Коста Главинић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Коста Главинић
Коста Д. Главинић.jpg
Коста Д. Главинић
Биографија
Датум рођења (1858-01-24)24. јануар 1858.
Место рођења Београд
Кнежевина Србија
Датум смрти 25. септембар 1939.(1939-09-25) (81 год.)
Место смрти Београд
Краљевина Југославија

Коста Главинић (Београд, 24. јануар 1858Београд, 25. септембар 1939) је био инжењер и јавни радник.

Биографија[уреди]

Рођен је у Београду као син Димитрија Главинића, трговца и народног посланика и Јелене рођене Рошу.

Технички факултет завршио је у Београду, а Одсек за грађевинске инжењере на Техничкој високој школи у Берлину 1884.. Исте године је радио у Железничком одељењу Министарста грађевине на гвозденим мостовима. Године 1885. постаје доцент (суплент), а 18861903, професор је на Великој школи за предмет мостови и тунели. У истом периоду 1886—1903 је одборник, а од 1903—1907, па опет 1910. и 1918. председник Београдске општине. Министар правде 190809, а 1911 24. комесар Српске народне банке.

У ратовима 187678, 1885. и 1912. учествовао је као болничар, организатор и главни инспектор болница.

Са Михајлом Аврамовићем радио је на стварању српских земљорадничких задруга и уложио је велике напоре да Србија почне да извози пољопривредне полуфабрикате. У ту сврху конструисао је нарочиту сушницу за сушење шљива која је названа његовим именом, била широко распрострњена (1914 у Србији их је било 10.000), а на Светској изложби 1900. одржаној у Паризу одликован је бронзаном медаљом. Конструисао је и нарочиту пећ за загревање домова. Одликован је Орденом Светог Саве 1. реда 1928. године.

Сарађивао је у Српском техничком листу, Тежаку, Народном здрављу, Народним новинама и др. Објавио је низ стручних и популарнонаучних чланака и расправа из области технике, пољопривреде и задругарства, који су добрим делом касније сакупљени и штампани као брошуре.

Данас његово име носи једна улица у београдском насељу Сењак.

Библиографије[уреди]

  • Основе графичког рачуна и графичке-статике, Београд 1891:
  • Теорија решеткастих носилаца, Београд 1896;
  • Теорија притиска земље и сводова са прорачуном потпорних зидова, Београд 1913.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Никола Стаменковић
ректор Велике школе
19001901

Наследник:
Милан Јовановић Батут