Пон — Википедија

Пон (или Понос, грч. Πόνος) је у грчкој митологији био божанство тешког рада. При томе се мислило на тежак физички рад, који је био својствен земљорадницима који су били на ивици егзистенције.

Митологија[уреди | уреди извор]

Према Хесиоду, био је Еридин син, а према Цицерону, син Ереба и Никс. Сенека је писао да је Пон био један од пратилаца Едипа када је морао да оде из Тебе.^[1] Према неким изворима, он је у ствари персонификовао тугу.^[2]

^ theoi.com: Ponos, Приступљено 23. 4. 2013.
^ Pierre Grimal: The dictionary of classical mythology, Приступљено 23. 4. 2013.

Персонификације (демони) у грчкој митологији

Емоције

Алг (туга) • Анија (жалост) • Гел (смех) • Дим (ужас) • Елпида (нада) • Ерида (сукоб, свађа) • Ерос (љубав) • Еудемонија (срећа) • Еутимија (бодрење, охрабрење) • Еуфросина (радост, раздраганост) • Зел (завист) • Лиса (бес) • Нејкеје (кавга) • Немеза (освета) • Ојзос (мизерија) • Пентој (оплакивање) • Пот (чежња) • Стикс (мржња) • Филија (пријатељство) • Фоб (страх, паника) • Фрика (хорор) • Фтон (љубомора) • Хармонија (слагање) • Хедона (задовољство) • Химер (жеља)

Људска стања

Амеханија (беспомоћност) • Ананка (потреба) • Апорија (жеља) •Ах (бол) • Герас (старост) • Еутенија (просперитет) • Еутихија (срећа) • Кер (могућност, прилика) • Кере (насилна смрт) • Лета (заборав) • Лим (глад) • Манија (лудило) • Мета (пијанство) • Мнемосина (памћење) • Мојре (судбина) • Мор (пресуда) • Нос (болест) • Онеири (сан) • Пенија (сиромаштво) • Плут (богатство) • Пон (напрезање) • Птохеја (просјачење) • Сотерија (безбедност) • Танатос (смрт) • Тиха (срећа) • Хеба (младост) • Хигија (здравље) • Хипнос (спавање)

Особине
Аглаја (слава) • Дол (лукавство) • Зел (такмичење) • Калеида (лепота) • Коалем (глупост) • Крат (снага) • Софија (мудрост) • Техна (вештина) • Харис (милост)

Морал

Адефагија (прождрљивост) • Аед (или Ед, поштовање) • Аергија (или Ергија, лењост) • Аесхина (или Есхина, скромност) • Алетеја (истина) • Анедеја (немилосрдност) • Апата (превара) • Арета (врлина) • Ата (обмана) • Дика (правда) • Дисебија (безбожност) • Елеј (милост) • Епифрон (разборитост) • Еуклеја (добра репутација) • Еупраксија (понашање, став, опхођење) • Еусебија (побожност) • Кор (дрскост, безобразлук, охолост) • Пеитархија (послушност) • Пистида (поверење) • Псеудолог (лажи) • Софросина (самоконтрола) • Трас (брзоплетост) • Филофросина (доброта) • Фон (убиство) • Хибрида (ароганција) • Хорк (заклетва)

Глас и звук

Алала (бојни поклич) • Алетеја (истина) • Амфилогија (спор) • Ангелија (порука) • Ара (проклињање) • Гел (смех) • Еуфема (похвала) • Калиопа (речитост) • Лите (молитве) • Метида (савет) • Мом (исмевање) • Музика (музика) • Неик (свађа) • Парегор (утеха) • Пејто (убеђивање) • Профасис (извињење) • Фема (гласина) • Хедилог (слатки разговор) • Хесихија (тишина) • Хомад (борбена граја) • Хорк (заклетва)

Активности и догађаји

Агон (такмичење) • Аластор (крвна освета) • Андроктасија (покољ, крвопролиће) • Бија (сила) • Маха (битка) • Ника (победа) • Палиоксида (повлачење) • Поина (одмазда) • Помпа (поворка) • Праксидика (изнуђивање правде) • Пројоксида (потера) • Талија (славље, празник) • Телета (иницијација) • Фон (убиство) • Хисмина (борба) • Хормет (напор)

Стање друштва

Демокракија (демократија) • Дика (правда) • Дисномија (безакоње) • Екехеjрија (примирје) • Ејрена (мир) • Еуномија (ред) • Хармонија (хармонија) • Хомонеја (сагласност, слога, споразум) • Ном (закон) • Полем (рат) • Темида (обичај)

Извори
theoi.com: Abstract personifications