Плиске и трептељке
| Плиске | |
|---|---|
| |
| Бела плиска (Motacilla alba) | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Ред: | Passeriformes |
| Натпородица: | Passeroidea |
| Породица: | Motacillidae |
| родови | |
Плиске (лат. Motacillidae), релативно су мала породица из реда птица певачица или врапчарки (лат. Passeriformes), широко распрострањених по свим зоогеографским областима, осим на острвима Тихог океана. У састав породице укључено је око 60 врста птица разврстаних у 5-6 родова.
Опште особине[уреди | уреди извор]
Опис[уреди | уреди извор]
Све плиске представљају прилично једнообразну, добро дефинисану групу, чији припадници имају одређену сличност међу собом. То су мале птице чија је дужина од 12,7 до 22,2 цм. Заједничка особина им је витко и издужено тело, мала заобљена глава са кратком шијом, танак шиљаст кљун благо заобљен са горње стране и дуга шпицаста крила. Држање се мало разликује код разних прица. Плиске и шумске плиске су здепасте на земљи, а више усправне када седе на грани. У трептељки и златних трептељки држање је мање здепасто. Птице брзо трче по земљи, при томе карактеристично њишу репом горе-доле. Лет им је у валовит.
Распрострањеност[уреди | уреди извор]
Плиске су распрострањене готово свуда, осим на Антарктику и на острвима Тихог океана. Неке врсте, као риђогрла трептељка (Anthus cervinus) и сибирска трептељка (Anthus hodgsoni), гнезде се далеко на северу у арктичкој тундри, док велика трептељка (Anthus antarcticus) обитава у субантарктику, на острву Јужна Џорџија. Риђогрла трептељка је редовна у Србији у време јесење сеобе (зимује у долини Нила).
Друге, као шарена плиска (Motacilla aguimp), на пример, обитава искључиво у централној Африци. Ареал појединих врста може обухватати огромна пространства - тако подручје које насељава жута плиска износи 10 милиона квадратних километара[1] - оно обухвата сву Евроазију и део африкчког континента. С друге стране, јапанска плиска обитава само у Јапану, а мадагаскарска плиска (Motacilla flaviventris) ендемска је врста острва Магадаскар.
Највише врста плиски настањује отворена пространства са ниским растињем. Изузетак је шумска плиска (Dendronanthus indicus) која се гнезди у храстовим и мешовитим листопадним шумама Далеког истока, југоисточних провинција Кине, Индијског полуострва и Сундских острва. Дугорепа плиска (Motacilla clara) насељава обале бурних шумских потока у Африци. Шумска пространства насељавају шумска (Anthus trivialis) и сибирска (Anthus gustavi) трептељка. Плиске се срећу како на нивоу мора, тако и на високим планинама - румена плиска (Anthus roseatus) обитава у алпском појасу Хималаја, на висини 3.050 - 5.300 м.[2]
Врсте које насељавају умерене географске ширине, по правилу нису станарице. Највише врста се гнезди у тропским пределима и води седелачки начин живота, али неке од њих мигрирају (као перуанска врста Anthus correndera) или лутају на кратким удаљеностима од своје области.
На територији Русије обитава око 30 врата плиски.[3][4][5] Најпознатије су бела и жута плиска.
Родови и врсте[уреди | уреди извор]
- Род Трептељке (Anthus)
- Планинска трептељка
(Anthus spinoletta) - Шумска трептељка (пругаста трептељка)
(Anthus trivialis) - Степска трептељка
(Anthus campestris) - Русогрла трептељка
(Anthus cervinus) - Ливадска трептељка
(Anthus pratensis) - Anthus richardi
- Anthus rufulus
- Anthus cinnamomeus
- Anthus novaeseelandiae
- Anthus leucophrys
- Anthus vaalensis
- Anthus pallidiventris
- Anthus nyassae
- Anthus melindae
- Anthus godlewskii
- Anthus berthelotii
- Anthus similis
- Anthus latistratus
- Anthus brachyurus
- Anthus caffer
- Anthus nilghiriensis
- Anthus hodgsoni
- Anthus gustavi
- Anthus roseatus
- Anthus petrosus
- Anthus rubescens
- Anthus sylvanus
- Anthus spragueii
- Anthus furcatus
- Anthus hellmayri
- Anthus lutescens
- Anthus chacoensis
- Anthus correndera
- Anthus nattereri
- Anthus bogotensis
- Anthus antarcticus
- Anthus gutturalis
- Anthus sokokensis
- Anthus crenatus
- Anthus lineiventris
- Anthus chloris
- Anthus hoeschi
- Род Златне трептељке (Tmetothylacus)
- Златна трептељка
(Tmetothylacus tenellus)
- Род Плиске (Motacilla)
- Шарена плиска
(Motacilla aguimp) - Бела плиска
(Motacilla alba) - Ртска плиска
(Motacilla capensis) - Горска плиска
(Motacilla cinerea) - Жутоглава плиска
(Motacilla citreola) - Дугорепа плиска
(Motacilla clara) - Жута плиска
(Motacilla flava) - Источна жута плиска
(Motacilla tschutschensis) - Мадагаскарска плиска
(Motacilla flaviventris) - Јапанска плиска
(Motacilla grandis) - Камчатска плиска
(Motacilla lugens) - Беловеђа плиска
(Motacilla madaraspatensis) - Меконшка плиска
(Motacilla samveasnae)
- Род Шумске плиске (Dendronanthus)
- Шумска плиска
(Dendronanthus indicus)
- Род Дугоканџице (Macronyx)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ BirdLife International (2004). Motacilla flava. 2007 IUCN Red List of Threatened Species. IUCN 2007. Retrieved on 9. 8. 2007. Database entry includes justification for why this species is of least concern
- ^ Sibley’s Sequence Charles Gald based Sibley, Burt L.Monroe. Order Passeriformes онлајн [1]
- ^ Дементьев Г. П. 1937. Полный определитель птиц СССР. М., Л.: 4: 1- 336.
- ^ Гладков Н. А. 1954. Семейство Трясогузковые Motacillidae // Птицы Советского Союза. М.: «Советская наука». 5: 594—691.
- ^ Степанян Л. С. 1990. Конспект орнитологической фауны СССР. М.: «Наука»: 1-728.
Литература[уреди | уреди извор]
- Marko Šćiban, Draženko Rajković, Dimitrije Radišić, Voislav Vasić, Uroš Pantović (2015): Ptice Srbije - kritički spisak vrsta Архивирано на сајту Wayback Machine (20. април 2018). Pokrajinski zavod za zaštitu prirode (PZZP) i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS), Novi Sad.
- Дементьев Г. П. 1937. Полный определитель птиц СССР. М., Л.: 4: 1- 336.
- Гладков Н. А. 1954. Семейство Трясогузковые Motacillidae // Птицы Советского Союза. М.: «Советская наука». 5: 594—691.
- Степанян Л. С. 1990. Конспект орнитологической фауны СССР. М.: «Наука»: 1-728.
