Митра Митровић-Ђилас, прва жена министар у Влади Србије
Жене у Србији су право гласа добиле тек 12. августа1945. године, одлуком Привремене народне скупштине Демократске Федеративне Југославије, у чијем се склопу налазила и тадашња Федерална Држава Србија налазила. Тада су, бар формално, изједначене са мушкарцима. Право да учествују у политичком животу много раније су имале српске жене на територијама у саставу Аустроугарске. Тако је новембра 1918. године у раду Велике народне скупштине у Новом Саду, која је одлучивала о припајању Баната, Бачке и БарањеКраљевини Србији, учествовало чак шест жена посланица. По припајању оне су то право изгубиле, јер према тадашњим законима, који су важили у Краљевини Србији, положај удате жене био је исти као и положај малолетних или умно поремећених лица. Било им је забрањено чак и учешће у рату. Упркос оваквом положају многе Српкиње оставиле су неизбрисив траг у српској, али и светској историји, као и у многим областима јавног живота...
Рељеф у мермеру који приказује мотив из легенде о жени узиданој у темеље тврђаве у Скадру. У нашој народној поезији то је лик младе Гојковице из епа Зидање Скадра
Олга Илић, прва позната Српкиња која се сликала обнажена
Краљица Марија са синовима, принчевима Петром, Томиславом и Андрејом
