Милинко Влаховић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милинко Влаховић
Milinko Vlahović.jpg
Милинко Влаховић као потпоручник Црногорске војске
Пуно имеМилинко Влаховић
Датум рођења1. мај 1881.
Место рођењаТрмање, код Колашина
 Књажевина Црна Гора
Датум смрти6. децембар 1930.(1930-12-06) (49 год.)
Место смртиБеоград
 Краљевина Југославија
ВојскаЦрногорска војска
Југословенска војска
Чинкомитски војвода, потпуковник

Милинко Влаховић (Трмање, код Колашина, 1. мај 1881Београд, 6. децембар 1930)[1] био је капетан црногорске војске, један од вођа Јаблничко-топличког устанка у Првом светском рату, војвода[2], командант Јабланичког комитског одреда и потпуковник Југословенске војске. Био је брат Тошка Влаховића[2] и отац Вељка Влаховића.

Биографија[уреди | уреди извор]

Још у детињству је показао склоност ка војничком позиву. завршио је Црногорску официрску школу у Цетињу. Током Балканских ратова, као поручник је командовао првом четом Ровачког батаљона,[3] који се прославио у борбама против Турака.[2]

У Првом светском рату је учествовао као капетан I класе. Током Мојковачке битке командовао је Ровачким батаљоном Колашинске бригаде,[4] где је показао велику храброст и способност за командовање.[2] Након капитулације Црне Горе 1916. године, Милинко Влаховић, капетан црногорске војске и његов брат Тошко Влаховић, студент филозофије су избегли заробљавање. Није признао капитуалицију и са братом се на пролеће одметнуо и формирао герилску групу од двадесет људи.[2]

Након што је Румунија ушла у рат, са још неколико комита (укупно њих 9), у септембру 1916. године кренули су у Србију, с намером да преко Румуније оду у Русију и тамо наставе борбу. Међутим, пошто је стигао до Копаоника сазнао је да се припрема Топлички устанак и упутио се ка Јабланици и са свештеником Димитријем Димитријевићем је формирао, најпре чету, а затим и Јабланичкo-топлички одред.[2]

Почетком октобра стигли су у Топлицу и тамо ступили у контакт са Костом Пећанцем, који је нешто раније био дошао са Солунског фронта, упућен од српске Врховне команде. Браћа Влаховић и Јован Радовић са Костом Војиновићем приступили су организовању, а потом и вођењу Топличког устанка 1917. године.[5]

На саветовању у Обилићу (Пуста река) потврђена му је титула војводе, као и команда над Јабалничким одредом.[2] Био је једини професионални војник са чином капетана у устанку. Код Бојника је 24. фебруара 1917. уништио чету Бугара, чиме је и започео устанак. Самоиницијативно је ослободио Медвеђу, Житин Поток, Лебане, а припремао је и напад на Лесковац. Његов одред је држао фронт од Дољевца до Лебана, у дужини од 40 километара.[2]

Тошко Влаховић је погинуо у борби са бугарским јединицама 2. новембра 1917. године, а Милинко Влаховић и Јован Радовић остали су на југу Србије, највише у Топлици, до пред крај рата. У пробоју Солунског фронта, учествовао је у ослобођењу Црне Горе и Херцеговине (Никшић, Требиње).[2]

Учествовао је у гушењу Божићне побуне у Црној Гори.[6]

После рата је живео у Београду. Остао је у војсци и дошао до чина потпуковника. Сахрањен је на београдском Новом гробљу.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Часопис Политика 8. децембар 1930 - Погреб Милинка Влаховића