Пређи на садржај

Мом

С Википедије, слободне енциклопедије

Мом или Момо (грч. Μῶμος) је у грчкој митологији био божанство, персонификација (оштре) критике, кривице, подсмеха, презира, жалбе и цензуре.

Митологија

[уреди | уреди извор]

Његова супротност је била Еуфема. Хесиод је писао да је Мом дете Ноћи (Никс), која га је родила сама из себе, али му је Цицерон приписивао и оца Ереба.[1] У каснијим предањима, Мом је замишљан као злобно крилато биће, са дугим и оштрим зубом, које се сваком подсмева. Подсмевао се Прометеју што људима није оставио отвор на телу како би се видело срце.[2] Мада је према Луцијану, Мом цензурисао Хефеста да док је правио човека остави и мала врата на грудима, како би спречио људе да проникну у тајне мисли једни другима.[3] Подсмевао се чак и Зевсу јер није поставио рогове бику испред или испод очију. Према Филострату[3], Афродити није могао да нађе замерку, па је исмевао њену обућу. Због таквог понашања, протерали су га са Олимпа.[2] Према једној верзији приче, коју је дао Езоп, Зевс, Посејдон и Атена су се расправљали ко од њих може да направи више доброг за човечанство; Зевс је сачинио човека, Атена кућу за њега, а Посејдон бика. Мом, који је тада боравио међу боговима, био је позван за судију. Међутим, он није волео никога од њих и све их је искритиковао. Бика због рогова, човека због срца, а кућу јер у својим темељима није имала гвоздене точкове како би могла по вољи станара да мења место.[4]

У ранијим предањима, Мом је био мудри Зевсов саветник. Наиме, када се Геја пожалила да се људски род пренамножио и да јој представља велики терет, Зевс је одлучио да је растерети тако што је изазвао тебански рат. Међутим, у том рату није изгинуло много људи, па је Зевс одлучио да их побије громовима и поплавама. Мом га је посаветовао да уместо тога уда Тетиду за једног смртника, а и да сам са смртницом изроди кћерку. На тај начин, рођени су Ахил и лепа Хелена, централне личности тројанског рата.[2]

  1. ^ theoi.com: Momos, Приступљено 13. 4. 2013.
  2. ^ а б в Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  3. ^ а б Greek Myth Index: Momus Архивирано на сајту Wayback Machine (25. септембар 2010), Приступљено 13. 4. 2013.
  4. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Summaries of the Trojan Cycle, Приступљено 13. 4. 2013.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]