Персида Миленковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Персида Миленковић
PersidaMilenkovic.jpg
Датум рођења(1857-03-03)3. март 1857.
Место рођењаШабац
  Кнежевина Србија
Датум смрти8. фебруар 1943.(1943-02-08) (85 год.)
Место смртиБеоград
  Недићева Србија
Место укопаМанастир Ваведења Пресвете Богородице у Београду  Србија
Занимањектитор Манастира Ваведења Пресвете Богородице у Београду

Персида Миленковић (Шабац, 3. март 1857Београд, 8. фебруар 1943) била је велика српска ктиторка и задужбинарка.

Биографија[уреди | уреди извор]

Ктиторска фреска у манастиру Манастир Ваведење

Рођена је у Шапцу у чиновничкој породици од оца Никодија и мајке Јелке Ћирић. Породица се после неколико година од њеног рођења преселила у Београд где јој је отац службовао у министарству грађевина.

Имала је сина Војислава који је умро млад. По други пут се удала 1883. године за београдског трговца, рентијера и добротвора Ристу Миленковића.[1]

Заслужна је за подизање манастира Ваведење, који налази се на Сењаку и изграђен је 1935. године. Према легенди она је уснула сан да баш на том месту треба изградити цркву што је и учинила. Такође, са својим мужем Ристом подигла је зграду Математичке гимназије у Београду, као и зграду у Змај Јовиној улици број 5 у Београду саграђеној 1928. године према пројекту архитекте Глигорија Вукчевића.[2] Даровала је и земљиште за изградњу сиротишта. У Табановачкој улици је 1939-40. изградила сиротињски дом, зграду са 16 хигијенских станова.[3][4] Захваљујући свом великом доприносу и добротворном раду, једна улица на Сењаку понела је њено име.

Тестамент је саставила 10. маја 1937. а преминула је 8. фебруара 1943. године у Београду и сахрањена је у манастиру Ваведење. На њеној сахрани говорили су митрополит скопски Јосиф, министар просвете Велибор Јонић и председник српске владе генерал Милан Недић.[1]

Одликовања

Орден Светог Саве 2. реда Орден Светог Саве 2. реда[5]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Славко Вејиновић: Персида Миленковић велика српска задужбинарка, у годишњаку „Даница 2011“, pp. 451-460, издаје Вукова задужбина, Београд 2010.
  2. ^ Клуб путника: „Задужбине у Београду“, 19. 9. 2013. Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2013), Приступљено 10. 3. 2013.
  3. ^ Време, 15. дец. 1939, стр. 10. digitalna.nb.rs
  4. ^ „Политика”, 29. мај 1940
  5. ^ "Политика", 7. нов. 1936

Спољашње везе[уреди | уреди извор]