Манастир Ваведење Пресвете Богородице у Београду

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Манастир Ваведење Пресвете Богородице
Манастир Ваведење.JPG
Манастирска црква Пресвете Богородице
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСавски венац
Држава Србија
Време настанка1936.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеБеоград
АдресаКалемегдан 14 11000
Званични веб-сајт

Манастир Ваведење Пресвете Богородице, налази се на Сењаку, урбаном насељу општине Савски венац у Београду. Изграђен је 1937. године, као метох манастира Кувеждин у Срему. Легенда која говори о подизању цркве, везана је за сан ктиторке Персиде Миленковић, која је три пута уснула, да манастир треба сазидати, баш на том месту. Исповедник Доситеј Васић је сахрањен у порти. Представља непокретно културно добро као споменик културе.[1]

Архитектура комплекса[уреди]

Комплекс манастира Ваведење чине црква Пресвете Богородице и конак, подигнути према пројекту архитекте Петра Поповића, једног од првих заговорника српског националног стила у савременој српској архитектури.

Основа цркве је у облику уписаног крста са централном куполом на пресеку и четири мање куполе између кракова крста. Петокуполно решење указује на узоре преузете из српске средњовековне архитектуре 14. века. На источном делу храма налази се пространа, изнутра полукружна, споља петострана апсида, из које се улази у бочне правоугаоне просторије – ђаконикон и проскомидију, док је на западу припрата са хором. Од укупно три портала најраскошније је обрађен онај на западној фасади са широким прилазним степеништем. Главни декоративни украс фасада чине уски једноделни прозори, розете и велике трифоре на северној и јужној страни.

Зидана олтарска преграда има уобичајени распоред икона, а зидне слике изведене у техници al seco рад су академског сликара Душана Михаиловића из периода 1973—1985. Поред својих архитектонских вредности, црква манастира Ваведења представља успешан пример повезивања сакралног објекта са савременим развојем града и његове околине.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]