Стефан Марковић (политичар)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стефан Марковић
Стефан Марковић.jpg
Стефан Марковић
Биографија
Датум рођења (1804-12-26)26. децембар 1804.
Место рођења Земун
Аустријско царство, данас Србија
Датум смрти 29. новембар 1864.(1864-11-29) (59 год.)
Место смрти Беч
Аустријско царство, данас Аустрија
Религија Православац
Професија политичар
Политичка
партија
Нестраначка личност
Вршилац дужности председника владе Србије
10. јун 1856. — 28. септембар 1856.
Монарх Александар Карађорђевић
Претходник Алекса Јанковић
Наследник Алекса Симић
1. јул 1857. — 12. јун 1858.
Монарх Александар Карађорђевић
Претходник Алекса Симић
Наследник Стеван Магазиновић

Стефан Марковић (Земун, 26. децембар 1804Беч, 29. новембар 1864) је био српски политичар и члан Друштва српске словесности.

Биографија[уреди]

Основну школу завршио је у Земуну 1815, гимназију у Сремским Карловцима 1821. Студирао је на универзитету у Аустрији, 1834. је прешао у Србију 1834. Прво је био писар суда у Крагујевцу 1834, а од 1835. је члан Владе и секретар канцеларије председника Владе од 1835.

Директор Кнежеве канцеларије постао је 28. септембра 1837, а главни секретар Совјета владе 1839. Био је члан Совјета од 1842. до 1857.

Именован је 27. маја 1842. за првог члана Друштва српске словесности (претеча Академије), а његов председник био је од 1854. до 1857. године

Марковић је био министар правде и просвете од 21. децембра 1854. до 29. маја 1856. и од 16. септембра 1856. до 19. јуна 1857. Био је вршилац дужности министра иностраних дела од 29. маја до 16. септембра 1856, а министар иностраних дела од 19. јуна 1857. до 31. марта 1858. После повратка кнеза Милоша у Србију напустио је земљу.

Умро је у Бечу 1864. године.

Његови унуци по кћерки удатој за адвоката Јована Поповића су Богдан Поповић и Павле Поповић. Сестрић му је био Андра Николић.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]