Милоје Тодоровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Милоје Тодоровић
Биографија
Датум рођења 1762.
Место рођења Црнче
Османско царство, данас Србија
Датум смрти 1832.
Место смрти Црнче
Кнежевина Србија
Религија Православац
Професија војно лице, хајдук
Политичка
партија
Нестраначка личност
1826. — 1826.
Монарх Милош Обреновић I
Претходник Јеврем Обреновић
Наследник Димитрије Давидовић

Милоје Тодоровић (Црнче код Јагодине, 17621832) био је познати левачки кнез из Првог српског устанка и Председник владе Кнежевине Србије 1826. године.

Рођење и учешће у Кочиној крајини[уреди]

Рођен је 1762. године у селу Црнчу, недалеко од Јагодине, а крштен је у оближњем манастиру Јошаници. Након избијања аустријско-турског рата 1788. године, приступио је добровољачком одреду аустријског официра Михаила Михаљевића, где је заједно са Карађорђем и осталим саборцима, остао до краја Кочине Крајине. За показану храброст добио је капларски чин, а касније и чин капетана. После Свиштовског мира, потписаног 1791. године, Милоје напушта фрајкор и враћа се у завичај, где наставља да се бави трговином. Око 1803. године, као угледан човек, бива изабран за левачког кнеза, под чијом је влашћу била и област Белица.

Учешће у Првом српском устанку[уреди]

Активно учествује у припремама за Први српски устанак, а од велике користи му је одлично познавање турског језика. Током Првог српског устанка предводи устанике из своје кнежине. Због изузетних заслуга Карађорђе га је 1811. године прогласио војводом. Након слома устанка, са Карађорђем и осталим устаницима, одлази у манастир Фенек на Фрушкој гори. Као успомену на његов боравак остала је Милојева чесма, коју је подарио манастиру.

Учешће у Другом српском устанку[уреди]

Споменик на гробу Кнеза Милоја Тодоровића у манастиру Јошаници

У Србију се враћа 1814. године и скрива по родном Црном врху, припремајући се за Други српски устанак. Априла 1815. кнежеви браћа Милоје и Панта Тодоровић, предводећи устанике Јагодинске нахије, потукли су у два наврата турску војску на Таборишту, код села Белице. Овим успехом устаници су заузели положаје према Ћуприји и Баточини, штитећи пролаз од Ниша према Београду. Јуна 1814. године отпочели су први преговори устаничких и турских делегата који су вођени у манастиру Јошаници и селу Белици. Устанике заступа Јован Обреновић, у име кнеза Милоша, јагодински кнез Милоје Тодоровић и каленићки калуђер Неофит. Августа наредне године, преговоре са Марашли Али-пашом, повољно је окончао управо кнез Милоје. У циљу потврђивања услова примирја, кнез Милош Обреновић је, средином августа 1815. године, послао у Цариград депутацију коју је предводио кнез Милоје Тодоровић и Неофит, калуђер манастира Каленић. Султан Махмуд II по коначно утврђеном миру, је даровао кнезу Милоју сребрну сабљу димискију и златом извезену ашу (прекривач за коња) који се чувају у Војном музеју у Београду.

Каријера у Кнежевини Србији[уреди]

Кнез Милоје Тодоровић је у миру био совјетник Српске народне канцеларије за јагодинску нахију, потом председник Београдског суда и председник Народног суда у Крагујевцу. Веома се залагао за школство и о трошку је издржавао прву Народну школу у околини Јагодине. По завршетку државних послова вратио се и живео у свом родном Црнчу. Умро је 1832. године и сахрањен је, по својој жељи, у порти манастира Јошанице.

Литература[уреди]