Бодљикаве ајкуле

Acanthodii Временски распон: почетак Силура до Перма,
Acanthodes bronni
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Подтип:	Vertebrata
Инфратип:	Gnathostomata
Класа:	Acanthodii
Редови
Climatiiformes Ischnacanthiformes Acanthodiformes

Бодљикаве ајкуле (акантоде или акантоди, Acanthodii) је класа изумрлих риба која има сличности и са рибама са коштаним скелетом (Osteichthyes) и са рушљорибама (Chondrichthyes). По облику ова класа наликује ајкулама, али њихова покожица (епидермис) је покривена ситним ромбоидним плочицама које су сличне крљушти холостеиа. Акантоде имају хрскавичаст скелет, мада њихова пераја имају широку основу која је пуна костију. На предњем крају су ојачана са бодљама од дентина. Првобитне акантоде су биле морски организими, али су током Девона слатководни облици постали доминантни. Ова група је значајна због две ствари: јер је прва позната група кичмењака која има вилице (Gnathostomata) и јер имају јаке дентинске бодље које дају потпору перајима. Ове бодље су учвршћене и не могу се померати (као код леђног пераја ајкула).

Представници родова Mesacanthus, Parexus, и Ischnacanthus у раном Девону

У оквиру ове класе постоје три реда: Climatiiformes (Климатиформес), Ischnacanthiformes (Исхнакантиформес) и Acanthodiformes (Акантодиформес). Climatiiformes имају оклоп на раменом делу и пуно малих оштрих бодљи, Ischnacanthiformes имају зубе спојене са вилицом, а Acanthodiformes су организми са филтрационим начином исхране, без зуба у вилици али са дугачким влакнима - наставцима шкржних лукова која имају улогу у филтрацији хране из воде. Постоји теорија да је вилица акантода настала од првог шкржног лука неког претка риба са вилицом који је имао шкржни скелет изграђен од парчића спојене хрскавице. Популаран назив бодљикаве ајкуле је научно неодговарајућ за ову групу риба. Акантоде су добиле овај назив јер су по изгледу сличне ајкулама, аеродинамичног облика, имају парна пераја, и јако уздигнут реп; јаке кошчане бодље дају потпору свим перајима сем репног — због свега тога су добиле назив бодљикаве ајкуле. Фосилизоване бодље и плочице које се налазе у седиментним стенама су често све што је остало од ове групе риба.

Бодље акантода имају посебан изглед карактеристичан за сваки род. Због тога се често користе за одређивање релативне старости седиментних стена. Бодље су ситне, са округластом базом, вратом, и равном или благо закривљеном главом ромбоидног облика. Иако се називају бодљикаве ајкуле, акантоде су настале много пре ајкула. Настале су на почетку Силура, око 50 милиона година пре него што су се појавиле прве ајкуле. Потом су акантоде заузеле и слатке воде и доживеле процват у рекама и језерима током Девона. Међутим рибе са коштаним скелетом су већ показале потенцијал да доминирају воденом средином, а њихова конкуренција је била прејака за акантоде које су изумрле током Перма (пре око 250 милиона година). Многи палеонтолози сматрају да су акантоде биле сродне претку данашњих риба са коштаним скелетом. Иако је унутрашњи скелет ових риба изграђен од хрскавице, материјал сличан коштаном ткиву је пронађен у кожи ових риба у облику густо збијених плочица. Неке плочице су биле знатно увећане и покривале су врх главе и рамени појас. Пронађен је и језичак који је покривао шкржне отворе сличан оперкулуму риба са коштаним скелетом.

Парапилетичке групе су проблематичне, јер се не може говорити управо о њиховим филогенетским везама, њиховим карактеристичним особинама и дословном изумирању.

Таксономија и филогенија

In a study of early jawed vertebrate relationships, Davis et al. (2012) found acanthodians to be split among the two major clades Osteichthyes (bony fish) and Chondrichthyes (cartilaginous fish). The well-known acanthodian Acanthodes was placed within Osteichthyes, despite the presence of many chondrichthyan characteristics in its braincase. However, a newly described Silurian placoderm, Entelognathus, which has jaw anatomy shared with bony fish and tetrapods, has led to revisions of this phylogeny: acanthodians were then considered to be a paraphyletic assemblage leading to cartilaginous fish, while bony fish evolved from placoderm ancestors.

Burrow et al. 2016 provides vindication by finding chondrichthyans to be nested among Acanthodii, most closely related to Doliodus and Tamiobatis. A 2017 study of Doliodus morphology points out that it appears to display a mosaic of shark and acanthodian features, making it a transitional fossil and further reinforcing this idea.

Литература

• Beneš, Josef (1979), Prehistoric Animals and Plants, New York: Hamlyn, ISBN 978-0-600-30341-1 
• Janvier, Phillipe (1996), Early vertebrates, Oxford: Clarendon Press, ISBN 978-0-19-854047-2 
• Long, John A. (1995), The Rise of Fishes: 500 Million Years of Evolution, Baltimore: Johns Hopkins University Press, ISBN 978-0-8018-4992-3 
• Palmer, Douglas, ур. (1999), The Simon & Schuster Encyclopedia of Dinosaurs & Prehistoric Creatures. A Visual Who's Who of Prehistoric Life, New York: Simon & Schuster, ISBN 978-0-684-86411-2 

Спољашње везе

• Таксономија Акантода
• Таксономија †Ischnacanthiformes
• Таксономија †Climatiiformes
• Таксономија †Acanthodiformes
• „PALAEOZOIC FISH UK”. Архивирано из оригинала 2012-10-11. г. 
• Acanthodopsis wardi