Јосип Краш — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Поправка мешанаца
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Народни херој М
[[Слика:Nh_kras_josip.jpg|мини|десно|Јосип Краш]]
|слика=[[Слика:Nh_kras_josip.jpg|200п]]
|дидаскалија=ЈОСИП КРАШ
|датум рођења=[[23. март]] [[1900]].
|место рођења=село Вугловац, код[[Иванец]]а, [[Аустро-угарска]]
|датум смрти=[[18. новембар]] [[1941]].
|место смрти=[[Карловац]], [[НДХ]]
|професија=
|члан КПЈ од=пре рата
|за народног хероја проглашен=[[26. јул]]а [[1945]].}}


'''Јосип Краш''' ([[1900]]-[[1941]]) је био [[Југославија|југословенски]] [[Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије|партизан]] и проглашен је за [[Народни хероји Југославије|Народног хероја Југославије]].
'''Јосип Краш''' ([[1900]]-[[1941]]) члан [[ЦК]] [[КПХ]] и [[ЦК]] [[КПЈ]], један од организаора устанка у [[Карловац|Карловцу]] и околини и народни херој Југославије.


Рођен је [[20. март]]а [[1900]]. године у селу [[Вугловац|Вугловцу]], код [[Иванец]]а, ([[Хрватска]]). Потиче из радничке породице, његов отац Валентин је био рудар.
Рођен је [[20. март]]а [[1900]]. у [[Вугловац|Вугловцу]] код [[Вараждин|Вараждина]]. Као син рудара, који је у двадесетој години постао члан управе Синдиката прехрамбених радника у [[Загреб]]у, Краш је истовремено био и технички уредник "[[Борба (новине)|Борбе]]" и њен колпортер који ју је често у последњи час илегално извлачио из штампарије. Стално је био прогањан од полиције, једанаест пута хапшен, а после дефинитивне забране излажења "Борбе", [[1929]]. године, осуђен је од Државног суда за заштиту државе на пет година робије, коју је издржао у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. Као за све комунисте, и за Краша је робија била само нова политичка школа, у којој је стекао солидно [[марксизам|марксистичко]] образовање. [[1934]]. поново се активирао у Уједињеном радничком синдикалном савезу Југославије у Загребу, а истовремено одржавао везе с рударима у Иванцу, где је организовао штрајкове ([[1936]]. и [[1937]].) и основао партијску ћелију. Пред крај [[1939]]. године, упућен је у у затвор у [[Лепоглава|Лепоглаву]], али је убрзо пуштен. Године [[1940]], због организовања штрајка пекарских радника у [[Загреб]]у, поновно је ухапшен.
Године 1920. постао је члан управе Синдиката прехрамбених радника у [[Загреб]]у, а истовремено је био и технички уредник "[[Борба (новине)|Борбе]]" и њен колпортер који ју је често у последњи час илегално извлачио из штампарије. Стално је био прогањан од полиције, једанаест пута хапшен, а после дефинитивне забране излажења "[[Борба (новине)|Борбе]]", [[1929]]. године, осуђен је од Суда за заштиту државе на пет година робије, коју је издржао у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. Као за све комунисте, и за Краша је робија била само нова политичка школа, у којој је стекао солидно [[марксизам|марксистичко]] образовање.


Године [[1934]], после изласка из затвора, поново се активирао у Уједињеном радничком синдикалном савезу Југославије у Загребу, а истовремено одржавао везе с рударима у Иванцу, где је организовао штрајкове ([[1936]]. и [[1937]].) и основао партијску ћелију. Пред крај [[1939]]. године, упућен је у у затвор у [[Лепоглава|Лепоглаву]], али је убрзо пуштен. Године [[1940]], због организовања штрајка пекарских радника у [[Загреб]]у, поновно је ухапшен.
На Оснивачком конгресу [[КПХ|Комунистичке партије Хрватске]], [[1937]]. године, изабран је за Члана Централног комитета КП Хрватске, а на Петој земаљској конференцији [[КПЈ]] за Члана [[ЦК|Централног комитета]] [[КПЈ]].


На Оснивачком конгресу [[КПХ|Комунистичке партије Хрватске]], [[1937]]. године, изабран је за Члана [[ЦК|Централног комитета]] [[КПХ|КП Хрватске]], а на Петој земаљској конференцији КПЈ у [[Загреб]]у, октобра [[1940]], за члана [[ЦК|Централног комитета]] [[КПЈ]].
У данима непосредно после [[Априлски рат|напада]] [[Нацистичка Немачка|Немачке]] на [[Краљевина Југославија|Југославију]], заједно с [[Владимир Бакарић|Владимиром Бакарићем]], Краш је посетио подбана др. Светозара Ивковића, и тражио да се радницима и свим антифашистима подели оружје због одбране земље, али је био одбијен.


У данима непосредно после [[Априлски рат|напада]] [[Нацистичка Немачка|Нацистичке Немачке]] на [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]], заједно с [[Владимир Бакарић|Владимиром Бакарићем]], Краш је посетио подбана др. Светозара Ивковића, и тражио да се радницима и свим антифашистима подели оружје због одбране земље, али је био одбијен.
После окупације Југославије, у мају [[1941]]. године, Краш одлази у [[Карловац]] као делегат Централног комитета КП Хрватске, да изврши припреме за оружани устанак. Ту је основао Војни комитет за Кордун, Банију и Горски котар. Недуго после Крашева доласка у [[Карловац]], у граду су формиране ударне омладинске трупе и почеле оружане акције. Оштећен је далековод Озаљ - Карловац - Загреб, срушена пруга између Мостања и Дуге Ресе, организована побуна у [[домобрани|домобранском]] гарнизону, а истовремено су радници и омладинци упућивани у прве [[НОП|партизанске одреде]].


После окупације Југославије, у мају [[1941]]. године, Краш одлази у [[Карловац]] као делегат [[ЦК|Централног комитета]] [[КПХ|КП Хрватске]], да изврши припреме за оружани устанак. Ту је основао Војни комитет за [[Кордун]], [[Банија|Банију]] и [[Горски котар]]. Недуго после Крашевог доласка у [[Карловац]], у граду су формиране ударне омладинске трупе и почеле оружане акције. Оштећен је далековод [[Озаљ]]-[[Карловац]]-[[Загреб]], срушена пруга између Мостања и Дуге Ресе, организована побуна у [[домобрани|домобранском]] гарнизону, а истовремено су радници и омладинци упућивани у прве [[Списак НОП одреда у Хрватској 1941-1945|партизанске одреде]].
Краш је [[18. новембар|18. новембра]] [[1941]]. године примећен на улици и у борби je убијен с леђа од једног [[усташе]].


Краш је [[18. новембра]] [[1941]]. године примећен на улици и у борби je убијен с леђа од једног [[усташе]].
Народним херојем проглашен је [[26. јул]]а [[1945]]. године, а општина Иванец је [[1965]]. од његове куће направила меморијални музеј.


За [[народни херој|народног хероја]] проглашен је [[26. јул]]а [[1945]]. године. Сахрањен је у [[Гробница народних хероја у Загребу|Гробници народних хероја]] на [[Загреб]]ачком гробљу [[Мирогој]].
Фабрика за производњу слаткиша [[Краш]] је добила име по Јосипу Крашу.


Године [[1950]]. Фабрика за производњу слаткиша "Унион" добија име по Јосипу Крашу, а [[1965]]. Општина [[Иванец]] је од његове родне куће направила меморијални музеј.


==Литература==
{{DEFAULTSORT:Краш}}
'''Народни хероји Југославије''', "Младост" Београд, 1975. година

{{DEFAULTSORT:Краш, Јосип}}


[[Категорија:Рођени 1900.]]
[[Категорија:Рођени 1900.]]

Верзија на датум 26. март 2008. у 10:55

Шаблон:Народни херој М

Јосип Краш (1900-1941) члан ЦК КПХ и ЦК КПЈ, један од организаора устанка у Карловцу и околини и народни херој Југославије.

Рођен је 20. марта 1900. године у селу Вугловцу, код Иванеца, (Хрватска). Потиче из радничке породице, његов отац Валентин је био рудар.

Године 1920. постао је члан управе Синдиката прехрамбених радника у Загребу, а истовремено је био и технички уредник "Борбе" и њен колпортер који ју је често у последњи час илегално извлачио из штампарије. Стално је био прогањан од полиције, једанаест пута хапшен, а после дефинитивне забране излажења "Борбе", 1929. године, осуђен је од Суда за заштиту државе на пет година робије, коју је издржао у Сремској Митровици. Као за све комунисте, и за Краша је робија била само нова политичка школа, у којој је стекао солидно марксистичко образовање.

Године 1934, после изласка из затвора, поново се активирао у Уједињеном радничком синдикалном савезу Југославије у Загребу, а истовремено одржавао везе с рударима у Иванцу, где је организовао штрајкове (1936. и 1937.) и основао партијску ћелију. Пред крај 1939. године, упућен је у у затвор у Лепоглаву, али је убрзо пуштен. Године 1940, због организовања штрајка пекарских радника у Загребу, поновно је ухапшен.

На Оснивачком конгресу Комунистичке партије Хрватске, 1937. године, изабран је за Члана Централног комитета КП Хрватске, а на Петој земаљској конференцији КПЈ у Загребу, октобра 1940, за члана Централног комитета КПЈ.

У данима непосредно после напада Нацистичке Немачке на Краљевину Југославију, заједно с Владимиром Бакарићем, Краш је посетио подбана др. Светозара Ивковића, и тражио да се радницима и свим антифашистима подели оружје због одбране земље, али је био одбијен.

После окупације Југославије, у мају 1941. године, Краш одлази у Карловац као делегат Централног комитета КП Хрватске, да изврши припреме за оружани устанак. Ту је основао Војни комитет за Кордун, Банију и Горски котар. Недуго после Крашевог доласка у Карловац, у граду су формиране ударне омладинске трупе и почеле оружане акције. Оштећен је далековод Озаљ-Карловац-Загреб, срушена пруга између Мостања и Дуге Ресе, организована побуна у домобранском гарнизону, а истовремено су радници и омладинци упућивани у прве партизанске одреде.

Краш је 18. новембра 1941. године примећен на улици и у борби je убијен с леђа од једног усташе.

За народног хероја проглашен је 26. јула 1945. године. Сахрањен је у Гробници народних хероја на Загребачком гробљу Мирогој.

Године 1950. Фабрика за производњу слаткиша "Унион" добија име по Јосипу Крашу, а 1965. Општина Иванец је од његове родне куће направила меморијални музеј.

Литература

Народни хероји Југославије, "Младост" Београд, 1975. година