Пређи на садржај

Хигија

С Википедије, слободне енциклопедије
Хигија
Богиња доброг здравља, чистоће и санитацијеРимска статуа богиње из 1. века, копија грчког оригинала из 3. века п.н.е.
Лични подаци
ПребивалиштеОлимп
Породица
РодитељиАсклепије и Епиона
Еквиваленти
Римски еквивалентВалетудо, Салус
Слика мермерне статуе која приказује доњи део богиње Хигије док седи, са делом змије обавијеним преко ногу. Налази се у римској збирци у Метрополитен музеју уметности, датирано у 1. или 2. век н.е.
Статуа Хигије у Арт деко стилу у Кракову, Пољска (1932)

Хигија (грч. Ὑγιεία или грч. Ὑγεία, лат. Hygēa или лат. Hygīa) је богиња из грчке митологије. Она је богиња здравља (грч. ὑγίεια – hugieia),[1] чистоће и хигијене. Њено име је извор за реч „хигијена“.

Хигија је кћерка грчког бога медицине, Асклепија, који је био син олимпског бога Аполона. Најчешће се наводи као кћерка Асклепија и његове жене Епионе.[2] Хигија и њене четири сестре су представљале аспекте Аполонове уметности лечења:

  • Хигија (здравље, чистоћа и санитација)
  • Панакеја (универзални лек)
  • Јасо (опоравак од болести)
  • Акесо (процес лечења)
  • Егла (блиставо добро здравље)

Хигија се развила од благе персонификације до пуноправне богиње у оквиру Асклепијевог култа. Заједно са својим оцем, појављивала се у сновима пацијената који су посећивали њихове храмове. Пацијенти су практиковали ритуално спавање у храму, познато као инкубација, како би добили излечење.[3]

Улога у антици

[уреди | уреди извор]
„Hugieia“ (ύγιεία: здравље) коришћено је као поздрав међу Питагорејцима.[4]

Значајна референца о улози Хигије као богиње здравља налази се у Хипократовој заклетви. Ову заклетву користе лекари како би се заклели пред различитим божанствима лечења, међу којима је и Хигија, да ће се придржавати кодекса утврђених етичких стандарда праксе.

Део заклетве, преведен са грчког:

Кунем се Аполоном Лекаром, Асклепијем, Хигијом и Панакејом, и свим боговима и богињама, узимајући их за сведоке, да ћу извршавати, у складу са својим способностима и расуђивањем, ову заклетву и ову обавезу.[5]

Хигија и Асклепије

[уреди | уреди извор]

Обожавање Хигије било је уско повезано са култом Асклепија. Док је Асклепије био директније повезан са лечењем, Хигија је била повезана са превенцијом болести и одржавањем доброг здравља. У другом веку нове ере, чувени путописац Паусанија је забележио своја сведочанства из Грчке.[6] У свом енциклопедијском делу Опис Грчке, написаном између 160. и 174. године н.е., Паусанија је описао статуе Асклепија и Хигије које је видео у Тегеји.[7]

Поред статуа које представљају ове две фигуре, укључивање Хигије у Асклепијев култ видљиво је и у медицинској иконографији на бројним античким грчко-римским кованицама. Блиска веза између Хигије и Асклепија указује на важно место које је заузимала у његовом култу.[8]

Обожавање

[уреди | уреди извор]
Хигија, дело Александера Хендисајда Ричија, Колеџ лекара, Квин Стрит, Единбург

Главни Хигијини храмови налазили су се у Епидауру, Коринту, на Косу и у Пергаму. У Асклепијону у Титани у Сикиону, грчки историчар Паусанија је забележио да је статуа Хигије била прекривена женском косом и комадима вавилонске одеће.[9] Према натписима, сличне жртве су приношене и на Паросу.[10]

Хигија је такође повезивана са грчком богињом Атином. У 2. веку н.е., Паусанија је забележио статуе и Хигије и Атине Хигије у близини улаза у Акропољ у Атини.[11] „Атина Хигија“ је била једна од култних титула датих Атини, како Плутарх преноси о изградњи Партенона (447–432. п. н. е.):

Чудан се догађај десио током изградње, који је показао да богиња није била противна делу, већ је помагала и сарађивала да се оно доведе до савршенства. Један од занатлија, најбржи и најспретнији радник међу свима, оклизнуо се и пао са велике висине, и лежао је у јадном стању, док лекари нису имали наде у његов опоравак. Када је Перикле био у невољи због тога, богиња [Атина] му се појавила ноћу у сну и наредила начин лечења, који је он применио, и за кратко време и са великом лакоћом излечио човека. И том приликом је поставио бронзану статуу Атине Хигије, у тврђави близу олтара, за који кажу да је већ постојао. Али Фидија је израдио лик богиње у злату, и његово име је уписано на постаменту као име творца.[12]

Међутим, култ Хигије као независне богиње почео је да се шири тек након што ју је Делфско пророчиште признало, после разорне куге у Атини (430–427. п. н. е.), а у Риму након куге 293. п. н. е.

Песник Арифрон из Сикиона написао је познату химну у 4. веку п. н. е. која је славила Хигију.[13] У сачуваним приказима, често је представљена као млада жена која храни велику змију обавијену око њеног тела или пије из посуде коју носи.[14] Ови атрибути су касније усвојени од стране гало-римске богиње лечења, Сироне.

Прикази у уметности

[уреди | уреди извор]
Хигија, Национални археолошки музеј, Атина

Антички уметници су је веома често приказивали као младу жену која у руци држи змију и зделу са водом. То је био симбол здравља, који се и до данас сачувао. Статуе Хигије су, између осталих, израдили Скопас, Бријаксис и Тимотеј.

Кип „Хигије“ у натприродној величини, који је настао на почетку нове ере, налази се у Ватиканском музеју. Глава „Хигије“, из средине 4. века пре нове ере, приписана је вајару Скопасу. Кип „Хигије“ са почетка 4. века пре нове ере, приписан вајару Тимотеју, налази се у Националном археолошком музеју у Атини.

Недавна открића

[уреди | уреди извор]

У августу 2021. године, археолози са Универзитета Думлупинар објавили су откриће статуе Хигије у античком грчком граду Аизанои. Статуа у људској величини приказана је са змијом у рукама. Пронађена је унутар галерије са стубовима дуж јужног крила агоре.[15][16]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Хигија на зиду апотеке на железничкој станици, Београд
    Хигија на зиду апотеке на железничкој станици, Београд
  • Хигија, Капитолски музеји
    Хигија, Капитолски музеји

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ ὑγίεια, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus
  2. ^ Norman, Naomi J. (1986). „Asklepios and Hygieia and the Cult Statue at Tegea”Неопходна новчана претплата. American Journal of Archaeology. 90 (4): 429. ISSN 0002-9114. JSTOR 506027. doi:10.2307/506027. 
  3. ^ Mark Beumer, 'A Woman’s Touch. Hygieia, Health and Incubation', in: Journal of History of Sciences and Technology/DVT - Dejiny ved a techniky, Volume LV – Number 1-2 (2022) 25-55.
  4. ^ Allman, George Johnston (1889). Greek Geometry from Thales to Euclid. Hodges, Figgis, & Co. стр. 26. 
  5. ^ Hippocrates of Cos (1923). „The Oath”Неопходна новчана претплата. Loeb Classical Library. 147: 298—299. doi:10.4159/dlcl.hippocrates_cos-oath.1923 — преко Harvard University Press. 
  6. ^ „Pausanias, Description of Greece, Arcadia, chapter 47”. www.perseus.tufts.edu. Приступљено 3. 6. 2021. 
  7. ^ Compton, M. T. (1. 7. 2002). „The Association of Hygieia with Asklepios in Graeco-Roman Asklepieion Medicine”Неопходна новчана претплата. Journal of the History of Medicine and Allied Sciences. 57 (3): 316. ISSN 0022-5045. PMID 12211974. doi:10.1093/jhmas/57.3.312. 
  8. ^ Compton, M. T. (1. 7. 2002). „The Association of Hygieia with Asklepios in Graeco-Roman Asklepieion Medicine”Неопходна новчана претплата. Journal of the History of Medicine and Allied Sciences. 57 (3): 318. ISSN 0022-5045. PMID 12211974. doi:10.1093/jhmas/57.3.312. 
  9. ^ COMPTON, MICHAEL T. (2002). „The Association of Hygieia with Asklepios in Graeco-Roman Asklepieion Medicine”Неопходна новчана претплата. Journal of the History of Medicine and Allied Sciences. 57 (3): 317. ISSN 0022-5045. JSTOR 24623700. PMID 12211974. doi:10.1093/jhmas/57.3.312. 
  10. ^ „Pausanias, Description of Greece, Corinth, chapter 11”. www.perseus.tufts.edu. Приступљено 3. 6. 2021. 
  11. ^ Pausanias, I.23.4; the statement in Pliny's Natural History (xxxiv.80) Pyrrhus fecit Hygiam et Minervam has been applied to these statues: see H. B. Walters, "Athena Hygieia", The Journal of Hellenic Studies 19 (1899:165–168) p. 167.
  12. ^ Plutarch. Life of Pericles 13.8, on-line text.
  13. ^ Athenaeus, Deipnosophists, xv.702, on-line text.
  14. ^ Сличне слике, иако богиње у ратоборнијем аспекту, представљају Атину и Ерихтонија.
  15. ^ „Statue of Greek health goddess Hygieia unearthed”. Hürriyet Daily News (на језику: енглески). 20. 8. 2021. Приступљено 29. 8. 2021. 
  16. ^ „Statue of Greek Goddess Hygieia Unearthed in Turkey” (на језику: грчки). Архивирано из оригинала 29. 8. 2021. г. Приступљено 29. 8. 2021. 


Литература

[уреди | уреди извор]
  • Замаровски, Војтех (1985). Јунаци античких митова: Лексикон грчке и римске митологије. Загреб: Знање. 
  • Smith, William; Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, London (1873). "Hygieia".
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хигија&oldid=30440908”