Портал:Црна Гора/Биографија 6
.jpg)
Амфилохије (световно Ристо Радовић; Барe Радовића, 7. јануар 1938 — Подгорица, 30. октобар 2020) био је митрополит црногорско-приморски и епископ банатски (1985—1990). Његова почасна и литургијска титула је гласила: архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски и егзарх свештеног трона пећког.
Рођен је као Ристо Радовић, син Ћира и Милеве Радовић, на Божић 7. јануара 1938. Завршио је Богословију Светог Саве у Београду. На Богословском факултету Српске православне цркве у Београду дипломирао је 1962. године. Замонашио се 1967. у Грчкој, гдје је 21. јула 1968. постао јеромонах. По повратку у Београд је изабран за декана Богословског факултета и ванредног професора, а крајем 1985. рукоположен је у чин епископа и постављен на катедри епископа банатских са сједиштем у Вршцу, одакле је уочи Божића 1991. дошао на Цетиње у устоличен је за митрополита црногорско-приморског, зетско-брдског и скендеријског, и егзарха свештенога трона пећког, преузевши титулу којом се прије митрополита Амфилохиja служио Василије Петровић Његош. Године 1992. покренуо је гласило Црногорско-приморске митрополије Светигора, а 1998. покренуо је и Радио Светигора.
Предавао је на Богословском факултету у Београду од 1980. до 2005, када се повукао због бројних обавеза. Поред теологије и филозофије, бавио се есејистиком и преводилаштвом и уредио је зборник Јагње Божије и звијер из бездана 1996. По први пут у историји митрополије црногорско-приморске, 1993. су је посјетила два најистакнутија патријарха — цариградски и руски. Након хоспитализације патријарха Павла 2007. године, Свети архијерејски сабор одлучио је да привремено пренесе дужности патријарха српског на Свети архијерејски синод на чијем је челу био митрополит Амфилохије, као замјеником патријарха. Након смрти патријарха Павла 2009. на ванредној сједници Светог архијерејског синода изабран је за мјестобљуститеља патријарашког трона и био је други по рангу међу епископима у хијерархији СПЦ, одмах након патријарха српског. Почасни докторат Института Светог Сергија у Паризу добио је у фебруару 2012. године.
Због блискости са народом, добио је надимак „Ђед” или „Ђедо”. Године 2020. умро је послије краће болести изазване вирусом ковид 19. Сахрањен је у крипти Саборне цркве Христовог васкрсења у Подгорици 1. новембра 2020. године. Након његове смрти објављена је књига прича, анегдота и легенди књижевника Драгана Лакићевића под насловом „Штап митроплита Амфилохија“. Новинар Перица Ђаковић је 2022. објавио књигу интервјуа са митрополитом Амфилохијем под називом Морачки јасновидац.