Петар Чихачов
Петар Чихачов | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 16. август 1808. |
Место рођења | Гатчина, Руска Империја |
Датум смрти | 13. октобар 1890.82 год.) ( |
Место смрти | Фиренца, Италија |
Образовање | Државни универзитет у Санкт Петербургу |
Научни рад | |
Поље | географија, геологија, ботаника |
Академија | Санктпетербуршки државни универзитет |
Познат по | открио Кузњечки угљеноносни басен |
Петар Александрович Чихачов (рус. Пётр Алекса́ндрович Чихачёв; Гатчина, 16. август 1808 — Фиренца, 13. октобар 1890) био је истакнути руски географ, геолог, природњак и путописац, од 1876. почасни члан Руске академије наука и пуноправни члан Француске академије наука.
Аутор је бројних географских и геолошких студија везаних за Алтај, Синкјанг (1845) и Малу Азију, а њему у част једна од Алтајских планина носи његово име.
Његов млађи брат је путописац и географ Платон Чихачов (1812–1892).
Биографија
[уреди | уреди извор]Петар Чихачов рођен је у Гатчини, у летњој резиденцији велике војвоткиње Марије Фјодоровне, супруге императора Павла I, где је његов отац Александар Петрович радио као управник. Након што је његов отац пензионисан 1820. године, породица се сели у Царско Село где је стекао основно образовање. Потом се уписује на Петербуршки универзитет, а поједина предавања везана за минеарологију и геологију слушао је и на Париском универзитету. После окончања студија једно време је радио као преводилац у Министарству спољних послова, а потом и у амбасади Русије у Константинопољу.
Са научно-истраживачким радом почиње 1839. године, када су почела његова обимна истраживања природних богатстава и геологије Апенинског полуострва, посебно његових јужних делова.
Године 1842. учествовао је у великој експедицији по Алтајским планинама, чији циљ је било детаљно и опширно изучавање физичко-географских и геолошких карактеристика тог подручја. Експедиција је открила изворишта река Абакан, Чу и Чулишман, а истраживања су вршена и на подручју Сајанских планина. У северном делу Алтајских планина експедиција је пронашла и детаљно мапирала један од највећих угљеноносних ревира на свету – Кузњечки угљеноносни басен. У својим студијама Чихачов је између осталих изучавао и друштвене активности локалног становништва (култура, живот, обичаји). Резултате „Алтајске експедиције” објавио је 1845. године у Паризу, у студији Путовања на источни Алтај и погранична подручја са Кином (фр. Voyage scientifique dans l’Altaï oriental et les parties adjacentes de la frontière de Chine par Pierre de Tchihatcheff…).
Потом је две године служио као аташе у амбасади Русије у Константинопољу, и за то време је учио турски језик. Године 1847. напушта дипломатску службу и посвећује се опсежним истраживањима Мале Азије, а резултате тих истраживања објавио је у опсежној студији Физичке, статистичке и археолошке одлике Мале Азије (фр. Asie Mineure: Description physique, statistique et archéologique de cette contrée). У периоду 1863–1864. предводио је осам истраживачких експедиција по Јерменији, Курдистану, Источној Тракији и Малој Азији. Као резултат његових истраживања, састављене су свеобухватне карте тог подручја, а региону Мале Азије посветио је око сто студијских радова.
Године 1880. објавио је путопис Шпанија, Алжир и Тунис (фр. Espagne, Algérie et Tunisie) у којем је описао своја запажања са путовања по јужној Шпанији, Алжиру и Тунису из 1878. године. У својим радовима бавио се не само физичко-географским, већ и политичким анализама везаним за такозвано „источно питање”.
Током 1890. године објавио је неколико научних студија под насловом Физичко-географске студије (фр. Etudes de géographie et d'histoire naturelle) које су се бавиле опширним истраживањима пустињских подручја на Земљи, а које није успео да заврши. Преминуо је 13. августа 1890. године у Фиренци од последица изазваних упалом плућа.
Библиографија
[уреди | уреди извор]Сва дела Чихачов је објављивао на француском језику, а најважнији научни радови су:
- Voyage scientifique dans l'Altaï oriental et les parties adjacentes de la frontière de Chine (Париз, 1845)
- Lettres sur la Turquie (Брисел, 1850)
- Asie Mineure: Description physique, statistique et archéologique de cette contrée, huit volumes de 1852 à 1868 (Париз)
- Le Bosphore et Constantinople (1864, друго издање 1877)
- Considérations géologiques sur les îles Océaniques (1878)
- Espagne, Algérie et Tunisie (Париз, 1880)
- Études de géographie et d'histoire naturelle (1890)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Цыбульский В. А. Пётр Александрович Чихачов (1808—1890). Платон Александрович Чихачов (1812—1892) / В. В. Цыбульский; Отв. ред. А. Л. Нарочницкий.. — М.: Наука, — 224 с. — (Научно-биографическая литература). —. 1988. ISBN 978-5-02-003339-9.
- Цибульский В.В.: П.А. Чихачёв - исследователь, путешественник: М.: Географгиз. 1961. 158 с.
Родионова Т. Ф. Знаменитые географы и путешественники братья Чихачёвы — уроженцы Гатчины // Гатчина: Страницы истории. — С. 69-70.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Петар Чихачов на сајту Руске академије наука
- (језик: руски) * П. А. Чихачёв, «Путешествие в Восточный Алтай. 1842 г.» на «Живых дорогах Сибири»[мртва веза]
- (језик: руски) Биографија на сајту хронос.ру