Василије Петровић Његош

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Василије III Петровић Његош
Vasilije petrovic.jpg
Василије Петровић
Датум рођења1709.
Место рођењаЊегуши
Црна Гора
Датум смрти10. март 1766.(1766-03-10) (56/57 год.)
Место смртиПетроград
Руска Империја
Митрополит скендеријски и приморски Црне Горе
Године(1750-1766)
ПретходникСава Петровић Његош (1719 — 1735)
НаследникАрсеније Пламенац
Гроб владике Василија у Петрограду. Титула: „Митрополит скендеријски и приморски Црне Горе и патријашког трона сербског егзарх”

Василије III Петровић Његош (Његуши, 1709Санкт Петербург, 10. март 1766) је био владика и митрополит црногорски (1750—1766). Владао је заједно са стрицем Савом Петровићем од 1750. до 1766. године. Писац је прве домаће историје Црне Горе.[1]

На предлог митрополита Саве, хиротонисан је 1750. године од српског патријарха Атанасија II и од тада је учествовао у вођењу црквених и народних послова. Већ 15. марта 1750. године послао га је патријарх у Русију да скупља милостињу.[2] И раније као архимандрит ишао је у сличну мисију; био је у Аустрији да поврати свете реликвије које је однео тамо српски патријарх Арсеније Чарнојевић. Одржавао је блиске везе са царском Русијом и одиграо значајну улогу у обнови српске државе.

Представници црногорско-османске комисије, у којој су били и владика Василије и требињски капетан Хамза као представник османске власти су 10. јула 1761. утврдили су мир између херцеговачких и црногорских нахија орочен на најмање три године. Договором је била загарантована слобода кретања у оба смјера Црногорцима у нахијама под османском влашћу и султанових поданика у Црној Гори.

Умро је 10. марта 1766. године у Петрограду [3] где је и сахрањен. [4] Патријарх Василије Јовановић-Бркић је умро 10. фебруара 1772. године, исто у Петрограду и сутрадан је сахрањен у Благовештенској цркви, поред гроба Василија Петровића Његоша. [5]

Дела Василија Петровића[уреди | уреди извор]

  • Кратка историја Црне Горе (Кратка историја о Черној Гори) - Москва 1754.
  • Похвала Немањи

Поред наведених познато је да је Василије написао још две кратке црногорске историје које су остале у рукопису. Такође, у историји књижевности је прихваћено мишљење да и његова преписка има извесну литерарну вредност.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Вуковић 1996, стр. 60-61.
  2. ^ "Сион", Београд 7. јун 1874.
  3. ^ Станојевић 1975, стр. 368.
  4. ^ Божовић, Владимир (2018). Благовјештенска црква у Санкт Петербургу: Симболички сусрет српске и руске историје. Подгорица: ИН4С. 
  5. ^ Дурковић-Јакшић, Љубомир (1991). Митрополија Црногорска никада није била аутокефална, pp. 20, фуснота 63. Београд - Цетиње. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Претходник:
Сава Петровић Његош (1719 — 1735)
Митрополит скендеријски и приморски
17501766.

Наследник:
Арсеније Пламенац