Портал:Босна и Херцеговина/Изабрана биографија 29
Јездимир — Језда Дангић (рођен 4. маја 1897. Братунац — стрељан 1947. Сарајево, НР БиХ, ФНР Југославија) је био правник, жандармеријски официр, командант у чину мајора јединице Дворске жандармерије, која је била задужена за обезбеђење краљевске породице, њихових објеката као и владиних министара и здања у Краљевини Југославији.
Мајор Дангић је у Другом светском рату био начелник Команде Источне Босне и Херцеговине Југословенске војске у Отаџбини и вођа Српског устанка од августа 1941. до априла 1942. године у Источној Босни која се тада налазила у саставу НДХ. Против мајора Дангића и српских устаника немачко-хрватске окупационе снаге су предузеле више непријатељских офанзива, током једне, јанауара 1942. његове снаге су претрпеле значајне губитке у људству и територији, али га нису уништиле. Тада му Немачка војна команда окупиране Србије на челу са генералом Паулом Бадером, чије су снаге биле задужене за овај простор НДХ, нуде преговоре о статусу iсточне Босне, које је у договору са осталим српским вођама устаника прихватио.
Почетком фебруара 1942. у Београду су одржани преговори између вође српских устаника мајора Јездимира Дангића са једне стране и немачких војни власти у Србији и представника власти НДХ са друге стране, док је посредник била влада Милана Недића. Ови преговори су убрзо пропали јер је званичан Загреб упутио протестну ноту у Берлину уз образложење да се део територија НДХ као међународно признате државе не може одвајати од њене целине, после чега је и немачка команда у Србије обавештена да прекине преговоре сваке врсте са побуњеницима.
Након овог хрватске-немачке снаге предузимају највећу до тада офанзиву на српске устанике на челу са мајором Дангићем априла 1942. под шифрованим називом Операција Трио чију је главну удурну снагу представљала хрватска Црна легија под командом Јуре Францетића која је извршила масовне злочине над српским цивилима и заробљеним четницима у селу Стари Брод на реци Дрини. Током ове офанзиве немачке снаге заробљавају мајора Дангића и одводе у заробљеништво у логор Стриј у Пољској. Авуста 1944. мајор Дангић успева да побегне из заробљеништва и придружује се пољском покрету отпора током Варшавског устанка у коме има значајне заслуге. Након слома устанка заробљава га Црвена армија која га као особу од високог значаја спроводи у злогласни затвор Лубљанку у Москву а потом су га испоручили ФНР Југославији у којој је на власт дошла КПЈ на челу са Ј. Б. Титом. Осуђен је на казну смрти и погубљен је у Сарајеву 1947.