Паоло дал Поцо Тосканели

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Паоло дал Поцо Тосканели
Toscanelli firenze.jpg
Паоло дал Поцо Тосканели
Датум рођења1397.
Место рођењаФиренца
Датум смрти10. мај 1482.(1482-05-10) (84/85 год.)
Пољеастрономија, математика, космографија

Паоло дал Поцо Тосканели (139710. мај 1482) био је италијански астроном,[1] математичар и космограф.

Биографија[уреди]

Паоло дал Поцо Токсанели је рођен 1397. године у Фиренци као син физичара Доменика Тосканелија. Не постоје прецизни подаци о његовом образовању: Густаво Уцјели је 1894. године тврдио да је Тосканели студирано на Универзитету у Падови, али модерни научници ово сматрају само чистом претпоставком.[1]

Захваљујући дугом животу, интелигенцији и широким интересовањима, Тосканели је био једна од централних фигура интелектуалне и културне историје ренесансне Фиренце у њеним ранијим периодима. Његов круг пријатеља чинили су познати научници и виђенији Фирентинци, међу којима су били и архитекта Фирентинске катедрале, Филипо Брунелески, али и филозоф Марсилио Фичино; познавао је и Леона Батисту Албертија, математичара, писца и архитекту; као и његовог најближег пријатеља, кардинала Николу Кузанског, интелектуалца и раног хуманисту широких схватања који је посветио два математичка рада Тосканелију, оба написана 1445. године, и био Тосканелијев саговорник у дијалозима названим Квадратура круга (De quadratura circuli) написаним 1458. године.

Верује се да је Тосканели, заједно са Николом Кузанским, припадао мрежи фирентинских и римских интелектуалаца који су трагали за и изучавали дела грчких математичара, а групи су такође припадали Франческо Филелфо, Георгиос Трапезунтиос и папа Никола V, заједно са Тосканелијевим пријатељима, Албертијем и Брунелескијем.

Око 1468. године Тосканели је креирао гномон који се и данас може видети у Фирентинској катедрали: бронзана плоча на куполи високо изнад левог трансепта и кружна бела мермерна плоча на поду катедрале, која бележи летњи солстициј са прецизношћу од ±0,5 секунди и која се и тада, а и вековима након тога користила за разне прорачуне као што је редовно кретање Сунца; у суштини представља претечу камере опскуре.

Године 1439, грчки филозоф Гемистос Плетон, присуствујући Фирентинској унији, упознао је Тосканелија и говорио му о путовањима, писању и мапама грчког географа Страбона (1. век п. н. е/н. е), који је до тада био непознат у Италији. Скоро 35 година касније, Тосканели се је заинтересовао за Страбона и почео да прошири своје знање о њему.

Године 1474, Тосканели је послао писмо и мапу свом португалском кореспонденту Фернау Мартинсу, свештенику у Лисабонској катедрали, подробно описујући и шематизујући пловидбу на запад како би се стигло до Молучких острва и Азије. Мартинс је писмо проследио краљу Алфонсу. Оригинално писмо је изгубљено, али је његово постојање познато преко самог Тосканелија, који га је касније транскрибовао и заједно са мапом послао Кристоферу Колумбу, који га је носио са собом током свог првог путовања у Нови свет.[2] Тосканели је погрешно прорачунао Азију, сматрајући да је око 8.000 km дужа него што јесте, док је Колумбо за 25 % погрешно прорачунао обим Земље, што је резултирало да Колумбо првобитно није ни схватио да је открио нови континент.[2]

Тосканели је већи део свог живота провео у Фиренци, са повременим излетима до Тодија и Рима. Говорио је да је био у кореспонденцији са бројним научницима широм Европе, али његови списи још увек нису подробније истражени. Непотврђена прича каже да је Тосканели присуствовао посети кинеске делегације папи 1432. године, када је говорено о бројним кинеским изумима. Причу донекле поткрепљују бројни цртежи уметника-инжењера Таколе (1382 — c. 1453), настали отприлике у то време, а које су касније развијали Брунелески и Леонардо да Винчи.

У писму из 1474. године, које је Тосканели послао Колумбу и чија аутентичност представља предмет неслагања међу научницима,[3][4] Тосканели помиње посету људи из Катаја (Кина) током владавине папе Евгенија IV (1431—1447):

Претпоставља се да је у питању Николо да Конти, који се у том периоду вратио са истока и зна се да се је срео са папом Евгенијем 1444. године.[7] У следећем писму, Тосканели је описао ове људе као веома учене и вољне да поделе своје знање:

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Gautier Dalché, Patrick (2007). „The Reception of Ptolemy's Geography (End of the Fourteenth to Beginning of the Sixteenth Century)”. Ур.: David WOODWARD (ed.). Cartography in the European Renaissance. The History of Cartography. 3. Chicago: University Of Chicago Press. стр. 285—364. 0-226-90733-3. . стр. 333–335
  2. 2,0 2,1 "Point of View" Day the Universe Changed
  3. ^ Quinn, David B.; Clough, Cecil H.; Hair, Paul Edward Hedley (1994). The European Outthrust and Encounter: The First Phase C.1400-c.1700 : Essays in Tribute to David Beers Quinn on His 85th Birthday. Liverpool University Press. стр. 315. ISBN 978-0-85323-229-2. 
  4. ^ Ranh Phillips. стр. 8
  5. ^ Markam. стр. 7 Full text of the letter
  6. ^ Davidson, Miles H. (1997). Columbus Then and Now: A Life Reexamined. University of Oklahoma Press. стр. 56. ISBN 978-0-8061-2934-1. 
  7. ^ Davidson. стр. 58
  8. ^ Columbus, Christopher (1971). Journal of Christopher Columbus (During His First Voyage, 1492-93) and Documents Relating to the Voyages of John Cabot and Gaspar Corte Real. Franklin. стр. 4. ISBN 978-0-8337-2230-0. 

Литература[уреди]

  • Gautier Dalché, Patrick (2007). „The Reception of Ptolemy's Geography (End of the Fourteenth to Beginning of the Sixteenth Century)”. Ур.: David WOODWARD (ed.). Cartography in the European Renaissance. The History of Cartography. 3. Chicago: University Of Chicago Press. стр. 285—364. 0-226-90733-3. 
  • Armando Cortesão, Cartografia Portuguesa Antiga, Lisboa, 1960.
  • Armando Costesão, História da Cartografia Portuguesa, 2 vols., Lisboa, 1969–1970.
  • Davidson, Miles H (1997). Columbus then and now: a life reexamined. University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-2934-1. 
  • G. Uzielli, La Vita e i tempi di Paolo di Pozo Toscanelli, Roma 1894.
  • Quinn, David B. Quinn The European Outthrust and Encounter: The First Phase c. 1400–c. 1700 Liverpool University Press. 1994. ISBN 978-0-85323-229-2.
  • Markam, Clements R (1972). Journal of Christopher Columbus (During His First Voyage, 1492–93) and Documents Relating to the Voyages of John Cabot and Gaspar Corte Real. Ayer Publishing. ISBN 978-0-8337-2230-0. 
  • Rahn Phillips, Carla The Worlds of Christopher Columbus Cambridge University Press. 1993. ISBN 978-0-521-44652-5.
  • Kern, Ralf (2010). Wissenschaftliche Instrumente in ihrer Zeit. Vom 15—19. Jahrhundert. Cologne: Koenig. ISBN 978-3-86560-772-0. 

Спољашње везе[уреди]