Параскева Гардић Ђокић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Параскева Гардић Ђокић
Датум рођења1870.
Датум смрти1925.

Параскева Гардић Ђокић, пореклом из Лесковца, била је прва учитељица Краљевске основне школе у Медвеђи која је почела са радом крајем 1888. године.

Биографија[уреди]

Параскева Гардић Ђокић, рођена је у 1870. године у Лесковцу. Стално је носила стару варошку ношњу, либаде и фес, косу завијену у пунђу. Била је 35 година у Јабланици и Пустој реци пионир и утемељивач просвете и народног просвећења. Удала се за Љуба Гардића, службеника Јабланичког среза, вратила се 1894. у Лебане где је радила у основној школи до 1908. године када је премештена у Медвеђу. Службовала је и у Бојнику, Лапотинцу и Доњем Коњувцу. Велики број првих генерација основаца стекао је образовање и васпитање од ње.

Била је припадник Јабланичког четничког покрета и учесник Топличког устанка 1917. године. Сашила је српску заставу и поклонила је капетану прве класе Милинку Влаховићу, команданту Јабланичког комитског одреда, приликом ослобађања Лебана. До устанка илегално је радила за комитски покрет: обављала је курирску дужност, слала извештаје о Бугарима у Лебану, санитетски материјал, лекове, новац и дуван. Са Светозаром Поповићем, председником лебанске општине и Магдаленом Г. Николић организовала је привремену болницу за лечење рањеника.

После пропасти топличког устанка Бугари су је ухапсили у Лебану. Задржали су је у лебанском затвору до суђења са устаницима. Осуђена је на смрт стрељањем. Пре извршења казне, бугарске власти прислино су довели Лебанчане на десну обалу реке Јабланице да посматрају стрељање. У међувремену стигло је помиловање од више бугарске команде па је Параскева после другог саслушања, премлаћивања и мучења пуштена, али је држана под присмотром.

Светозар Поповић и Магдалена Николић спроведени су у Лесковац и стрељани у Араповој долини. За заслуге у Првом светском рату, у Топличком устанку, Параскева је одликована Светосавским одличјем. Умрла је 1925. године и сахрањена је на Лебанском гробљу. [1]

Референце[уреди]

  1. ^ Туровић Д.,2004, Горња Јабланица, људи и време., Лесковац