Радивоје Милојковић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато ==References ==\n{{reflist}}; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 45: Ред 45:


== Литература ==
== Литература ==
* {{cite book|last=Stokes|first=Gale|title=Politics as Development: The Emergence of Political Parties in Nineteenth Century Serbia|url=http://books.google.com/books?id=pokNAQAAMAAJ|year=1990|publisher=Duke University Press}}
* {{cite book|ref= harv|last=Stokes|first=Gale|title=Politics as Development: The Emergence of Political Parties in Nineteenth Century Serbia|url=http://books.google.com/books?id=pokNAQAAMAAJ|year=1990|publisher=Duke University Press}}
* [[Народна енциклопедија]] српско-хрватско-словеначка, књига 2, страница 919.
* [[Народна енциклопедија]] српско-хрватско-словеначка, књига 2, страница 919.


Ред 55: Ред 55:


{{Председници Владе Кнежевине Србије}}
{{Председници Владе Кнежевине Србије}}
== References ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}



Верзија на датум 11. новембар 2015. у 05:48

Радивоје Милојковић
Радивоје Милојковић
Лични подаци
Датум рођења(1832-12-17)17. децембар 1832.
Место рођењаГлоговац, Кнежевина Србија
Датум смрти16. децембар 1888.(1888-12-16) (55 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Србија

Радивоје Милојковић (Глоговац, 17. децембар 1832Београд, 16. децембар 1888) је био српски политичар и правник. Био је председник владе кнежевине Србије за време Намесништва (1869—1872). Био је министар унутрашњих послова, министар правде и потпредседник Државнога савета.

Детињстви и младост

Завршио је Лицеј у Београду. Као државни питомац студирао је право у Хајделбергу и Паризу. У државну службу ступио је 1859. Био је секретар министарства правде, секретар Државнога савета, начелник министарства правде и председник Апелационога суда.

Председник владе у доба Намесништва

Након убиства кнеза Михаила и у доба Намесништва постао је најпре министар унутрашњих послова. Изабран је за председника владе 8. августа 1869 и на том положају је био до пунолетства кнеза Милана Обреновића 22. августа 1872. Помагао је Јовану Ристићу да се напише Устав од 1869.

Био је ожењен Милевом, кћерком Хаџи-Томе и Јелене. Имали су сина Милана и кћерку Зорку.

Види још

Литература

Спољашње везе


Референце