Међународна поморска организација
Међународна поморска организација | |
---|---|
International Maritime Organization | |
![]() Амблем Уједињених нација | |
![]() Лого организације | |
Скраћеница | IMO |
Датум оснивања | 1959. |
Тип | специјализована агенција УН |
Правни статус | активан |
Седиште | Лондон, ![]() |
Чланови | 172 државе |
Председник | Kitack Lim, ![]() |
Веб-сајт | www |
Међународна поморска организација (ИМО), раније позната као Међувладина поморска консултативна организација, ИМЦО (енгл. International Maritime Organization, IMO) основана је у Женеви 1948. године, а почела је са радом десет година касније, одржавајући састанак први пут 1959. године. Име је промењено у ИМО 1982. године.
ИМО је специјализована агенција Уједињених нација, са седиштем у Лондону, Уједињено Краљевство, која има 169 земаља чланица, и три придружена члана. Примарни циљ ИМО-а, је развијање и одржавање свеобухватног регулаторног оквира за поморсу шпедицију и њена надлежности данас обухватају безбедност, заштиту животне средине, правна питања, техничку сарадњу, поморску сигурност и ефикасност испоруке. Организацијом управља Скупштина чланова и финансијски руководи Савет чланова изабраних од стране Скупштине. Рад се одвија кроз пет комисија, које потпомажу технички пододбори. Посматрачки статус је загарантован квалификованим невладиним организацијама.
Рад ИМО-а потпомаже стални секретаријат запослених који су представници својих чланова. Секретаријат се састоји од генералног секретара којег периодично бира Скупштина, и разне управе као што су оне за поморску безбедност, заштиту животне средине, као и конференционо одељљење.
Чланство[уреди | уреди извор]
Чланови ИМО-а чине 168 земаља од укупног броја чланица УН-а и Кукова острва. Придружени чланови су: Фарска Острва, Хонгконг и Макао.
Земље које нису чланице су: Авганистан, Андора, Јерменија, Белорусија, Бутан, Буркина Фасо, Боцвана, Бурунди, Централноафричка Република, Чад, Киргистан, Лаос, Лесото, Лихтенштајн, Мали, Микронезија, Науру, Нигер, Нијуе, Палау, Руанда, Свазиленд, Таџикистан, Узбекистан, Ватикан, Замбија, и државе са ограниченим признањем.