Mandejci — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 5: | Ред 5: | ||
Назив "мандаизам" је настао од речи: mandā - знање. Манда (арапски: مندى) је такође и место обожавања за мандејце. Манда мора да буде изграђена поред реке како би се извршила ''масбата'' (крштење) јер вода је суштински елемент у мандејској вери. |
Назив "мандаизам" је настао од речи: mandā - знање. Манда (арапски: مندى) је такође и место обожавања за мандејце. Манда мора да буде изграђена поред реке како би се извршила ''масбата'' (крштење) јер вода је суштински елемент у мандејској вери. |
||
[[Јахја ибн Зекерјја]], међу хришћанима познат као [[Јован Крститељ]], у мандаизму има посебан статус, виши него у хришћанству и исламу. Мандејци указују Јахји највеће поштовање сматрајући га једним од највећих учитеља и јединим истинским [[месија|месијом]] ([[христ]]ом), због чега су познати као хришћани светог Јована. Они га, међутим, не сматрају оснивачем своје религије, коју прате назад до [[Адам]]а. Мандејци неке признају а неке одбацују од старозаветних пророка. Они одбацују [[Авраам]]а и [[Мојсије|Мојсија]] као лажне пророке, а прави пророци су им: [[Адам]], његови синови Хибил ([[Авељ]]) и Шитил ([[Сет]]), и његов унук Ануш ([[Енос]]), као и Нух ([[Ноје]]), његов син Сам ([[Сим]]) и његов син Рам ([[Арам]]).<ref>Lupieri, Edmondo (2001). The Mandaeans: The Last Gnostics. Grand Rapids, MI: Eerdmans, pg. 116.</ref> Za Jovana kažu da je došao u vreme [[Pontije Pilat|Pilata]], lečio bolesne, dao vid slepima, i podizao mrtve.<ref>[http://www.askwhy.co.uk/christianity/0255Mandaeans.php The Mandaeans, Followers of John the Baptist]</ref> Mandejci [[Isus]]a smatraju "lažnim mesijom" (''mšiha kdaba'') koji je izopačio učenje koje mu je poverio Jovan.<ref>Lupieri, Edmondo (2001). The Mandaeans: The Last Gnostics. Grand Rapids, MI: Eerdmans, pg. 248.</ref><ref name="macuch">{{cite book | last = Macuch | first = Rudolf | authorlink = David Mumford | title = Handbook of Classical and Modern Mandaic | publisher = De Gruyter & Co. | location = Berlin | year = 1965 | pages = 61 fn. 105 }}</ref> |
[[Јахја ибн Зекерјја]], међу хришћанима познат као [[Јован Крститељ]], у мандаизму има посебан статус, виши него у хришћанству и исламу. Мандејци указују Јахји највеће поштовање сматрајући га једним од највећих учитеља и јединим истинским [[месија|месијом]] ([[христ]]ом), због чега су познати као хришћани светог Јована. Они га, међутим, не сматрају оснивачем своје религије, коју прате назад до [[Адам]]а. Мандејци неке признају а неке одбацују од старозаветних пророка. Они одбацују [[Авраам]]а и [[Мојсије|Мојсија]] као лажне пророке, а прави пророци су им: [[Адам]], његови синови Хибил ([[Авељ]]) и Шитил ([[Сет]]), и његов унук Ануш ([[Енос]]), као и Нух ([[Ноје]]), његов син Сам ([[Сим]]) и његов син Рам ([[Арам]]).<ref>Lupieri, Edmondo (2001). The Mandaeans: The Last Gnostics. Grand Rapids, MI: Eerdmans, pg. 116.</ref> Za Jovana kažu da je došao u vreme [[Pontije Pilat|Pilata]], lečio bolesne, dao vid slepima, i podizao mrtve.<ref>[http://www.askwhy.co.uk/christianity/0255Mandaeans.php The Mandaeans, Followers of John the Baptist]</ref> Mandejci [[Isus]]a smatraju "lažnim mesijom" (''mšiha kdaba'') koji je izopačio učenje koje mu je poverio Jovan.<ref>Lupieri, Edmondo (2001). The Mandaeans: The Last Gnostics. Grand Rapids, MI: Eerdmans, pg. 248.</ref><ref name="macuch">{{cite book | last = Macuch | first = Rudolf | authorlink = David Mumford | title = Handbook of Classical and Modern Mandaic | publisher = De Gruyter & Co. | location = Berlin | year = 1965 | pages = 61 fn. 105 }}</ref> Мандејци себе сматрају настављачима Јовановог учења, а [[Река Јордан]] је средишња тема њиховог учења о крштењу.<ref>Drower, E. S., The Secret Adam: A Study of Nasoraean Gnosis (Introduction, p. xiv), Clarendon Press, Oxford (1960)</ref> |
||
Око [[1290]], доминиканац из Тоскане, [[Риколдо да Монтекроче]], био је у Месопотамији, где је сусрео мандејце. Описао их је као људе који презиру Авраама и обожавају Јована, "живе само у близини река у пустињи, и који се перу дању и ноћу, да не буду осуђени од бога."<ref>[http://www.nineveh.com/Mandaeans%20The%20True%20Descendents%20of%20Ancient%20Babylonians%20and%20Chaldeans.html The Mandaeans: True descendents of ancient Babylonians]</ref> |
|||
== |
== Језик == |
||
Они говоре [[Manдејски дијалект|Мандејским дијалектом]] [[Арамејски језик|Арамејског језика]] који припада [[семитски језици|семитској]] скупини језика, али данас доста њих говори и другим језицима. У [[Хузистан]]у у Ирану говоре [[персијски]], у Ираку [[арапски]]. Нешто их живи и у [[САД]]-у и [[Аустралија|Аустралији]] (300 у [[Сиднеј]]у [[1995]].) Још један назив за њих је и "Назорејци." |
|||
[[Mandejski jezik]] (ima 3 dijalekta) pripada [[aramejski jezici|aramejskoj]] skupini [[semitski jezici|semitskih]] jezika, ali danas dosta njih govori i drugim jezicima. U [[Huzistan]]u u Iranu govore [[perzijski]], u Iraku [[arapski]]. Nešto ih živi i u [[SAD]]-u i [[Australija|Australiji]] (300 u [[Sydney]]ju [[1995]].) Ostali nazivi za njih su Nazorejci. |
|||
== |
== Види још == |
||
* [[ |
* [[Мандаизам]] |
||
== |
== Референце == |
||
{{reflist|2}} |
{{reflist|2}} |
||
== |
== Литература == |
||
== |
== Спољашње везе == |
||
{{Commonscat|Mandaeism}} |
{{Commonscat|Mandaeism}} |
||
Верзија на датум 7. децембар 2014. у 02:18
Мандејци (познатији и као "Сабејци" и "хришћани светог Јована") су народ Семитског језичног рода насељен у Ирану (Хузестан) и нарочито у Iraku (Basra). Познати су и по својој религији мандаизму.
Вера
Назив "мандаизам" је настао од речи: mandā - знање. Манда (арапски: مندى) је такође и место обожавања за мандејце. Манда мора да буде изграђена поред реке како би се извршила масбата (крштење) јер вода је суштински елемент у мандејској вери.
Јахја ибн Зекерјја, међу хришћанима познат као Јован Крститељ, у мандаизму има посебан статус, виши него у хришћанству и исламу. Мандејци указују Јахји највеће поштовање сматрајући га једним од највећих учитеља и јединим истинским месијом (христом), због чега су познати као хришћани светог Јована. Они га, међутим, не сматрају оснивачем своје религије, коју прате назад до Адама. Мандејци неке признају а неке одбацују од старозаветних пророка. Они одбацују Авраама и Мојсија као лажне пророке, а прави пророци су им: Адам, његови синови Хибил (Авељ) и Шитил (Сет), и његов унук Ануш (Енос), као и Нух (Ноје), његов син Сам (Сим) и његов син Рам (Арам).[1] Za Jovana kažu da je došao u vreme Pilata, lečio bolesne, dao vid slepima, i podizao mrtve.[2] Mandejci Isusa smatraju "lažnim mesijom" (mšiha kdaba) koji je izopačio učenje koje mu je poverio Jovan.[3][4] Мандејци себе сматрају настављачима Јовановог учења, а Река Јордан је средишња тема њиховог учења о крштењу.[5]
Око 1290, доминиканац из Тоскане, Риколдо да Монтекроче, био је у Месопотамији, где је сусрео мандејце. Описао их је као људе који презиру Авраама и обожавају Јована, "живе само у близини река у пустињи, и који се перу дању и ноћу, да не буду осуђени од бога."[6]
Језик
Они говоре Мандејским дијалектом Арамејског језика који припада семитској скупини језика, али данас доста њих говори и другим језицима. У Хузистану у Ирану говоре персијски, у Ираку арапски. Нешто их живи и у САД-у и Аустралији (300 у Сиднеју 1995.) Још један назив за њих је и "Назорејци."
Види још
Референце
- ^ Lupieri, Edmondo (2001). The Mandaeans: The Last Gnostics. Grand Rapids, MI: Eerdmans, pg. 116.
- ^ The Mandaeans, Followers of John the Baptist
- ^ Lupieri, Edmondo (2001). The Mandaeans: The Last Gnostics. Grand Rapids, MI: Eerdmans, pg. 248.
- ^ Macuch, Rudolf (1965). Handbook of Classical and Modern Mandaic. Berlin: De Gruyter & Co. стр. 61 fn. 105.
- ^ Drower, E. S., The Secret Adam: A Study of Nasoraean Gnosis (Introduction, p. xiv), Clarendon Press, Oxford (1960)
- ^ The Mandaeans: True descendents of ancient Babylonians
Литература
Спољашње везе
- A language of Iran: Mandaic
- Gnostic John the Baptizer: Selections from the Mandæan John-Book
- The Genzā Rabbā (1925 German translation by Mark Lidzbarski) at the Internet Archive
- Mandaean scriptures: Qolastā and Haran Gawaitha texts and fragments (note that the book titled Ginza Rba is not the Ginza Rba but is instead Qolastā).