Бојник
Бојник | |
|---|---|
 Средишњи трг у Бојнику са спомеником | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Општина | Бојник |
| Становништво | |
| — 2011. |  3.100 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 00′ 33″ С; 21° 43′ 23″ И / 43.009166° С; 21.723° ИКоординате: 43° 00′ 33″ С; 21° 43′ 23″ И / 43.009166° С; 21.723° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 242 м |
.svg)  Бојник Бојник на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 16205 |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LE |
Бојник је насеље у Србији у општини Бојник у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 3.100 становника.
Историја[уреди | уреди извор]
Далеко у историјску прошлост, сеже градитељско, споменичко и духовно наслеђе на просторима општине Бојник. На то указују бројни материјални остаци из преисторије (фрагменти керамике), античког и рановизантијског периода (градови - утврђења и водовод) и средњовековног периода (цркве и црквишта).[1]
Из праисторијског периода постоји насеље откривено у Лапотинцу на локалитету „Селиште“ (фрагменти керамике из Старчевачке групе)
Из античког периода (Грчка и Римска цивилизација) потиче недовољно истражено и запуштено археолошко налазиште у Горњем Бријању, познато као „Горњебријанско кале“, која представља римску тврђаву подигнуту највероватније у 3. веку.
Из рановизантијског периода потиче римско насеље код Бојника регистровано на обали Пусте реке, између Доњег Коњувца и Бојника (град „Костура”). У њему је између осталог пронађена мермерна глава римског грађанина (изложена у народном музеју у Лесковцу), док су камен, цигла, керамика и други трагови насеља из рановизантијске епохе, откривени и у селу Ображда.
Из периода средњег века датирају материјални остаци неколико цркава и црквишта.
Бојничка здравствена задруга је 1938. запослила доктора Лиђија, емигранта пореклом из Спољне Монголије - био је једини лекар за 30.000 становника Пусте реке.[2]
Након српско-турских ратова Бојник је припао Кнежевини Србији. Тај крај је делимично запустео јер су се Арнаути махом иселили у Турску царевину. Седиште Бојничке општине 1882. године било је у Бојнику. Ту је било 15 кућа са 389 кућа, углавном досељеника. Насељеници су донели покретни иметак и населили се у плодној Пусторечкој долини.[3]
Током Другог светског рата бугарски окупатори су 17. фебруара 1942. године спалили куће и побили готово све житеље Бојника и суседног села Драговца, а међу стрељанима било је много жена, стараца и деце. Био је то, у односу на број становника овога краја Србије, најмасовнији масакр над Србима у Другом светском рату (што је чинило преко 90% тадашњег становништва).[4]
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Бојник живи 2321 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 34,9 година (34,7 код мушкараца и 35,0 код жена). У насељу има 912 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,46.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 6 | 4 | ||
| 80+ | 9 | 13 | ||
| 75—79 | 19 | 31 | ||
| 70—74 | 64 | 67 | ||
| 65—69 | 70 | 74 | ||
| 60—64 | 62 | 72 | ||
| 55—59 | 68 | 60 | ||
| 50—54 | 104 | 99 | ||
| 45—49 | 129 | 123 | ||
| 40—44 | 110 | 108 | ||
| 35—39 | 112 | 111 | ||
| 30—34 | 110 | 106 | ||
| 25—29 | 135 | 121 | ||
| 20—24 | 103 | 120 | ||
| 15—19 | 135 | 120 | ||
| 10—14 | 129 | 121 | ||
| 5—9 | 105 | 125 | ||
| 0—4 | 106 | 108 | ||
| Просек : | 34,7 | 35,0 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.236 | 302 | 864 | 47 | 21 | 2 |
| Женски | 1.229 | 194 | 867 | 123 | 41 | 4 |
| УКУПНО | 2.465 | 496 | 1.731 | 170 | 62 | 6 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 761 | 90 | 0 | 0 | 155 |
| Женски | 437 | 116 | 0 | 0 | 94 |
| УКУПНО | 1.198 | 206 | 0 | 0 | 249 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 19 | 159 | 91 | 20 | 20 |
| Женски | 2 | 5 | 68 | 5 | 4 |
| УКУПНО | 21 | 164 | 159 | 25 | 24 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 2 | 2 | 79 | 29 | 24 |
| Женски | 4 | 4 | 37 | 30 | 38 |
| УКУПНО | 6 | 6 | 116 | 59 | 62 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 32 | 0 | 0 | 39 | |
| Женски | 13 | 0 | 0 | 17 | |
| УКУПНО | 45 | 0 | 0 | 56 | |
Култура[уреди | уреди извор]
Овде се налази Народна библиотека Вук Караџић, Бојник.
Галерија[уреди | уреди извор]
Црква Светог Николе
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Историјски подаци, У: Општина Бојник”. Општина бојник. Приступљено 16. 7. 2018.
- ^ „Политика”, 11. јун 1939
- ^ "Тежак", Београд 1882. године
- ^ У Бојнику бугарски фашисти у једном дану стрељали 500 родољуба | Јужна Србија Инфо вести јужне Србије туризам забава огласи
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)