Бојник
Бојник | |
---|---|
![]() Центар Бојника | |
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Јабланички |
Општина | Бојник |
Становништво | |
— 2022. | 3.087 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 00′ 33″ С; 21° 43′ 23″ И / 43.009166° С; 21.723° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 242 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 16205 |
Позивни број | 016 |
Регистарска ознака | LE |
Бојник је градско насеље и седиште истоимене општине у Јабланичком округу у Србији. Према попису из 2022. у овом насељу је живело 3.087 становника.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Далеко у историјску прошлост, сеже градитељско, споменичко и духовно наслеђе на просторима општине Бојник. На то указују бројни материјални остаци из преисторије (фрагменти керамике), античког и рановизантијског периода (градови - утврђења и водовод) и средњовековног периода (цркве и црквишта).[2]
Из праисторијског периода постоји насеље откривено у Лапотинцу на локалитету Селиште (фрагменти керамике из Старчевачке групе)
Из античког периода (Грчка и Римска цивилизација) потиче недовољно истражено и запуштено археолошко налазиште у Горњем Бријању, познато као Горњебријанско кале, која представља римску тврђаву подигнуту највероватније у 3. веку.
Из рановизантијског периода потиче римско насеље код Бојника регистровано на обали Пусте реке, између Доњег Коњувца и Бојника (град Костура). У њему је између осталог пронађена мермерна глава римског грађанина (изложена у народном музеју у Лесковцу), док су камен, цигла, керамика и други трагови насеља из рановизантијске епохе, откривени и у селу Ображда. Из периода средњег века датирају материјални остаци неколико цркава и црквишта.
Бојничка здравствена задруга је 1938. запослила доктора Лиђија, емигранта пореклом из Спољне Монголије - био је једини лекар за 30.000 становника Пусте реке.[3]
Након српско-турских ратова Бојник је припао Кнежевини Србији. Тај крај је делимично запустео јер су се Арнаути махом иселили у Турску царевину. Седиште Бојничке општине 1882. године било је у Бојнику. Ту је било 15 кућа са 389 кућа, углавном досељеника. Насељеници су донели покретни иметак и населили се у плодној Пусторечкој долини.[4]
Током Другог светског рата бугарски окупатори су 17. фебруара 1942. године спалили куће и побили готово све житеље Бојника и суседног села Драговца, а међу стрељанима било је много жена, стараца и деце. Био је то, у односу на број становника овога краја Србије, најмасовнији масакр над Србима у Другом светском рату (што је чинило преко 90% тадашњег становништва).[5]
Демографија
[уреди | уреди извор]Из пописа становништва 2011. у Бојнику је живело 2321 пунолетни становник, а просечна старост становништва износила је 34,9 година (34,7 код мушкараца и 35,0 код жена). Насеље је имало 912 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,46.[6]
Ово насеље је углавном насељено Србима, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
![]() |
|
Географија
[уреди | уреди извор]Кроз Бојник протиче притока Јужне Мораве, Пуста река.
Њен извор налази се испод Шопота, највишег врха планине Радан.
Настаје спајањем Куртишке, Статовачке и Драгоделске реке у засеоку Крушкар. Дужина Пусте реке износи 71 km, а површина слива 569 km2. Припада Црноморском сливу.
Највећи део слива Пусте реке припада општинама Бојник и Дољевац. Она се улива у Јужну Мораву код Дољевца, у близини ушћа Топлице.
Пуста река је 60-их година преграђена у свом горњем току, и створена је вештачка акумулација, Брестовачко језеро. Раније се Пуста река називала Подгора. На простору око 330 km2 око речног тока простире се истоимена област.
Култура
[уреди | уреди извор]
Овде се налази Народна библиотека Вук Караџић, Бојник.
Народна библиотека Вук Караџић је општинска библиотека.
Основана је 1948. године и ова библиотека прикупља, обрађује, чува, и даје на коришћење књиге и осталу библиотечку грађу корисницима услуга.
Осим библиотечке делатности Библиотека организује културно-уметничка дешавања.
У вишенаменској сали капацитета 250 места, приказују се филмови, организују позоришне представе, трибине, предавања, књижевни сусрети и друге активности.
У овој библиотеци услуге користи 708 чланова.
Располаже фондом од 29576 књига.[8]
Спорт
[уреди | уреди извор]Овде наступа фудбалски клуб Пуста Река, која се тренутно такмичи у Зони Југ, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала.[9] У Бојнику се налази и Спортска хала.
Спортска хала се налази на самој обали Пусте реке, удаљен 300 метара од самог центра Бојника. Ова установа основана је 2017. године.
Ова хала се користи за такмичења у кошарци, одбојци, каратеу, малом фудбалу, стоном тенису. Трибине су капацитета 824. седишта.
Поред терена, хала садржи и теретану, боксерску салу, модерне свлачионице и кафић.[10]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Центар Бојника
-
Црква Светог Николе
-
Улица Зеле Вељковића
-
Основна школа "Станимир Вељковић Зеле"
-
Споменик у центру
-
Спомен бораца у Другом светском рату.
-
Спомен жртава Другог светског рата.
-
Средишњи трг у Бојнику са спомеником
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Početna | O POPISU STANOVNIŠTVA”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 2024-01-29.
- ^ „Историјски подаци, У: Општина Бојник”. Општина бојник. Приступљено 16. 7. 2018.
- ^ „Политика”, 11. јун 1939
- ^ "Тежак", Београд 1882. године
- ^ У Бојнику бугарски фашисти у једном дану стрељали 500 родољуба | Јужна Србија Инфо вести јужне Србије туризам забава огласи
- ^ „Popis 2011 | Republički zavod za statistiku Srbije”. www.stat.gov.rs. Приступљено 2024-01-31.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Narodna biblioteka „Vuk Karadžić” Bojnik”.
- ^ „Zona”. srbijasport.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-31.
- ^ „Установа спортска хала „Бојник“”.