Црвени Кмери — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 10: Ред 10:
Идеологија Црвених Кмера је еволуирала временом. У раним данима, то је била ортодоксна комунистичка партија која се угледала на вијетнамске комунисте. Постала је више [[стаљинизам|стаљинистичка]] и антиинтелектуално настројена када су се групе студената које су студирале у [[Француска|Француској]] вратиле у Камбоџу. Студенти, укључујући каснијег вођу партије, Пола Пота, су били под јаким утицајем [[Комунистичка партија Француске|Комунистичке партије Француске]]. Након 1960, Црвени Кмери су развили сопствене политичке идеје. На пример, за разлику од марксистичке доктрине, Црвени Кмери су сељаке сматрали пролетаријатом и правим представницима радничке класе. До 1970-их, Црвени Кмери су комбиновали своје идеје са [[антиколонијализам|антиколонијалистичким]] идејама КП Француске, са којима су се њене вође упознале током студија на француским универзитетима током педесетих. Вође Црвених Кмера су приватно гајиле врло негативне емоције према ономе шта су видели као арогантан став Вијетнамаца, и решиле су да успоставе облик комунизма различит од вијетнамског модела.
Идеологија Црвених Кмера је еволуирала временом. У раним данима, то је била ортодоксна комунистичка партија која се угледала на вијетнамске комунисте. Постала је више [[стаљинизам|стаљинистичка]] и антиинтелектуално настројена када су се групе студената које су студирале у [[Француска|Француској]] вратиле у Камбоџу. Студенти, укључујући каснијег вођу партије, Пола Пота, су били под јаким утицајем [[Комунистичка партија Француске|Комунистичке партије Француске]]. Након 1960, Црвени Кмери су развили сопствене политичке идеје. На пример, за разлику од марксистичке доктрине, Црвени Кмери су сељаке сматрали пролетаријатом и правим представницима радничке класе. До 1970-их, Црвени Кмери су комбиновали своје идеје са [[антиколонијализам|антиколонијалистичким]] идејама КП Француске, са којима су се њене вође упознале током студија на француским универзитетима током педесетих. Вође Црвених Кмера су приватно гајиле врло негативне емоције према ономе шта су видели као арогантан став Вијетнамаца, и решиле су да успоставе облик комунизма различит од вијетнамског модела.


Након четири године владавине, режим Црвених Кмера је уклоњен са власти 1979. након [[Камбоџанско-вијетнамски рат|инвазије]] од стране [[Вијетнам|Социјалистичке Републике Вијетнам]]. Покрет је опстао до деведесетих као [[покрет отпора]]. Оперисао је у западној Камбоџи из база у [[Тајланд]]у. 1996, након [[мировни споразум|мировног споразума]], њихов вођа [[Пол Пот]] је званично распустио организацију. У интервјуу који је дао Пол Пот 1997. године , изјавио је да не осећа нимало кривице и није показивао знаке кајања и кривице због смрти 2 милиона сопственог народа . Пол Пот је умро [[15. април]]а, [[1998]], у беди и немаштини са другом женом и ћерком у малом селу близу [[Тајланд]]а, његово тело је спаљено, не суочивши се са судом<ref name = "Economist0707">[http://www.economist.com/world/international/displaystory.cfm?story_id=9441341 Како моћни падају].''Економист''</ref>.
Након четири године владавине, режим Црвених Кмера је уклоњен са власти 1979. након [[Камбоџанско-вијетнамски рат|инвазије]] од стране [[Вијетнам|Социјалистичке Републике Вијетнам]]. Покрет је опстао до деведесетих као [[покрет отпора]]. Оперисао је у западној Камбоџи из база у [[Тајланд]]у. 1996, након [[мировни споразум|мировног споразума]], њихов вођа [[Пол Пот]] је званично распустио организацију. У интервјуу који је дао Пол Пот 1997. године , изјавио је да не осећа нимало кривице и није показивао знаке кајања и кривице због смрти 2 милиона сопственог народа . Из тог интервјуа , неки су тврдили да Пол Пот није био ни близу и имало свестан тога шта је урадио и последице његових идеја и поступака. Тврдио је и правдао се су да негове најбоље биле намере и да је желео добро свом народу, [[Кмери]]ма и даон није наредио лично толика убиства , као и да је међу Црвеним Кмерима било Вијетнамаца који су били уљези и убице , а постоје необориви физички докази да је он сам лично убио најмање 500 људи , његових политичких противника и припадника елите које је он презирао и желео лично да им пресуди , укључујући и једна девојка у коју је био заљубљен, тада жена која га је одбила у младости и удала се за доста богатијег мушкарца из [[Пном Пен|Пном Пена]]. Пол Пот је умро [[15. април]]а, [[1998]], у беди и немаштини са другом женом и ћерком у малом селу близу [[Тајланд]]а, његово тело је спаљено, не суочивши се са судом<ref name = "Economist0707">[http://www.economist.com/world/international/displaystory.cfm?story_id=9441341 Како моћни падају].''Економист''</ref>.


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 3. септембар 2018. у 01:37

застава Комунистичке партије Кампућије
застава Демократске Кампућије
Жртве Црвених Кмера

Црвени Кмери (кмерски: Kmae Krɑhɑɑm) су били владајућа политичка партија Камбоџе — којој је променила име у Демократска Кампућија— од 1975. до 1979. године , чији је главни оснивач и вођа био Пол Пот. Црвене Кмере неки историчари називају „ најкрвавијом и најмрачнијом децом комунизма” , прво због ужасних злочина и геноцида , који су починили над сопственим народом Кмерима , што је коштало око 2 милиона невиних људи и њихових живота. За време свог режима опустошили су престоницу Пном Пен , која је била напуштен град духова за време њихове владавине и комунистичког режима, људе су иселили на Поља смрти у унутрашњости земље на логоре смрти , где су Кмери били мучени, убијани и умрли од глади . Расејали су и побацали више од милион лешева убијених мушкараца , жена и деце , чији су касније костури , лобање и кости , као и поцепана стара одећа били нађени по њима и по пољима. Неке жртве , уколико нису имали пиштољ или пушку , су им бушили лобање са оштрим алаткма и оруђем , након чега су текле литре крви . Убијали су и мучили децу. Уништавали су храмове из доба Кмерског царства Ангкор , демолирали , спаљибали куће и зграде у Пном Пену . Камбоџа у том тренутку, када су 1975. године на челу са Полом Потом, није имала владу и стабилну цивилну власт , органе управе и полицију , војне снаге САД су извршиле војну инвазију напад на Камбоџу , бацајући мине и бомбе на град Пном Пен , као и по селима на северу и у унутрашњости земље , па им је то одговарало, да попут велике војне хунте спроводе оно што су они називали „револуцијом” . Пол Пот је годинама пре уназад пре 1975. године имао план у селу на северу Камбоџе , да скупи што већи број младих чак и малолетних и необразованих сељака , којима је држао предавања и како морају да спроведу револуцију и да ће њихов тренутак доћи. Последице тога су биле језиве и морбидне , а последице након 1979. су тек биле видљиве , када су стране организације и новинске агенције са новинарима , фотографи , криминолози , стране телевизије затекле ужасне , застрашујуће , одвратне , морбидне призоре који се не могу видети ни на хорор филму. Непријатан мирис лешева, костију, лобања, одеће, старе изгореле на сунцу осушене крви , да су се лица , новинари, репортери, која су се нашла на лицу места шетајући се по пољима су повраћали, вриштали и падали у несвест од непријатних мириса и костура.

Израз Црвени Кмери је сковао камбоџански шеф државе Нородом Сиханук. Односио се на комунисичке партије у Камбоџи које су прерасле у Комунистичку партију Кампућије (КПК) и касније Партију Демократске Кампућије. Организација је била позната и под именом Кмерска комунистичка партија и Национална армија Демократске Кампућије.

Црвени Кмери су највише остали упамћени због смрти како се процењује око 1,5 милиона људи (процене варирају од 850.000 до 3 милиона) током њихове владавине. Разлози смрти су били смакнућа, умирање од глади и прислини рад. Под окриљем вође Пола Пота, Црвени Кмери су увели радикални облик аграрног комунизма у коме је целокупно становништво било присиљено да ради на колективним фармама или у сличним пројектима прислиног рада. Стотине хиљада лобања и других костију жртава је нађено на пољима смрти .Када се погледа број убијених у односу на број становника (процена око 7,5 милиона 1975), ово је био један од најсмртоноснијих режима 20. века. Један од њихових слогана је био: Нема користи задржати те. Уништити те није губитак.

Идеологија Црвених Кмера је еволуирала временом. У раним данима, то је била ортодоксна комунистичка партија која се угледала на вијетнамске комунисте. Постала је више стаљинистичка и антиинтелектуално настројена када су се групе студената које су студирале у Француској вратиле у Камбоџу. Студенти, укључујући каснијег вођу партије, Пола Пота, су били под јаким утицајем Комунистичке партије Француске. Након 1960, Црвени Кмери су развили сопствене политичке идеје. На пример, за разлику од марксистичке доктрине, Црвени Кмери су сељаке сматрали пролетаријатом и правим представницима радничке класе. До 1970-их, Црвени Кмери су комбиновали своје идеје са антиколонијалистичким идејама КП Француске, са којима су се њене вође упознале током студија на француским универзитетима током педесетих. Вође Црвених Кмера су приватно гајиле врло негативне емоције према ономе шта су видели као арогантан став Вијетнамаца, и решиле су да успоставе облик комунизма различит од вијетнамског модела.

Након четири године владавине, режим Црвених Кмера је уклоњен са власти 1979. након инвазије од стране Социјалистичке Републике Вијетнам. Покрет је опстао до деведесетих као покрет отпора. Оперисао је у западној Камбоџи из база у Тајланду. 1996, након мировног споразума, њихов вођа Пол Пот је званично распустио организацију. У интервјуу који је дао Пол Пот 1997. године , изјавио је да не осећа нимало кривице и није показивао знаке кајања и кривице због смрти 2 милиона сопственог народа . Из тог интервјуа , неки су тврдили да Пол Пот није био ни близу и имало свестан тога шта је урадио и последице његових идеја и поступака. Тврдио је и правдао се су да негове најбоље биле намере и да је желео добро свом народу, Кмерима и даон није наредио лично толика убиства , као и да је међу Црвеним Кмерима било Вијетнамаца који су били уљези и убице , а постоје необориви физички докази да је он сам лично убио најмање 500 људи , његових политичких противника и припадника елите које је он презирао и желео лично да им пресуди , укључујући и једна девојка у коју је био заљубљен, тада жена која га је одбила у младости и удала се за доста богатијег мушкарца из Пном Пена. Пол Пот је умро 15. априла, 1998, у беди и немаштини са другом женом и ћерком у малом селу близу Тајланда, његово тело је спаљено, не суочивши се са судом[1].

Референце

  1. ^ Како моћни падају.Економист

Спољашње везе