н Н ПФ ПФ П НМС 1 / 6 10–5 67%
Немачка Штутгарт Н Н Н Н Н ПФ ЧФ НМС НМС НМС 0 / 2 4–2 67%
Поб–пор на м. т. 0–0 0–0 0–0 0–0 0–1 5–4 7–7 1–5 1–4 10–8 12–8 15–9 13–7 18–7 21–4 14–8 17–8 8–9 9–8 17–7 13–9 7–8 2–6 0–1 15 / 144 190–128 60%
Пласман на крају године 361 248 195 125 86 29 21 51 32 18 11 11 5 1 3 3 6 20 14 3 15 61 35 8.405.203 $

Учинак на турнирима у конкуренцији мешовитих парова[уреди]

Земља Савезна Република Југославија СР Југославија Србија и Црна Гора СЦГ  Србија
Година 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 О/И Поб–пор %
Гренд слем турнири
Аустралија ОП Аустралије Н Н ЧФ Н Н П 2K 1K 2K П 1K 1K ПФ Н 2K 1K 1K Н Н Н 2 / 12 18–9 67%
Француска Ролан Гарос Н Н 1K Н Н ПФ 2K П Ф Ф 1K П Ф 2K ЧФ Ф 1K 2K Н Н 2 / 14 33–11 75%
Уједињено Краљевство Вимблдон 2K 1K Н 1K ЧФ Н 3K ЧФ 1K 2K 2K 3K 3K ПФ ПФ П 3K 3K 1K 1 / 17 22–14 61%
Сједињене Америчке Државе ОП САД Н Н 1K Н 1K ЧФ Ф 2K 1K ЧФ ЧФ 2K 1K 1K 2K 1K 2K ПФ 2K 0 / 16 18–16 53%
Поб–пор на г. с. 1–0 0–1 2–2 0–1 2–2 10–2 7–3 8–3 5–4 10–3 2–4 7–3 8–3 4–3 7–4 9–3 3–4 5–3 1–2 0–0 5 / 59 91–50 65%
Репрезентација
Olympic rings without rims.svg Олимпијске игре НО 1K НО Н НО 0 / 1 0–1 0%

Награде[уреди]

1994

1996

  • Најбољи тенисер Југославије

1998

  • Најбољи тенисер Југославије

2001

  • Најбољи тенисер Југославије

2007

  • Мајска награда

2008

  • Светски Број 1 (са Данијелом Нестором)
  • АТП најбољи пар (са Д. Нестором)
  • ИТФ шампион године у паровима (са Д. Нестором)

2010

2012

2013

Рекорди[уреди]

Турнир Година Рекорд Играч са којим дели
Гренд слем турнири
Ролан Гарос 2010. Тријумф у конкуренцији мушких и мешовитих парова на истом турниру Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
АТП Мастерс 1000
Монте Карло 2004–2013. Највише освојених турнира (5) Сједињене Америчке Државе Боб и Мајк Брајан
Дејвис куп
- 1998. Најдужи пети сет по броју гемова (32 гема) против
Португалија Нуна Маркеза

Барбадос Ричард Ешби
Боливија Хосе Медрано
- 2013. Најстарији тенисер у финалу светске групе (37 година, 5 месеци) Једини

Рекорди које је поставио, а који су накнадно оборени

Турнир Година Рекорд Играч који је оборио
АТП Мастерс 1000
- 2009. Највише освојених турнира у сезони - 5 (са Данијелом Нестором) Сједињене Америчке Државе Боб и Мајк Брајан

Победе над топ 10 тенисерима[уреди]

# Играч Позиција Турнир Подлога Коло Резултат Позиција Зимоњића
2004.
1. Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6 Перчах, Аустрија Шљака 6–2, 7–6(8–6) 339

Јубиларне победе[уреди]

# Датум Старост Партнер Противници Турнир Подлога Коло Резултат Извор
400. 14. јануар 2010. 33 године, 7 месеци Канада Данијел Нестор Немачка Кристофер Кас
Белгија Дик Норман
Сиднеј, Аустралија Тврда ЧФ 6–2, 4–6, [10–5] [4]
500. 12. октобар 2011. 35 година, 4 месеца Француска Микаел Љодра Италија Симоне Болели
Италија Фабио Фоњини
Шангај, Кина Тврда 5–7, 6–3, [10–6] [5]
600. 8. мај 2014. 37 година, 11 месеци Канада Данијел Нестор Аустрија Александар Пеја
Бразил Бруно Соарес
Мадрид, Шпанија Шљака ЧФ 7–6(7–2), 6–4 [6]
700. 26. јул 2017. 41 година, 1 месец Пољска Марћин Матковски Аргентина Карлос Берлок
Аргентина Дијего Шварцман
Хамбург, Немачка Шљака 7–6(7–5), 7–6(7–4) [7]
  • Подебљане турнире је освојио.

Референце[уреди]

  1. ^ „Првих 500 победа”. РТС. 13. 10. 2011. Приступљено 26. 4. 2017. 
  2. ^ „ARAG World Team Cup 2009” (PDF). Pro Tennis Live. Приступљено 6. 12. 2017. 
  3. ^ „Power Horse World Team Cup 2012” (PDF). Pro Tennis Live. Приступљено 6. 12. 2017. 
  4. ^ „Zimonjić i Nestor u polufinalu Sidneja”. Vesti online. 14. 1. 2010. Приступљено 7. 5. 2018. 
  5. ^ „ATP Doubles - Nenad Zimonjic wins 500th match”. Tennis World. 12. 10. 2011. Приступљено 7. 5. 2018. 
  6. ^ „Zimonjic Records 600th Match Win, Bryans Open Title Defence”. Nenad Zimonjić – official web site. 8. 5. 2014. Приступљено 7. 5. 2018. 
  7. ^ „Tribute: Zimonjic Celebrates 700th Doubles Match Win”. ATP World Tour. 26. 7. 2017. Приступљено 7. 5. 2018. 

Напомене[уреди]

  1. ^ Зимоњић је од 1995. до 2003. наступао под заставом Југославије, којој је припадала Србија; од 2003. до 2006. је играо под заставом СЦГ; од 2006. игра под српском заставом

Спољашње везе[уреди]