Ненад Зимоњић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ненад Зимоњић

Ненад Зимоњић на ОП САД 2016.
Ненад Зимоњић на ОП САД 2016.


Професионална каријера:
1995–
Надимак Зики, Зимоња
Држава  Србија[а]
Пребивалиште Београд, Србија
Датум рођења (1976-06-04)4. јун 1976.(41 год.)
Место рођења Београд, СР Србија, СФРЈ
Висина 1,91 m
Маса 93 kg
Игра Десном руком; једноручни бекхенд
Зарада 8.305.439 $
Тренер Владе Капларевић
АТП профил
Званична презентација
Појединачно
Победе—порази: 12–25 (32,43 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 0 (4 челенџера)
Изгубљена финала: 0
Најбољи пласман: Бр. 176 (29. март 1999)
Тренутни пласман:
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије 1К (2001)
Француска Ролан Гарос КВ1 (2001)
Уједињено Краљевство Вимблдон 3К (1999)
Сједињене Америчке Државе ОП САД КВ2 (2001, 2002)
Парови
Победе—порази: 698–395 (63,86 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 54 (6 челенџера)
Изгубљена финала: 37
Најбољи пласман: Бр. 1 (17. новембар 2008)
Тренутни пласман: Бр. 45 (3. јул 2017)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије Ф (2010)
Француска Ролан Гарос П (2010)
Уједињено Краљевство Вимблдон П (2008, 2009)
Сједињене Америчке Државе ОП САД ЧФ (2006, 2009, 2015)
Завршно првенство сезоне
Мастерс куп П (2008, 2010)
Олимпијске игре
Olympic rings with white rims.svg Олимпијске игре ЧФ (2012)
Мешовити парови
Победе—порази: 90–50 (64,29 % на Гренд слем турнирима и на Летњим олимпијским играма)
Освојени турнири: 5
Изгубљена финала: 5
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије П (2004, 2008)
Француска Ролан Гарос П (2006, 2010)
Уједињено Краљевство Вимблдон П (2014)
Сједињене Америчке Државе ОП САД Ф (2005)
Олимпијске игре
Olympic rings with white rims.svg Олимпијске игре 1К (2012)
Тимска такмичења
Davis Cup.jpg Дејвис куп П (2010)
Светско екипно првенство у тенису лого 2012.jpeg Светско екипно првенство П (2009, 2012)

Ажурирано: 3. јул 2017.

Портал Portal.svg Тенис

Ненад Зимоњић (Београд, 4. јун 1976) је српски професионални тенисер, специјализован за игру парова. Освојио је преко педесет титула у мушкој и мешовитој конкуренцији а 17. новембра 2008. је дошао на прво место АТП листе у конкуренцији парова. Укупно је у каријери боравио 50 недеља као број 1.

Заједно са канадским тенисером Данијелом Нестором освојио је Вимблдон 2008. и 2009, Ролан Гарос 2010, АТП Завршни шампионат 2008. и 2010, као и још велики број АТП титула са њим и са осталим партнерима.

У мешовитом дублу освојио је Отворено првенство Аустралије 2004. и 2008, Ролан Гарос 2006. и 2010, као и Вимблдон 2014.

Рекордер је по броју мечева за селекцију Србије, по броју наступа и победа у паровима. Неко време је истовремено био и играч и селектор репрезентације. Заједно са саиграчима освојио је титулу у Дејвис купу 2010.

Каријера[уреди]

Зимоњић је своју професионалну тениску каријеру почео 1995, али је у тениском свету остао релативно мало познат све до тријумфа у конкуренцији мешовитих парова на Отвореном првенству Аустралије 2004. Са Рускињом Јеленом Бовином је поразио тадашње актуелне шампионе Мартину Навратилову и Леандера Паеса у два сета (6:1, 7:6 (3)). Са својом садашњом партнерком Словенком Катарином Среботник је освојио Ролан Гарос 2006. победом у финалу 6–3, 6–4 над Данијелом Нестором и Јеленом Лиховцевом. На Вимблдону 2006. Зимоњић је са Французом Фабрисом Сантором у игри парова стигао до финала, а у конкуренцији мешовитих дублова је стигао до четвртфинала.

Зимоњић је и 2007. стигао до финала Ролан Гароса, али су он и Среботникова изгубили од Натали Деши и Ендија Рама. Са Сантором је прекинуо сарадњу по завршетку Вимблдона 2007. и удружио се са Нестором, који је претходно са Марком Ноулсом освојио Отворено првенство Француске. Њих двојица су освојили Отворено првенство Санкт Петербурга 2007. без изгубљеног сета.

Са Новаком Ђоковићем у Дејвис куп мечу против Чешке

Са Кинескињом Сун Тијантијан Зимоњић је освојио Отворено првенство Аустралије 2008. На Вимблдону 2008. Зимоњић је са Нестором освојио свој први гренд слем турнир у игри парова. Њих двојица су тријумфовали на Мастерс купу 2008. у Шангају савладавши браћу Боба и Мајка Брајана, па ће 2008. завршити на првом месту на листи играча парова.

Зимоњић је 2010. године на Ролан Гаросу освојио прво место у мешовитој конкуренцији са Катарином Среботник а у мушким паровима са Данијелом Нестором. Тако је постао је једини тенисер у историји, поред Мајка Брајана, који је освојио дуплу круну.

Иако је Зимоњић познат као специјалиста за парове, успео је и да забележи две важне победе и у појединачној конкуренцији. Прво је 2004. у Санкт Пелтену савладао Андреа Агасија, а 2005. је у Халеу избацио Николаса Кифера.

На мастерсу у Шангају 12. октобра 2011. године, у мечу другог кола, забележио је своју петстоту победу у каријери.[1]

Често је играо и у дресу репрезентације Србије (раније Југославије и СЦГ). У Дејвис купу има однос 30–18 у паровима и 13–12 појединачно, а у периоду 2003–2004 је био паралелно и селектор. У мају 2009. Ненад Зимоњић је уз Јанка Типсаревића и Виктора Троицког као члан репрезентације Србије освојио Светски куп у Диселдорфу победом над репрезентацијом Немачке у финалу резултатом 2:1. Исти успех је поновио 2012. где је у финалу савладана Чешка. У децембру 2010. је заједно са осталим партнерима из репрезентације тријумфовао у финалу Дејвис купа у Београдској арени, а три године касније је дошао до финала. Четири пута је наступио на Олимпијским играма а најбољи резултат му је четвртфинале мушких парова у Лондону 2012.















Гренд слем финала[уреди]

Парови: 7 (3–4)[уреди]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 2004. Вимблдон Трава Аустрија Јулијан Ноул Шведска Јонас Бјеркман
Аустралија Тод Вудбриџ
1–6, 4–6, 6–4, 4–6
Финалиста 2. 2006. Вимблдон (2) Трава Француска Фабрис Санторо Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
3–6, 6–4, 4–6, 2–6
Финалиста 3. 2008. Ролан Гарос Шљака Канада Данијел Нестор Уругвај Пабло Куевас
Перу Луис Орна
2–6, 3–6
Победник 1. 2008. Вимблдон Трава Канада Данијел Нестор Шведска Јонас Бјеркман
Зимбабве Кевин Улијет
7–6(14–12), 6–7(3–7), 6–3, 6–3
Победник 2. 2009. Вимблдон (2) Трава Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
7–6(9–7), 6–7(3–7), 7–6(7–3), 6–3
Финалиста 4. 2010. ОП Аустралије Тврда Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
3–6, 7–6(7–5), 3–6
Победник 3. 2010. Ролан Гарос Шљака Канада Данијел Нестор Чешка Лукаш Длухи
Индија Леандер Паес
7–5, 6–2

Мешовити парови: 10 (5–5)[уреди]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнерка Противници Резултат
Победник 1. 2004. ОП Аустралије Тврда Русија Јелена Бовина Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова
Индија Леандер Паес
6–1, 7–6(7–3)
Финалиста 1. 2005. ОП САД Тврда Словенија Катарина Среботник Словачка Данијела Хантухова
Индија Махеш Бупати
4–6, 2–6
Победник 2. 2006. Ролан Гарос Шљака Словенија Катарина Среботник Русија Јелена Лиховцева
Канада Данијел Нестор
6–3, 6–4
Финалиста 2. 2007. Ролан Гарос Шљака Словенија Катарина Среботник Француска Натали Деши
Израел Енди Рам
5–7, 3–6
Победник 3. 2008. ОП Аустралије (2) Тврда Кина Тјантјан Сун Индија Сања Мирза
Индија Махеш Бупати
7–6(7–4), 6–4
Финалиста 3. 2008. Ролан Гарос (2) Шљака Словенија Катарина Среботник Белорусија Викторија Азаренка
Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
2–6, 6–7(4–7)
Победник 4. 2010. Ролан Гарос (2) Шљака Словенија Катарина Среботник Казахстан Јарослава Шведова
Аустрија Јулијан Ноул
4–6, 7–6(7–5), [11–9]
Финалиста 4. 2011. Ролан Гарос (3) Шљака Словенија Катарина Среботник Аустралија Кејси Делаква
Сједињене Америчке Државе Скот Липски
6–7(6–8), 6–4, [7–10]
Финалиста 5. 2014. Ролан Гарос (4) Шљака Немачка Јулија Гергес Немачка Ана-Лена Гренефелд
Холандија Жан-Жилијен Ројер
6–4, 2–6, [7–10]
Победник 5. 2014. Вимблдон Трава Аустралија Саманта Стосур Кинески Тајпеј Хао-Чинг Чан
Белорусија Макс Мирни
6–4, 6–2

Финала завршног првенства сезоне[уреди]

Парови: 3 (2–1)[уреди]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 2005. Шангај Тврда (д) Индија Леандер Паес Француска Микаел Љодра
Француска Фабрис Санторо
7–6(8–6), 3–6, 6–7(4–7)
Победник 1. 2008. Шангај Тврда (д) Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
7–6(7–3), 6–2
Победник 2. 2010. Лондон Тврда (д) Канада Данијел Нестор Индија Махеш Бупати
Белорусија Макс Мирни
7–6(8–6), 6–4

Финала АТП мастерс 1000 серије[уреди]

Парови: 28 (15–13)[уреди]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 2004. Монте Карло Шљака Уједињено Краљевство Тим Хенман Аргентина Гастон Етлис
Аргентина Мартин Родригез
7–5, 6–2
Победник 2. 2005. Монте Карло (2) Шљака Индија Леандер Паес Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
предаја
Финалиста 1. 2005. Мадрид Тврда (д) Индија Леандер Паес Бахаме Марк Ноулс
Канада Данијел Нестор
6–3, 3–6, 2–6
Финалиста 2. 2006. Монте Карло Шљака Француска Фабрис Санторо Шведска Јонас Бјеркман
Белорусија Макс Мирни
2–6, 6–7(2–7)
Финалиста 3. 2006. Париз Тепих (д) Француска Фабрис Санторо Француска Арно Клеман
Француска Микаел Љодра
6–7(4–7), 2–6
Победник 3. 2007. Рим Шљака Француска Фабрис Санторо Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6–4, 6–7(4–7), [10–7]
Финалиста 4. 2007. Париз (2) Тврда (д) Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
3–6, 6–7(4–7)
Финалиста 5. 2008. Индијан Велс Тврда Канада Данијел Нестор Израел Јонатан Ерлих
Израел Енди Рам
4–6, 4–6
Финалиста 6. 2008. Рим Шљака Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6–3, 4–6, [8–10]
Победник 4. 2008. Хамбург Шљака Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6–4, 5–7, [10–8]
Победник 5. 2008. Торонто Тврда Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6–2, 4–6, [10–6]
Победник 6. 2009. Монте Карло (3) Шљака Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6–4, 6–1
Победник 7. 2009. Рим (2) Шљака Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
7–6(7–5), 6–3
Победник 8. 2009. Мадрид Шљака Канада Данијел Нестор Шведска Симон Аспелин
Јужноафричка Република Весли Муди
6–4, 6–4
Победник 9. 2009. Синсинати Тврда Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
3–6, 7–6(7–2), [15–13]
Победник 10. 2009. Париз Тврда (д) Канада Данијел Нестор Шпанија Марсел Гранољерс
Шпанија Томи Робредо
6–3, 6–4
Финалиста 7. 2010. Индијан Велс (2) Тврда Канада Данијел Нестор Шпанија Марк Лопез
Шпанија Рафаел Надал
6–7(8–10), 3–6
Победник 11. 2010. Монте Карло (4) Шљака Канада Данијел Нестор Индија Махеш Бупати
Белорусија Макс Мирни
6–3, 2–0 (предаја)
Финалиста 8. 2010. Мадрид (2) Шљака Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
3–6, 4–6
Финалиста 9. 2011. Мадрид (3) Шљака Француска Микаел Љодра Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
3–6, 3–6
Победник 12. 2011. Монтреал (2) Тврда Француска Микаел Љодра Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6–4, 6–7(5–7), [10–5]
Финалиста 10. 2011. Синсинати Тврда Француска Микаел Љодра Индија Махеш Бупати
Индија Леандер Паес
6–7(4–7), 6–7(2–7)
Финалиста 11. 2011. Шангај Тврда Француска Микаел Љодра Белорусија Макс Мирни
Канада Данијел Нестор
6–3, 1–6, [10–12]
Победник 13. 2013. Монте Карло (5) Шљака Француска Жилијен Бенето Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
4–6, 7–6(7–4), [14–12]
Победник 14. 2014. Мадрид (2) Шљака Канада Данијел Нестор Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6–4, 6–2
Победник 15. 2014. Рим (3) Шљака Канада Данијел Нестор Холандија Робин Хасе
Шпанија Фелисијано Лопез
6–4, 7–6(7–2)
Финалиста 12. 2015. Мадрид (4) Шљака Пољска Марћин Матковски Индија Рохан Бопана
Румунија Флорин Мерђа
2–6, 7–6(7–5), [9–11]
Финалиста 13. 2015. Синсинати (2) Тврда Пољска Марћин Матковски Канада Данијел Нестор
Француска Едуар Роже-Васелен
2–6, 2–6

Остала финала[уреди]

Тимска такмичења: 4 (1–3)[уреди]

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнери Противници Резултат
Победник 1. 23. мај 2009. Екипно првенство, Диселдорф, Немачка Шљака Србија Виктор Троицки
Србија Јанко Типсаревић
Немачка Рајнер Шитлер
Немачка Филип Колшрајбер
Немачка Никола Кифер
Немачка Миша Зверев
2–1
Победник 2. 3–5. децембар 2010. Дејвис куп, Београд, Србија Тврда (д) Србија Новак Ђоковић
Србија Виктор Троицки
Србија Јанко Типсаревић
Француска Гаел Монфис
Француска Микаел Љодра
Француска Жил Симон
Француска Арно Клеман
3–2
Победник 3. 26. мај 2012. Екипно првенство, Диселдорф, Немачка Шљака Србија Јанко Типсаревић
Србија Виктор Троицки
Србија Мики Јанковић
Чешка Томаш Бердих
Чешка Радек Штјепанек
Чешка Франтишек Чермак
3–0
Финалиста 1. 15–17. новембар 2013. Дејвис куп, Београд, Србија Тврда (д) Србија Новак Ђоковић
Србија Душан Лајовић
Србија Илија Бозољац
Чешка Томаш Бердих
Чешка Радек Штјепанек
Чешка Лукаш Росол
Чешка Јан Хајек
2–3

Учешће на Гренд слем турнирима[уреди]

Легенда
О/И однос освајања турнира
и играња на турниру
Поб–пор однос побједа и пораза
НО турнир није одржан те године Н није учествовао на турниру
КВ изгубио у квалификацијама изгубио у првом колу
изгубио у другом колу изгубио у трећем колу
изгубио у четвртом колу ГФ изгубио у групној фази такмичења
ЧФ изгубио у четвртфиналу ПФ изгубио у полуфиналу
Ф изгубио у финалу П освојио турнир

Појединачно[уреди]

Година 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 О/И Поб–пор %
Гренд слем турнири
Аустралија ОП Аустралије КВ1 КВ2 КВ2 КВ1 Н Н Н Н 0 / 1 0–1 0%
Француска Ролан Гарос Н Н КВ1 Н Н Н Н Н Н 0 / 0 0–0 0%
Уједињено Краљевство Вимблдон КВ1 КВ2 КВ1 Н Н КВ1 КВ1 КВ1 0 / 1 2–1 67%
Сједињене Америчке Државе ОП САД КВ1 Н КВ2 КВ2 Н Н Н Н Н 0 / 0 0–0 0%
Поб–пор на г. с. 2–1 0–0 0–1 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0 / 2 2–2 50%
Пласман на крају године 311 316 204 426 497 342 562 555 692 8.303.598 $

Мушки парови[уреди]

Земља Савезна Република Југославија СР Југославија Србија и Црна Гора СЦГ  Србија
Година 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 О/И Поб–пор %
Гренд слем турнири
Аустралија ОП Аустралије Н Н Н Н 1K 1K ПФ 2K 1K 2K 3K 3K ЧФ ЧФ 2K Ф ЧФ 3K 2K ПФ 3K Н 2K 0 / 18 35–18 66%
Француска Ролан Гарос Н Н Н Н Н 1K 1K Н 2K 2K ЧФ 1K ПФ Ф ПФ П ПФ ЧФ 2K ЧФ ЧФ 3K ПФ 1 / 17 44–16 73%
Уједињено Краљевство Вимблдон Н Н Н Н 1K 1K 3K 3K 3K Ф ЧФ Ф ПФ П П 2K ПФ 1K ЧФ ЧФ ЧФ 3K Н 2 / 18 51–16 76%
Сједињене Америчке Државе ОП САД Н Н КВ2 Н 3K 3K 3K 3K 1K 2K 1K ЧФ 2K 3K ЧФ 3K 3K 1K 2K 3K ЧФ 1K 0 / 18 28–18 61%
Поб–пор на г. с. 0–0 0–0 0–0 0–0 2–3 2–4 8–4 5–3 3–4 8–4 8–4 10–4 12–4 16–3 14–3 14–3 13–4 5–4 6–4 12–4 11–4 4–3 5–2 3 / 71 158–68 70%
Пласман на крају године 361 248 195 125 86 29 21 51 32 18 11 11 5 1 3 3 6 20 14 3 15 61 8.303.598 $

Мешовити парови[уреди]

Земља Савезна Република Југославија СР Југославија Србија и Црна Гора СЦГ  Србија
Година 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 О/И Поб–пор %
Гренд слем турнири
Аустралија ОП Аустралије Н Н ЧФ Н Н П 2K 1K 2K П 1K 1K ПФ Н 2K 1K 1K Н Н 2 / 12 18–9 67%
Француска Ролан Гарос Н Н 1K Н Н ПФ 2K П Ф Ф 1K П Ф 2K ЧФ Ф 1K 2K Н 2 / 14 33–11 75%
Уједињено Краљевство Вимблдон 2K 1K Н 1K ЧФ Н 3K ЧФ 1K 2K 2K 3K 3K ПФ ПФ П 3K 3K 1K 1 / 17 22–14 61%
Сједињене Америчке Државе ОП САД Н Н 1K Н 1K ЧФ Ф 2K 1K ЧФ ЧФ 2K 1K 1K 2K 1K 2K ПФ 0 / 15 17–15 53%
Поб–пор на г. с. 1–0 0–1 2–2 0–1 2–2 10–2 7–3 8–3 5–4 10–3 2–4 7–3 8–3 4–3 7–4 9–3 3–4 5–3 0–1 5 / 58 90–49 65%

Победе на осталим АТП турнирима у паровима (47)[уреди]

  1. 1999: Дерлеј бич, САД (партнер Макс Мирни Белорусија)
  2. 2000: Дерлеј бич, САД (Брајан Мекфи Сједињене Америчке Државе)
  3. 2000: Беч, Аустрија (Јевгениј Кафељников Русија)
  4. 2001: Лион, Француска (Данијел Нестор Канада)
  5. 2002: Мемфис, САД (Брајан Мекфи Сједињене Америчке Државе)
  6. 2003: Дерлеј бич, САД (Леандер Паес Индија)
  7. 2003: Санкт Петербург, Русија (Жулијан Кновл Аустрија)
  8. 2004: Монте Карло, Монако (Тим Хенман Уједињено Краљевство)
  9. 2005: Монте Карло, Монако (Леандер Паес Индија)
  10. 2005: Барселона, Шпанија (Леандер Паес Индија)
  11. 2006: Сиднеј, Аустралија (Фабрис Санторо Француска)
  12. 2006: Хале, Немачка (Фабрис Санторо Француска)
  13. 2006: Москва, Русија (Фабрис Санторо Француска)
  14. 2007: Доха, Катар (Михаил Јужни Русија)
  15. 2007: Дубаи, УАЕ (Фабрис Санторо Француска)
  16. 2007: Рим, Италија (Фабрис Санторо Француска)
  17. 2007: Њу Хејвен, САД (Махеш Бупати Индија)
  18. 2007: Санкт Петербург, Русија (Данијел Нестор Канада)
  19. 2008: Хамбург, Немачка (Данијел Нестор Канада)
  20. 2008: Квинс, Лондон, УК (Данијел Нестор Канада)
  21. 2008: Торонто, Канада (Данијел Нестор Канада)
  22. 2009: Ротердам, Холандија (Данијел Нестор Канада)
  23. 2009: Монте Карло, Монако (Данијел Нестор Канада)
  24. 2009: Барселона, Шпанија (Данијел Нестор Канада)
  25. 2009: Рим, Италија (Данијел Нестор Канада)
  26. 2009: Мадрид, Шпанија (Данијел Нестор Канада)
  27. 2009: Синсинати, САД (Данијел Нестор Канада)
  28. 2009: Париз, Француска (Данијел Нестор Канада)
  29. 2009: Базел, Швајцарска (Данијел Нестор Канада)
  30. 2010: Сиднеј, Аустралија (Данијел Нестор Канада)
  31. 2010: Ротердам, Холандија (Данијел Нестор Канада)
  32. 2010: Монте Карло, Монако (Данијел Нестор Канада)
  33. 2010: Барселона, Шпанија (Данијел Нестор Канада)
  34. 2010: Беч, Аустрија (Данијел Нестор Канада)
  35. 2011: Вашингтон, САД (Микаел Љодра Француска)
  36. 2011: Монтреал, Канада (Микаел Љодра Француска)
  37. 2011: Пекинг, Кина (Микаел Љодра Француска)
  38. 2011: Базел, Швајцарска (Микаел Љодра Француска)
  39. 2012: Ротердам, Холандија (Микаел Љодра Француска)
  40. 2012: Санкт Петербург, Русија (Раџов Рам Сједињене Америчке Државе)
  41. 2012: Базел, Швајцарска (Данијел Нестор Канада)
  42. 2013: Ротердам, Холандија (Роберт Линдстет Шведска)
  43. 2013: Монте Карло, Монако (Жилијен Бенето Француска)
  44. 2013: Вашингтон, САД (Жилијен Бенето Француска)
  45. 2014: Сиднеј, Аустралија (Данијел Нестор Канада)
  46. 2014: Мадрид, Шпанија (Данијел Нестор Канада)
  47. 2014: Рим, Италија (Данијел Нестор Канада)

Награде[уреди]

1994

1996

  • Најбољи тенисер Југославије

1998

  • Најбољи тенисер Југославије

2001

  • Најбољи тенисер Југославије

2007

  • Мајска награда

2008

  • Светски Број 1 (са Данијелом Нестором)
  • АТП најбољи пар (са Д. Нестором)
  • ИТФ шампион године у паровима (са Д. Нестором)

2010

2012

2013

Рекорди[уреди]

Турнир Година Рекорд Играч са којим дели
Гренд слем турнири
Ролан Гарос 2010. Тријумф у конкуренцији мушких и мешовитих парова на истом турниру Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
АТП Мастерс 1000
Монте Карло 2004–2013. Највише освојених турнира (5) Сједињене Америчке Државе Боб и Мајк Брајан
Дејвис куп
- 1998. Најдужи пети сет по броју гемова (32 гема) против
Португалија Нуна Маркеза

Барбадос Ричард Ешби
Боливија Хосе Медрано
- 2013. Најстарији тенисер у финалу светске групе (37 година, 5 месеци) Једини

Рекорди које је поставио, а који су накнадно оборени

Турнир Година Рекорд Играч који је оборио
АТП Мастерс 1000
- 2009. Највише освојених турнира у сезони - 5 (са Данијелом Нестором) Сједињене Америчке Државе Боб и Мајк Брајан

Референце[уреди]

  1. „Првих 500 победа”. РТС. 13. 10. 2011. Приступљено 26. 4. 2017. 

Напомене[уреди]

  1. Зимоњић је од 1995. до 2003. наступао под заставом Југославије, којој је припадала Србија; од 2003. до 2006. је играо под заставом СЦГ; од 2006. игра под српском заставом

Спољашње везе[уреди]