Персида Миленковић
Персида Миленковић | |
---|---|
Датум рођења | 3. март 1857. |
Место рођења | Шабац, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 8. фебруар 1943.85 год.) ( |
Место смрти | Београд, Подручје Војног заповедника у Србији |
Место укопа | Манастир Ваведења Пресвете Богородице у Београду Србија |
Занимање | ктитор Манастира Ваведења Пресвете Богородице у Београду |
Персида Миленковић (Шабац, 3. март 1857 — Београд, 8. фебруар 1943) била је велика српска ктиторка и задужбинарка.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је у Шапцу у чиновничкој породици од оца Никодија и мајке Јелке Ћирић. Породица се после неколико година од њеног рођења преселила у Београд где јој је отац службовао у министарству грађевина.
Имала је сина Војислава који је умро млад. По други пут се удала 1883. године за београдског трговца, рентијера и добротвора Ристу Миленковића.[1]
Њене прве две задужбине су црква на Торлаку и "модерна основна школа, вежбаоница Женске учитељске школе, у краљице Наталије улици",[2] данас зграда Математичке гимназије.
Заслужна је за подизање манастира Ваведење, који налази се на Сењаку и изграђен је 1935. године. Према легенди она је уснула сан да баш на том месту треба изградити цркву што је и учинила. Такође, са својим мужем Ристом подигла је зграду Математичке гимназије у Београду, као и зграду у Змај Јовиној улици број 5 у Београду саграђеној 1928. године према пројекту архитекте Глигорија Вукчевића.[3] Даровала је и земљиште за изградњу сиротишта. У Табановачкој улици је 1939-40. изградила сиротињски дом, зграду са 16 хигијенских станова.[4][5] Захваљујући свом великом доприносу и добротворном раду, једна улица на Сењаку понела је њено име.
Тестамент је саставила 10. маја 1937. а преминула је 8. фебруара 1943. године у Београду и сахрањена је у манастиру Ваведење. На њеној сахрани говорили су митрополит скопски Јосиф, министар просвете Велибор Јонић и председник српске владе генерал Милан Недић.[1]
- Одликовања
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. (новембар 2024.) |
Орден Светог Саве 2. реда[6]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Славко Вејиновић: Персида Миленковић велика српска задужбинарка, у годишњаку „Даница 2011“, pp. 451-460, издаје Вукова задужбина, Београд 2010.
- ^ "Политика", 12. авг. 1935, стр. 5
- ^ Клуб путника: „Задужбине у Београду“, 19. 9. 2013. Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2013), Приступљено 10. 3. 2013.
- ^ Време, 15. дец. 1939, стр. 10. digitalna.nb.rs
- ^ „Политика”, 29. мај 1940
- ^ "Политика", 7. нов. 1936