Папа Кај

С Википедије, слободне енциклопедије
Кај
Папа Свети Кај
Лични подаци
Место рођењаДалмација,
Датум смрти22. април 296
Место смртиРим, Римско царство
Папа
Понтификат17. децембар 28322. април 296.
ПретходникЕутицијан
НаследникПапа Марцелин

Папа Кај (преминуо 22. априла 296.) назива се још и Гај, био је папа од 17. децембра 283. до смрти 296. године.[1] Према хришћанској традицији рођен је у Далмацији у гради Салона, данашњи Солин у близини Сплита, син човека по имену Кај, био је припадник племићке породице у роду са царом Диоклецијаном.[2] Био је Илир.[3]

Располаже се са мало информација о Кају, осим што даје Liber pontificalis, која се ослања на легендарно мучеништво Свете Сузане за информације. Према легенди, Кај је крстио мушкарце и жене које је преобратио Свети Тибуртије (који је поштован са Св. Сузаном) и Свети Кастул.[4] Легенда каже да се Кај склонио у катакомбама Рима и умро смрћу мученика.[5]

Кућа Каја[уреди | уреди извор]

Око 280, ранохришћански храм основан је на месту Свете Сузане, који, као и многи од најранијих хришћанских места састанка био у кући. Дом је припадао, према акту из шестог века, браћи по имену Кај и Габинус, угледним хришћанима. Кај може бити овај папа, или Кај Презвитер. Габинус је име дато оцу Свете Сузане. Стога, извори тврде да је Кај стриц Свете Сузане.[6]

Понтификат[уреди | уреди извор]

Као папа, он је објавио да пре приступања на место бискупа морају пре тога бити портири, лектори, егзорцисти, олтарски помагачи, декани и сештеници. Он је поделио Римске дистрикте деканима.[5][7] Током његовог понтификата хришћанофобија је у порасту иако је грађење цркава и гробља у порасту. Свети Кај можда није био мученик јер је Деоклецијаново протеривање хришћана почело 303. године, после Кајеве наводне смрти, а Деоклецијан ије био насилан према хришћанима одмах по крунисању.[2][5]

Гробница и погреб[уреди | уреди извор]

Приказ наводног мучеништва папе Каја од Лоренца Монака. То је првобитно био део олтарског кипа цркве Сан Гађио у Фиренци

Кај се помиње у Depositio Episcoporum (не као мученик): X kl maii Caii in Callisti из четвртог века.[8]

Кајева гробница, са оригиналним епитафом, откривена је у катакомбама Калиста и у њој прстен са којим је он користио за заптивање његових писама (види Arringhi, Roma subterr., 1. iv. c. xlviii ст. 426.). Године 1631, његова наводна кућа у којој је боравио у Риму је претворена у цркву. Међутим, она је срушена 1880. како би направили место за Министарство рата, током заузиманја Рима, а његове мошти су пренете у капелу породице Барберини.[2]

Канонизација[уреди | уреди извор]

Празник Светог Каја слави се 22. априла, заједно са Светим Сотером. Они су се заједно славили у Тридентинском календару и у наредним верзијама Општег римског календара све до 1969. године, од када су изостављени. Оба су поменута под 22. априлом у римском Мартирологију, званичној листе признатих светаца. Унос за Светог Каја гласи: "У Риму, на гробљу Каликста на Апијском путу, сахрањен је Свети Кај, папе, који је, бежећи од прогона Диоклецијана, умро као исповедник вере"[9]

Свети Кај је приказан у уметности носећи папску круну заједно са Светим Нером. Он је поштован у Далмацији и Венецији. У Фиренци, Црква Сан Гађио на Сенесенском путу посвећена је њему.[10]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Chapman, John (1908). "Caius and Soter, Saints and Popes" in The Catholic Encyclopedia. Vol. 3. Њујорк: Robert Appleton Company.
  2. ^ а б в Свети Кај у Санти и Беати
  3. ^ Hefele, C.J.; Clark, W.R. (2007). A History of the Councils of the Church: from the Original Documents, to the close of the Second Council of Nicaea A.D. 787. Wipf & Stock. стр. 1—251. ISBN 9781556352478. Приступљено 16. 8. 2015. 
  4. ^ „San Castulo, Mártir | ACI Prensa – Santos”. aciprensa.com. Приступљено 10. 10. 2015. 
  5. ^ а б в „Св. Кај”. Архивирано из оригинала 01. 11. 2007. г. Приступљено 10. 10. 2015. 
  6. ^ „Santa Susanna”. santasusanna.org. Архивирано из оригинала 28. 07. 2015. г. Приступљено 10. 10. 2015. 
  7. ^ Светац дана 22. априла: Свети Кај Архивирано на сајту Wayback Machine (28. октобар 2013) SaintPatrickDC.org. Приступљено 2015-10-10.
  8. ^  Herbermann, Charles, ур. (1913). „Caius and Soter, Saints and Popes”. Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. 
  9. ^ Martyrologium Romanum (Libreria Editrice Vaticana 2001 ISBN 978-88-209-7210-3)
  10. ^ „Firenze la città nuova – Галерија”. Архивирано из оригинала 24. 03. 2007. г. Приступљено 10. 10. 2015. 

Литература[уреди | уреди извор]