Сундска острва

Сундска острва
	Сундска острва
Географија
Координате	2° 00′ 00″ Ј; 110° 00′ 00″ И / 2.000° Ј; 110.000° И 2° 00′ 00″ Ј; 110° 00′ 00″ И / 2.000° Ј; 110.000° И
Администрација

Сундска острва (често и Сундски архипелаг) су група острва која се простире на огромној површини Југоисточне Азије и Малајског аргипелага.^[1]^[2]

Група има три врло велика и више хиљада мањих и врло малених острва. Претежни део политички припада Индонезији. Северни део Борнеа односно Калимантана већим делом је део Малезије, док је на мањем делу држава Брунеј. На источној половини Тимора од 2002. године се налази нова, независна држава Источни Тимор.

У географији се за ова два острва често користи и назив Малајски архипелаг. То је у време леденог доба - кад је морска плоча била нижа око 100 m од данашње — био делом непрекинути планински венац и копнени мост до Азије. У смеру од истока према западу архипелаг је подељен на два врло различита дела.

Велика Сундска острва чине Суматра на западу, супротно од Малајског полуострва, затим Јава, главно Индонезијско острво и Борнео, треће острво по величини на земљи.

Мала Сундска острва се надовезују даље према западу од Јаве, а чине их Бали, Ломбок, Сумбава, Флорес и други све до Тимора и оточног низа који се пружа све до обале Нове Гвинеје, као и северно од њих раштркана група Молучких острва.

Сви велики као и већина малих сундских отока окружени су венцем малених острва и острвца.

Између отока су прстенасто око Борнеа и Сујавесија широка мора чија дубина сеже до 600 м:

Јужно кинеско и Јаванско море, северозападно и јужно од Борнеа,
Целебеско, Флореско, Бандско и Молучко море, и
даље према југоистоку су Тиморско море (према Аустралији), Арафурско и Цереско море западно од Нове Гвинеје.

Списак острва

Велика Сундска острва^[3]^[4]
- Borneo^[5]^[6]^[7]^[8]
- Java^[9]^[10]
- Sulawesi
- Sumatra^[11]

Мала Сундска острва^[12]

Референце

^ „Discourse of the Hon. T. S. Raffles. Account of the Sunda Islands and Japan”. The Quarterly Journal of Science and the Arts. 2: 190—198. 1817. Приступљено 22. 7. 2021 — преко Google Books.
^ Chisholm, Hugh, ed. (1911). "Sunda Islands" . Encyclopædia Britannica. 26 (11th ed.). Cambridge University Press.
^ „Sumatra”. Eyes On The Forest. Приступљено 2020-11-20. ^{[мртва веза]}
^ „Latitude, Longitude and GPS coordinates of Sumatra”. www.gps-latitude-longitude.com. Приступљено 2020-11-20.
^ Donna Marchetti (2. 8. 1998). „Borneo's Wild Side”. The New York Times. Приступљено 20. 6. 2017.
^ Sugianto, Danang. „Sensus Penduduk 2020 Selesai, Begini Sebaran Masyarakat RI Terbaru”. finance.detik.com. Приступљено 27. 9. 2022.
^ Malaysia: Federal States, Territories, Districts, Major Cities, Urban Aras & Conurbations - Statistics & Maps on City Population. Citypopulation.de (2013-05-20). Retrieved on 2013-07-12.
^ „W.P. Labuan Sepintas Lalu”. statistics.gov.my. Архивирано из оригинала 2014-11-13. г. Приступљено 2014-09-19.
^ Valkenburg, S (1925). „Java: The economic geography of a tropical island”. Geographical Review. 15 (4): 563—583. JSTOR 208624. doi:10.2307/208624.
^ Geertz 1960, стр. 16–30
^ Whitten, Tony, Sengli (26. 6. 2012). „The Ecology of Sumatra”. The Ecology of Indonesia Series. 1: 12—17. ISBN 9781462905089.
^ „Badak Sunda dan Harimau Sunda.”. "[...] Mr. M. Yamin yang pada 1950-an ketika menjadi Menteri P.P. dan K. mengganti istilah Kepulauan Sunda Kecil menjadi Kepulauan Nusa Tenggara. Sebab, istilah Kepulauan Sunda Kecil diganti dengan Kepulauan Nusa Tenggara, maka istilah Kepulauan Sunda Besar juga tidak lagi digunakan dalam ilmu bumi dan perpetaan nasional Indonesia – meskipun dalam perpetaan Internasional istilah Greater Sunda Islands dan Lesser Sunda Islands masih tetap digunakan." - Ajip Rosidi: Penulis, budayawan. Pikiran Rakyat, 21 August 2010. Архивирано из оригинала 8. 7. 2015. г. Приступљено 7. 7. 2015.

Литература

Geertz, C (1960). The Religion of Java. The University of Chicago Press. стр. 16—30.
Withington, William (1966). „The major geographic regions of Sumatra, Indonesia”. Annals of the Association of American Geographers. 57 (3): 534—549. doi:10.1111/j.1467-8306.1967.tb00620.x.
„Sumatra and Borneo | Animals, People and Threats | WWF”. World Wildlife Fund (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-20.
„Indonesia - Ethnic groups”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-20.
„Religion in Indonesia | Indonesia Investments”. www.indonesia-investments.com. Приступљено 2020-11-20.
Siddique, Sharon (1981). „Some Aspects of Malay-Muslim Ethnicity in Peninsular Malaysia”. Contemporary Southeast Asia. 3 (1): 76—87. JSTOR 25797648. doi:10.1355/CS3-1E.
Hays, Jeffrey. „ETHNIC GROUPS IN SUMATRA | Facts and Details”. factsanddetails.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-20.
Whitten, Tony (1987). „The Ecology of Sulawesi”. The Ecology of Indonesia Series. 4: 520. ISBN 9781462905072.
„North Sulawesi | province, Indonesia”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-20.
„indahnesia.com - Sulawesi island - The population - Huge ethnical diversity - Discover Indonesia Online”. indahnesia.com. Архивирано из оригинала 24. 09. 2021. г. Приступљено 2020-11-20.
Waltert, Matthias (2004). „Effects of Land Use on Bird Species Richness in Sulawesi, Indonesia”. Conservation Biology. 18 (5): 1339—1346. S2CID 73559238. doi:10.1111/j.1523-1739.2004.00127.x.
Supriatna, Jatna. „Deforestation on Indonesian island of Sulawesi destroys habitat of endemic primates”. The Conversation (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-20.
Cleary, M.C., Lian, F.J. (1991). „On the geography of Borneo”. Progress in Human Geography. 15 (2): 163—177. S2CID 132391098. doi:10.1177/030913259101500203.
Latitude.to. „GPS coordinates of Borneo, Indonesia. Latitude: 3.3547 Longitude: 117.5965”. Latitude.to, maps, geolocated articles, latitude longitude coordinate conversion. (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-20.
Chua, L (2012). „The Christianity of Culture: Conversion, Ethnic Citizenship, and the Matter of Religion in Malaysian Borneo”. Contemporary Anthropology of Religion. 1: 33—109. ISBN 9781137012722.
King, Porananond P (2016). Tourism and Monarchy in Southeast Asia. Cambridge Scholars Publishing. стр. 23—40. ISBN 978-1-4438-9949-9.
Primack, Hall, P (1992). „Biodiversity and Forest Change in Malaysian Borneo”. BioScience Stability and Change in the Tropics. 42 (11): 829—837. JSTOR 1312082. doi:10.2307/1312082.
Andi Rif'an, A (2016). „Tourism Components And Tourists Characteristic Of Prambanan Temple As The World Culture Heritage Site In Yogyakarta, Indonesia”. International Journal of Tourism and Hospitality Study. 1: 1—9.
Levenda, P (2011). Tantric Temples: Eros and Magic in Java. Ibis Press. стр. 17—33. ISBN 978-089254-169-0.
Monk, K.A.; Fretes, Y.; Reksodiharjo-Lilley, G. (1996). The Ecology of Nusa Tenggara and Maluku. Hong Kong: Periplus Editions Ltd. стр. 9. ISBN 962-593-076-0.
Monk, K.A.; Fretes, Y.; Reksodiharjo-Lilley, G. (1996). The Ecology of Nusa Tenggara and Maluku. Hong Kong: Periplus Editions Ltd. ISBN 962-593-076-0.
Allwrardt, Allan O. (1993). „Evolution of the tectogene concept, 1930-1965” (PDF). Proceedings of the Fifth International Congress on the History of Oceanography. Приступљено 29. 9. 2021.
Amos, Jonathan (11. 5. 2021). „Oceans' extreme depths measured in precise detail”. News. BBC. Приступљено 2. 10. 2021.
Bangs, N. L.; Morgan, J. K.; Tréhu, A. M.; Contreras‐Reyes, E.; Arnulf, A. F.; Han, S.; Olsen, K. M.; Zhang, E. (новембар 2020). „Basal Accretion Along the South Central Chilean Margin and Its Relationship to Great Earthquakes”. Journal of Geophysical Research: Solid Earth. 125 (11). Bibcode:2020JGRB..12519861B. S2CID 225154312. doi:10.1029/2020JB019861.
Bodine, J.H.; Watts, A.B> (1979). „On lithospheric flexure seaward of the Bonin and Mariana trenches”. Earth and Planetary Science Letters. 43 (1): 132-148. Bibcode:1979E&PSL..43..132B. doi:10.1016/0012-821X(79)90162-6.
Christensen, UR (1996). „The Influence of Trench Migration on Slab Penetration into the Lower Mantle.”. Earth and Planetary Science Letters. 140 (1–4): 27—39. Bibcode:1996E&PSL.140...27C. doi:10.1016/0012-821x(96)00023-4 .
Dastanpour, Mohammad (март 1996). „The Devonian System in Iran: a review”. Geological Magazine. 133 (2): 159—170. Bibcode:1996GeoM..133..159D. S2CID 129199671. doi:10.1017/S0016756800008670.
Dvorkin, Jack; Nur, Amos; Mavko, Gary; Ben-Avraham, Zvi (1993). „Narrow subducting slabs and the origin of backarc basins”. Tectonophysics. 227 (1–4): 63—79. Bibcode:1993Tectp.227...63D. doi:10.1016/0040-1951(93)90087-Z.
Einsele, Gerhard (2000). Sedimentary Basins: Evolution, Facies, and Sediment Budget (2nd изд.). Springer. стр. 630. ISBN 978-3-540-66193-1.
Eiseley, Loren (1946). „The Great Deeps”. The Immense Journey (1959 изд.). United States: Vintage Books. стр. 38-41. ISBN 0394701577.
Ellouz-Zimmermann, N.; Deville, E.; Müller, C.; Lallemant, S.; Subhani, A. B.; Tabreez, A. R. (2007). „Impact of Sedimentation on Convergent Margin Tectonics: Example of the Makran Accretionary Prism (Pakistan)”. Thrust Belts and Foreland Basins. Frontiers in Earth Sciences: 327—350. ISBN 978-3-540-69425-0. doi:10.1007/978-3-540-69426-7_17.
Fujikura, K.; Lindsay, D.; Kitazato, H.; Nishida, S.; Shirayama, Y. (2010). „Marine Biodiversity in Japanese Waters”. PLoS ONE. 5 (8): e11836. Bibcode:2010PLoSO...511836F. PMC 2914005 . PMID 20689840. doi:10.1371/journal.pone.0011836 .
„Deep-sea trench”. McGraw-Hill Encyclopedia of Science & Technology (8th изд.). 1997.
Flower, MFJ; Dilek, Y (2003). „Arc–trench Rollback and Forearc Accretion: 1. A Collision–Induced Mantle Flow Model for Tethyan Ophiolites”. Pub. Geol. Soc. Lond. 218 (1): 21—41. Bibcode:2003GSLSP.218...21F. S2CID 128899276. doi:10.1144/gsl.sp.2003.218.01.03.
Gallo, N.D.; Cameron, J; Hardy, K.; Fryer, P.; Bartlett, D.H.; Levin, L.A. (2015). „Submersible- and lander-observed community patterns in the Mariana and New Britain trenches: Influence of productivity and depth on epibenthic and scavenging communities”. Deep Sea Research Part I: Oceanographic Research Papers. 99: 119—133. Bibcode:2015DSRI...99..119G. doi:10.1016/j.dsr.2014.12.012 .
Garfunkel, Z; Anderson, C. A.; Schubert, G (10. 6. 1986). „Mantle circulation and the lateral migration of subducted slabs”. Journal of Geophysical Research: Solid Earth. 91 (B7): 7205—7223. Bibcode:1986JGR....91.7205G. doi:10.1029/JB091iB07p07205.
Geersen, Jacob; Voelker, David; Behrmann, Jan H. (2018). „Oceanic Trenches”. Submarine Geomorphology. Springer Geology: 409—424. ISBN 978-3-319-57851-4. doi:10.1007/978-3-319-57852-1_21.
Goldfinger, Chris; Nelson, C. Hans; Morey, Ann E.; Johnson, Joel E.; Patton, Jason R.; Karabanov, Eugene B.; Gutierrez-Pastor, Julia; Eriksson, Andrew T.; Gracia, Eulalia; Dunhill, Gita; Enkin, Randolph J.; Dallimore, Audrey; Vallier, Tracy (2012). Kayen, Robert, ур. „Turbidite event history—Methods and implications for Holocene paleoseismicity of the Cascadia subduction zone”. U.S. Geological Survey Professional Paper. Professional Paper. 1661-E. doi:10.3133/pp1661F .
Hackney, Ron; Sutherland, Rupert; Collot, Julien (јун 2012). „Rifting and subduction initiation history of the New Caledonia Trough, southwest Pacific, constrained by process-oriented gravity models: Gravity modelling of the New Caledonia Trough”. Geophysical Journal International. 189 (3): 1293—1305. doi:10.1111/j.1365-246X.2012.05441.x .
Hall, R; Spakman, W (2002). „Subducted Slabs Beneath the Eastern Indonesia–Tonga Region: Insights from Tomography”. Earth and Planetary Science Letters. 201 (2): 321—336. Bibcode:2002E&PSL.201..321H. CiteSeerX 10.1.1.511.9094 . S2CID 129884170. doi:10.1016/s0012-821x(02)00705-7.
Hamilton, W. B. (1988). „Plate tectonics and island arcs”. Geological Society of America Bulletin. 100 (10). стр. 1503—1527.
Harris, P.T.; MacMillan-Lawler, M.; Rupp, J.; Baker, E.K. (2014). „Geomorphology of the oceans”. Marine Geology. 352: 4—24. Bibcode:2014MGeol.352....4H. doi:10.1016/j.margeo.2014.01.011.
Hawkins, J. W.; Bloomer, S. H.; Evans, C. A.; Melchior, J. T. (1984). „Evolution of Intra-Oceanic Arc-Trench Systems”. Tectonophysics. 102 (1–4): 175—205. Bibcode:1984Tectp.102..175H. doi:10.1016/0040-1951(84)90013-1.
Jamieson, A.J.; Fujii, T.; Mayor, D.J.; Solan`, M.; Priede, I.G. (2010). „Hadal trenches: the ecology of the deepest places on Earth”. Trends in Ecology & Evolution. 25 (3): 190—197. PMID 19846236. doi:10.1016/j.tree.2009.09.009.
Jarrard, R. D. (1986). „Relations among subduction parameters”. Reviews of Geophysics. 24 (2): 217—284. Bibcode:1986RvGeo..24..217J. doi:10.1029/RG024i002p00217.
Johnstone, James (1923). An Introduction to Oceanography, With Special Reference to Geography and Geophysics. ISBN 978-1340399580.
Kearey, P.; Klepeis, K.A.; Vine, F.J. (2009). Global tectonics. (3rd изд.). Oxford: Wiley-Blackwell. стр. 184—188. ISBN 9781405107778.
Ladd, J.W.; Holcombe, T. L.; Westbrook, G. K.; Edgar, N. T. (1990). Dengo, G.; Case, J., ур. „Caribbean Marine Geology: Active margins of the plate boundary”. The Geology of North America, Vol. H, The Caribbean Region. Geological Society of America. стр. 261—290.
Lemenkova, Paulina (2021). „Topography of the Aleutian Trench south-east off Bowers Ridge, Bering Sea, in the context of the geological development of North Pacific Ocean”. Baltica. 34 (1): 27—46. doi:10.5200/baltica.2021.1.3 . Приступљено 30. 9. 2021.
McConnell, A. (1990). „The art of submarine cable- laying: its contribution to physical oceanography”. Deutsche hydrographische Zeitschrift, Erganzungs-heft, (B). 22: 467—473.
Nakakuki, T; Mura, E (2013). „Dynamics of Slab Rollback and Induced Back-Arc Basin Formation”. Earth and Planetary Science Letters. 361 (B11): 287—297. Bibcode:2013E&PSL.361..287N. doi:10.1016/j.epsl.2012.10.031.
Peng, Guyu; Bellerby, Richard; Zhang, Feng; Sun, Xuerong; Li, Daoji (јануар 2020). „The ocean's ultimate trashcan: Hadal trenches as major depositories for plastic pollution”. Water Research. 168: 115121. PMID 31605833. S2CID 204122125. doi:10.1016/j.watres.2019.115121.
Rowley, David B. (2002). „Rate of plate creation and destruction: 180 Ma to present”. Geological Society of America Bulletin. 114 (8): 927—933. Bibcode:2002GSAB..114..927R. doi:10.1130/0016-7606(2002)114<0927:ROPCAD>2.0.CO;2.
Schellart, WP; Lister, GS (2004). „Orogenic Curvature: Paleomagnetic and Structural Analyses”. Geological Society of America: 237—254.
Schellart, WP; Lister, GS; Toy, VG (2006). „A Late Cretaceous and Cenozoic Reconstruction of the Southwest Pacific Region: Tectonics Controlled by Subduction and Slab Rollback Processes”. Earth-Science Reviews. 76 (3–4): 191—233. Bibcode:2006ESRv...76..191S. doi:10.1016/j.earscirev.2006.01.002.
Schellart, WP; Moresi, L (2013). „A New Driving Mechanism for Backarc Extension and Backarc Shortening Through Slab Sinking Induced Toroidal and Poloidal Mantle Flow: Results from dynamic subduction models with an overriding plate”. Journal of Geophysical Research. 118 (6): 3221—3248. Bibcode:2013JGRB..118.3221S. doi:10.1002/jgrb.50173 .
Scholl, D. W.; Scholl, D (1993). „The return of sialic material to the mantle indicated by terrigeneous material subducted at convergent margins”. Tectonophysics. 219 (1–3): 163—175. Bibcode:1993Tectp.219..163V. doi:10.1016/0040-1951(93)90294-T.
Sibuet, M.; Olu, K. (1998). „Biogeography, biodiversity and fluid dependence of deep-sea cold-seep communities at active and passive margins”. Deep-Sea Research. II (45): 517—567. Bibcode:1998DSRII..45..517S. doi:10.1016/S0967-0645(97)00074-X.
Smith, W. H. F.; Sandwell, D. T. (1997). „Global sea floor topography from satellite altimetry and ship depth soundings”. Science. 277 (5334): 1956—1962. doi:10.1126/science.277.5334.1956.
Stern, R. J. (2002). „Subduction Zones”. Reviews of Geophysics. 40 (4): 1012—1049. Bibcode:2002RvGeo..40.1012S. doi:10.1029/2001RG000108.
Stern, R.J. (2005). „TECTONICS | Ocean Trenches”. Encyclopedia of Geology: 428—437. ISBN 9780123693969. doi:10.1016/B0-12-369396-9/00141-6.
Thomas, C.; Burbidge, D.; Cummins, P. (2007). A preliminary study into the tsunami hazard faced by southwest Pacific nations. Risk and Impact Analysis Group, Geoscience Australia. Приступљено 26. 9. 2021.
Thomson, C.W.; Murray, J. (1895). „Report on the scientific results of the voyage of H.M.S. Challenger during the years of 1872–76 (page 877)”. 19thcenturyscience.org. Архивирано из оригинала 17. 4. 2012. г. Приступљено 26. 3. 2012.
Völker, David; Geersen, Jacob; Contreras-Reyes, Eduardo; Sellanes, Javier; Pantoja, Silvio; Rabbel, Wolfgang; Thorwart, Martin; Reichert, Christian; Block, Martin; Weinrebe, Wilhelm Reimer (октобар 2014). „Morphology and geology of the continental shelf and upper slope of southern Central Chile (33°S–43°S)” (PDF). International Journal of Earth Sciences. 103 (7): 1765—1787. Bibcode:2014IJEaS.103.1765V. S2CID 129460412. doi:10.1007/s00531-012-0795-y.
Völker, D.; Weinrebe, W.; Behrmann, J. H.; Bialas, J.; Klaeschen, D. (2009). „Mass wasting at the base of the south central Chilean continental margin: The Reloca Slide”. Advances in Geosciences. 22: 155—167. Bibcode:2009AdG....22..155V. doi:10.5194/adgeo-22-155-2009 .
Völker, David; Geersen, Jacob; Contreras-Reyes, Eduardo; Reichert, Christian (2013). „Sedimentary fill of the Chile Trench (32–46°S): Volumetric distribution and causal factors”. Journal of the Geological Society. 170 (5): 723—736. Bibcode:2013JGSoc.170..723V. S2CID 128432525. doi:10.1144/jgs2012-119.
Watts, A.B. (2001). Isostasy and Flexure of the Lithosphere. Cambridge University Press. 458p.
Weyl, Peter K. (1969). Oceanography: an introduction to the marine environment. New York: Wiley. ISBN 978-0471937449. </ref>
Westbrook, G.K.; Mascle, A.; Biju-Duval, B. (1984). „Geophysics and the structure of the Lesser Antilles forearc” (PDF). Initial Reports of the Deep Sea Drilling Project. 78: 23—38. Приступљено 26. 9. 2021.
Wright, D. J.; Bloomer, S. H.; MacLeod, C. J.; Taylor, B.; Goodlife, A. M. (2000). „Bathymetry of the Tonga Trench and Forearc: a map series”. Marine Geophysical Researches. 21 (489–511): 2000. Bibcode:2000MarGR..21..489W. S2CID 6072675. doi:10.1023/A:1026514914220.
Zhang, Ru-Yi; Huang, Ying; Qin, Wen-Jing; Quan, Zhe-Xue (јун 2021). „The complete genome of extracellular protease-producing Deinococcus sp. D7000 isolated from the hadal region of Mariana Trench Challenger Deep”. Marine Genomics. 57: 100832. S2CID 229392459. doi:10.1016/j.margen.2020.100832.

Спољашње везе

Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Sunda Islands”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 26 (11 изд.). Cambridge University Press.
Visible earth page on the lesser Sunda islands
Map of a Part of China, the Philippine Islands, the Isles of Sunda, the Moluccas, the Papuans is a map from around 1760 featuring the Sunda Islands
Historical 1767 Map of the Sunda Islands | Southeast Asia Digital Library

[1] „Discourse of the Hon. T. S. Raffles. Account of the Sunda Islands and Japan”. The Quarterly Journal of Science and the Arts. 2: 190—198. 1817. Приступљено 22. 7. 2021 — преко Google Books.

[2] Chisholm, Hugh, ed. (1911). "Sunda Islands" . Encyclopædia Britannica. 26 (11th ed.). Cambridge University Press.

[Sumatra-3] „Sumatra”. Eyes On The Forest. Приступљено 2020-11-20. ^{[мртва веза]}

[4] „Latitude, Longitude and GPS coordinates of Sumatra”. www.gps-latitude-longitude.com. Приступљено 2020-11-20.

[5] Donna Marchetti (2. 8. 1998). „Borneo's Wild Side”. The New York Times. Приступљено 20. 6. 2017.

[detik20-6] Sugianto, Danang. „Sensus Penduduk 2020 Selesai, Begini Sebaran Masyarakat RI Terbaru”. finance.detik.com. Приступљено 27. 9. 2022.

[citypop-7] Malaysia: Federal States, Territories, Districts, Major Cities, Urban Aras & Conurbations - Statistics & Maps on City Population. Citypopulation.de (2013-05-20). Retrieved on 2013-07-12.

[auto-8] „W.P. Labuan Sepintas Lalu”. statistics.gov.my. Архивирано из оригинала 2014-11-13. г. Приступљено 2014-09-19.

[:6-9] Valkenburg, S (1925). „Java: The economic geography of a tropical island”. Geographical Review. 15 (4): 563—583. JSTOR 208624. doi:10.2307/208624.

[10] Geertz 1960, стр. 16–30

[:0-11] Whitten, Tony, Sengli (26. 6. 2012). „The Ecology of Sumatra”. The Ecology of Indonesia Series. 1: 12—17. ISBN 9781462905089.

[12] „Badak Sunda dan Harimau Sunda.”. "[...] Mr. M. Yamin yang pada 1950-an ketika menjadi Menteri P.P. dan K. mengganti istilah Kepulauan Sunda Kecil menjadi Kepulauan Nusa Tenggara. Sebab, istilah Kepulauan Sunda Kecil diganti dengan Kepulauan Nusa Tenggara, maka istilah Kepulauan Sunda Besar juga tidak lagi digunakan dalam ilmu bumi dan perpetaan nasional Indonesia – meskipun dalam perpetaan Internasional istilah Greater Sunda Islands dan Lesser Sunda Islands masih tetap digunakan." - Ajip Rosidi: Penulis, budayawan. Pikiran Rakyat, 21 August 2010. Архивирано из оригинала 8. 7. 2015. г. Приступљено 7. 7. 2015.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Немачка Шведска Чешка
Остале	Енциклопедија Британика