Међународна поморска организација

С Википедије, слободне енциклопедије
Међународна поморска организација
International Maritime Organization
Emblem of the United Nations.svg
Амблем Уједињених нација
Logo International Maritime Organization.png
Лого организације
СкраћеницаIMO
Датум оснивања1959.
Типспецијализована агенција УН
Правни статусактиван
СедиштеЛондон,
 Уједињено Краљевство
Чланови172 државе
ПредседникKitack Lim,
 Јужна Кореја
Веб-сајтwww.imo.org
Седиште Међународне поморске организације у Лондону

Међународна поморска организација (ИМО), раније позната као Међувладина поморска консултативна организација, ИМЦО (енгл. International Maritime Organization, IMO) основана је у Женеви 1948. године, а почела је са радом десет година касније, одржавајући састанак први пут 1959. године. Име је промењено у ИМО 1982. године.

ИМО је специјализована агенција Уједињених нација, са седиштем у Лондону, Уједињено Краљевство, која има 169 земаља чланица, и три придружена члана. Примарни циљ ИМО-а, је развијање и одржавање свеобухватног регулаторног оквира за поморсу шпедицију и њена надлежности данас обухватају безбедност, заштиту животне средине, правна питања, техничку сарадњу, поморску сигурност и ефикасност испоруке. Организацијом управља Скупштина чланова и финансијски руководи Савет чланова изабраних од стране Скупштине. Рад се одвија кроз пет комисија, које потпомажу технички пододбори. Посматрачки статус је загарантован квалификованим невладиним организацијама.

Рад ИМО-а потпомаже стални секретаријат запослених који су представници својих чланова. Секретаријат се састоји од генералног секретара којег периодично бира Скупштина, и разне управе као што су оне за поморску безбедност, заштиту животне средине, као и конференционо одељљење.

Чланство[уреди | уреди извор]

Земље чланице и придружени чланови

Чланови ИМО-а чине 168 земаља од укупног броја чланица УН-а и Кукова острва. Придружени чланови су: Фарска Острва, Хонгконг и Макао.

Земље које нису чланице су: Авганистан, Андора, Јерменија, Белорусија, Бутан, Буркина Фасо, Боцвана, Бурунди, Централноафричка Република, Чад, Киргистан, Лаос, Лесото, Лихтенштајн, Мали, Микронезија, Науру, Нигер, Нијуе, Палау, Руанда, Свазиленд, Таџикистан, Узбекистан, Ватикан, Замбија, и државе са ограниченим признањем.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]