Манастир Ваведење Пресвете Богородице у Београду

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Манастир Ваведење Пресвете Богородице
Манастир Ваведење Пресвете Богородице на Сењаку, Београд.jpg
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСавски венац
Држава Србија
Време настанка1936.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеБеоград
АдресаКалемегдан 14 11000
Званични веб-сајт

Манастир Ваведење Пресвете Богородице, налази се на Сењаку, урбаном насељу општине Савски венац у Београду. Темељи храма су освећени 11. августа 1935,[1] изграђен је 1936. године, као метох манастира Кувеждина у Срему. Легенда која говори о подизању цркве, везана је за сан ктиторке Персиде Миленковић, која је три пута уснула, да манастир треба сазидати, баш на том месту. У манастиру је 1939. било десет монахиња.[2] Свети Исповедник Доситеј Васић је сахрањен у порти а од 2009.г пренет је у кивот манастирског храма. Представља непокретно културно добро као споменик културе. У манастиру су сахрањени и српски архијереји Дамаскин Грданички, Арсеније Брадваревић, Јосиф Цвијовић и Данило Крстић.

Игуманије манастира Ваведења биле су: Меланија Кривокућанин (1938—1942), Ангелина Грачева (1942—1970), Агнија Дмитровић (1980—2001), Анастасија Савковић (2001—2019), Теодора Васић (2020—данас).[3]

Свештенослужитељи у манастирусу протојереји о. Милован Глоговац и о. Милосав Радојевић. У конаку манастира Ваведења налази се параклис-зимска црква посвећена Св. Николају Чудотворцу. У параклису се налазе три кивота са честицама моштију светих Божијих угодника. Ту је и јастук на коме је почивала глава Свете Петке у кивоту у Јашију а који су сестре добиле на дар од монаха из Јашија. Манастирска ризница чува старе рукописне и штампане богослужбене књиге као и иконе које су руске монахиње са собом донеле у Србију после Октобарског преврата. На територији манастирског комплекса налазе се три јаме у којима су тела убијених-стрељаних на Дмитровдан 1944.г и погинулих на Васкрс 1944.г од савезничког бомбардовања.


Архитектура комплекса[уреди | уреди извор]

Комплекс манастира Ваведење чине црква Пресвете Богородице и конак, подигнути према пројекту руског архитекте Ивана Рик и Петра Поповића, једног од првих заговорника српског националног стила у савременој српској архитектури.

Основа цркве је у облику уписаног крста са централном куполом на пресеку и четири мање куполе између кракова крста. Петокуполно решење указује на узоре преузете из српске средњовековне архитектуре 14. века. На источном делу храма налази се пространа, изнутра полукружна, споља петострана апсида, из које се улази у бочне правоугаоне просторије – ђаконикон и проскомидију, док је на западу припрата са хором. Од укупно три портала најраскошније је обрађен онај на западној фасади са широким прилазним степеништем. Главни декоративни украс фасада чине уски једноделни прозори, розете и велике трифоре на северној и јужној страни.

Зидана олтарска преграда има уобичајени распоред икона, а зидне слике изведене у техници al seco рад су академског сликара Душана Михаиловића из периода 1973—1985. Сада је при крају осликавање храма новим фрескописом. Поред својих архитектонских вредности, црква манастира Ваведења представља успешан пример повезивања сакралног објекта са савременим развојем града и његове околине.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]