Повеља Уједињених нација

С Википедије, слободне енциклопедије
Uncharter.pdf
Повеља УН
Израђен14. августа 1941.
Потписан26. јуна 1945.
ЛокацијаСан Франциско,
 САД
Датум применеод 24. октобра 1945.
Условратификовање Кине, Француске, Совјетског Савеза, Уједињеног Краљевства, САД-а и већине осталих држава потписница
Стране193 држава
Депозитармеђународни
Језициарапски, кинески, енглески, француски, руски, шпански

Повеља Организације уједињених нација је међународни уговор којим је основана Организација уједињених нација.

Потписана је на Конференцији ОУН о међународним организацијама у Сан Франциску дана 26. јуна 1945. године од стране 50 првобитних земаља чланица. Ступила је на снагу 24. октобра 1945, пошто ју је ратификовало пет земаља оснивача — Република Кина, Француска, Савез Совјетских Социјалистичких Република, Уједињено Краљевство, и Сједињене Америчке Државе — и већина других потписница.

Као повеља представља конститутиван споразум, и све потписнице су обавезане на њене чланове. Поред тога, изричито се наглашава да Повеља обезвређује све друге споразумне обавезе.

Већина земаља у свету данас је ратификовало Повељу. Ватикан је стална земља посматрач и стога није пуна потписница Повеље.

Структура документа[уреди | уреди извор]

„Уводна порука“ се бави стварним амандманима на Повељу.

Сама Повеља се састоји од преамбуле, навелико копирана од преамбуле на Устав Сједињених Америчких Држава, и низа чланова подељених по поглављима.

  • Поглавље I описује сврху постојања ОУН, укључујући и важне одредбе за очување међународног мира и безбедности.
  • Поглавље II дефинише критеријум за чланство у ОУН.
  • Поглавља III—XV, већи део документа, описује органе и институције ОУН и њихов однос снага.
  • Поглавља XVI и XVII описује споразуме за интегрисање ОУН са успостављеним међународним правом.
  • Поглавља XVIII и XIX предвиђају амандмане и ратификацију саме Повеље.

Најзначајнија поглавља се баве давањем овлашћења органима ОУН:

Спољашње везе[уреди | уреди извор]