Велика школа — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
м Бот: Мењање поруке за ботовски генерисани назив у шаблон због лакше категоризације у категорију Ботовски наслови. Ово није ништа контроверзно, а корисно је за разлику од пуког преименовања рефлист у reflist које не доприноси ничему
Ред 3: Ред 3:
'''Велика школа''' је била највиша [[Образовање|образовна]] [[институција]] у [[Србија|Србији]] између 1863. и 1905. године. Настава је одржавана у [[Капетан-Мишино здање|Капетан-Мишином здању]]. Школа је прерасла у [[Универзитет у Београду|Београдски универзитет]] [[1905]], када су отворени Медицински, Богословски и Пољопривредни факултет.
'''Велика школа''' је била највиша [[Образовање|образовна]] [[институција]] у [[Србија|Србији]] између 1863. и 1905. године. Настава је одржавана у [[Капетан-Мишино здање|Капетан-Мишином здању]]. Школа је прерасла у [[Универзитет у Београду|Београдски универзитет]] [[1905]], када су отворени Медицински, Богословски и Пољопривредни факултет.


Основана је законом од [[24. септембар|24. септембра]] [[1863]]. године као наследник [[Београдски Лицеј|Лицеја]], дотадашње највише школе у Србији. Велика школа је у закону дефинисана као ''научно заведење за више и стручно изображење'', тј. научни завод за више и стручно образовање. Врховна власт био је министар просвете, а Великом школом су непосредно руководили [[ректор]] и [[Академијски савет]]. Ректора је постављао владар, први ректор био је [[Константин Бранковић]] (1814-1865).<ref>[http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/09/article-05.html Srpsko Nasledje<!-- Bot generated title -->]</ref>
Основана је законом од [[24. септембар|24. септембра]] [[1863]]. године као наследник [[Београдски Лицеј|Лицеја]], дотадашње највише школе у Србији. Велика школа је у закону дефинисана као ''научно заведење за више и стручно изображење'', тј. научни завод за више и стручно образовање. Врховна власт био је министар просвете, а Великом школом су непосредно руководили [[ректор]] и [[Академијски савет]]. Ректора је постављао владар, први ректор био је [[Константин Бранковић]] (1814-1865).<ref>[http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/09/article-05.html Srpsko Nasledje{{Ботовски наслов}}]</ref>


Велика школа је имала три одељења, односно факултета: [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофски факултет]], [[Технички факултет Универзитета у Београду|Технички факултет]] и [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]]. Програми су се у знатној мери преклапали, тако да су студенти углавном добијали опште образовање, а премало право стручно. На филозофском одељењу се студирало три године, а на правном и техничком четири.
Велика школа је имала три одељења, односно факултета: [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофски факултет]], [[Технички факултет Универзитета у Београду|Технички факултет]] и [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]]. Програми су се у знатној мери преклапали, тако да су студенти углавном добијали опште образовање, а премало право стручно. На филозофском одељењу се студирало три године, а на правном и техничком четири.

Верзија на датум 4. јул 2018. у 14:27

Не поистовећивати са Великом школом Ивана Југовића.
Велика школа крајем 19. века

Велика школа је била највиша образовна институција у Србији између 1863. и 1905. године. Настава је одржавана у Капетан-Мишином здању. Школа је прерасла у Београдски универзитет 1905, када су отворени Медицински, Богословски и Пољопривредни факултет.

Основана је законом од 24. септембра 1863. године као наследник Лицеја, дотадашње највише школе у Србији. Велика школа је у закону дефинисана као научно заведење за више и стручно изображење, тј. научни завод за више и стручно образовање. Врховна власт био је министар просвете, а Великом школом су непосредно руководили ректор и Академијски савет. Ректора је постављао владар, први ректор био је Константин Бранковић (1814-1865).[1]

Велика школа је имала три одељења, односно факултета: Филозофски факултет, Технички факултет и Правни факултет. Програми су се у знатној мери преклапали, тако да су студенти углавном добијали опште образовање, а премало право стручно. На филозофском одељењу се студирало три године, а на правном и техничком четири.

Изменама закона из 1873, године Филозофски факултет је подељен на два одсека. Изменама закона од 1880. године студије на Филозофском факултету се продужују на четири године. Изменама закона из 1896. године број одсека, тј. група сродних наука, битно је повећан: на Филозофском на седам, на Техничком на три и на Правном на два, што је допринело специјализацији и унапређењу стручне стране студија.

Током времена је знатно повећана и самоуправа Велике школе.

Велика школа је напредовала током четири деценије и постала претеча универзитета, али ипак ни до краја свог постојања није достигла довољан ниво да прерасте у универзитет, већ је он формиран 1905. године, тек са делом професорског састава Велике школе.

Ректори

Ректори Велике школе у периоду 1863-1905. били су:[2]

Извори

  1. ^ Srpsko Nasledje
  2. ^ Јордановић 1988

Литература

  • Јордановић, Бранислава (1988). Ректори Лицеја, Велике школе и Универзитета у Београду. Београд: Универзитет у Београду, Савремена администрација. ISBN 86-387-0072-5. 

Види још

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велика_школа&oldid=20619632”