Помазање — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 8: | Ред 8: | ||
== Помазање у хришћанству == |
== Помазање у хришћанству == |
||
У [[хришћанство|хришћанству]] је помазање једна од светих тајни. Оно се сматра тајном добијања дарова |
У [[хришћанство|хришћанству]] је помазање једна од светих тајни. Оно се сматра тајном добијања дарова [[Свети Дух|Светог Духа]], путем премазивања светим уљем. У [[православље|православном хришћанству]], помазивање се обавља одмах након крштења. „Помазање је изнад крштења. Јер због помазања (грч. -{χρισμα}- [''-{chrisma}-'' хризма]) се зовемо хришћани, не због крштења (грч. -{βάπτισμα}- [''-{báptisma}-'' — баптизам])“.<ref>Јевеанђеље по Филипу</ref> |
||
Детаљан приказ хришћанског помазања даје [[Кирил Јерусалимски]] који објашњава да се уље „симболички наноси на чело и друге органе осета“ и да „уши, ноздрве и груди посебно треба намазати.“ Кирил сматра да тек поставши помазани (христос), верни заиста постају хришћани. |
Детаљан приказ хришћанског помазања даје [[Кирил Јерусалимски]] који објашњава да се уље „симболички наноси на чело и друге органе осета“ и да „уши, ноздрве и груди посебно треба намазати.“ Кирил сматра да тек поставши помазани (христос), верни заиста постају хришћани. |
||
Верзија на датум 29. јун 2017. у 00:44
Помазање (грч. χρισμα [chrisma хризма] — „миропомазање“, χρησις [chrisis — хрисис] — „употреба, коришћење“) је антички обред приликом кога је свето уље мазано на главу новом краљу или првосвештенику.[1]
Краљеви Израела и велики свештеници примали су помазање уљем као знак нове службе, након чега су стицали звање помазаника (1 С 10.1; Лв 8.12). Помазање је у почетку било искључива привилегија јеврејских свештеника. Самуило проширује употребу уља и на хебрејске владаре помазавши Саула и Давида. Све од Мојсија до пророка Самуила, свето уље је користило искључиво свештенство да прими „откривење од Бога“. Било је строго забрањено да се слободно прави и користи јер „оно је свето и ви ћете га сматрати за свето“. За кршење забране следила је најтежа казна: „Ко начини такво уље или намаже њим некога, тај ће се истребити из народа свога“.(Излазак 30:33)
Помазаник (хебр. מָשִׁיחַ [māšîaḥ — машијах/месија], грч. χριστός [christós — христос]) је особа помазана светим уљем. У ширем значењу то је онај кога је Бог изабрао за одређену мисију (Лк 4.18). У том смислу је назив коришћен (изузетно) чак и за једног странца као што је персијски краљ Кир (Из 45.1). Рани хришћани су, за разлику од осталих Јевреја, сматрали Исуса помазаником, одакле и назив христос, односно месија.
Помазање у хришћанству
У хришћанству је помазање једна од светих тајни. Оно се сматра тајном добијања дарова Светог Духа, путем премазивања светим уљем. У православном хришћанству, помазивање се обавља одмах након крштења. „Помазање је изнад крштења. Јер због помазања (грч. χρισμα [chrisma хризма]) се зовемо хришћани, не због крштења (грч. βάπτισμα [báptisma — баптизам])“.[2]
Детаљан приказ хришћанског помазања даје Кирил Јерусалимски који објашњава да се уље „симболички наноси на чело и друге органе осета“ и да „уши, ноздрве и груди посебно треба намазати.“ Кирил сматра да тек поставши помазани (христос), верни заиста постају хришћани.
Код православних се помазање назива миропомазање (грч. μυρον χρισμα [myron chrisma — мирон хрисма]) по једном од састојака, миру или измиру, а код католика света потврда (лат. confirmatio) јер потврђује постајање иницијанта хришћанином.
У историји нововековне српске државе миропомазани владари били су: Кнез Милош Обреновић, Кнез Александар Карађорђевић, Кнез Михаило Обреновић, Краљ Милан Обреновић, Краљ Александар Обреновић и Краљ Петар I Карађорђевић.[тражи се извор]
Прва појава помазања
Помазање се први пут појављује код јевреја када пророк Самујло помазује првог јеврејског цара Саула.Тако што му на главу пролива бокал уља.
Наводи
- ^ Glosar Novog zavjeta - Wikizvor
- ^ Јевеанђеље по Филипу
