Андра Стевановић — разлика између измена
Ред 23: | Ред 23: | ||
Његов отац је био [[Јоца Стевановић]], државни чиновник. У Београду је завршио основну школу и Реалну гимназију [[1877]]. године. Био је београдско дете и у Београду је провео цео живот. У року је завршио Технички факултет (1881.) и одмах се запослио у државној служби, у којој је провео две године радећи на позицији подинжењера Београдског округа. Као и већи део српских [[инжењер]]а тог времена, морао је да студира архитектуру у иностранству. 1883. године је почео да студира на Техничкој високој школи у [[Берлин]]у, где је остао више година и стекао солидно практично знање. Дипломирао је и положио [[државни испит]], што је била реткост у [[Немачка|Немачкој]], која је ту привилегију давала малом броју странаца. |
Његов отац је био [[Јоца Стевановић]], државни чиновник. У Београду је завршио основну школу и Реалну гимназију [[1877]]. године. Био је београдско дете и у Београду је провео цео живот. У року је завршио Технички факултет (1881.) и одмах се запослио у државној служби, у којој је провео две године радећи на позицији подинжењера Београдског округа. Као и већи део српских [[инжењер]]а тог времена, морао је да студира архитектуру у иностранству. 1883. године је почео да студира на Техничкој високој школи у [[Берлин]]у, где је остао више година и стекао солидно практично знање. Дипломирао је и положио [[државни испит]], што је била реткост у [[Немачка|Немачкој]], која је ту привилегију давала малом броју странаца. |
||
[[Датотека: |
[[Датотека:prvi profesori.jpg|десно|мини|280п|Првих осам редовних професора Београдског универзитета, 1905. године: Седе, слева Јован Жујовић, [[Сима Лозанић]], [[Јован Цвијић]], [[Михаило Петровић Алас]]; стоје, слева [[Андра Стевановић]], [[Драгољуб Павловић]], [[Милић Радовановић]] и [[Љубомир Јовановић]].]] |
||
Вратио се у Србију и запослио се почетком [[1890]]. године као инжењер у Министарству грађевина, где се задржао само три месеца. Изабран је за професора Техничког факултета Велике школе у Београду, где је радио до пензије у коју је отишао [[1924]]. године. Био је међу првих осам редовних професора [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] 1905. године који су бирали цео остали наставни кадар. Тиме је постигао свој животни идеал, коме је остао веран до краја живота. Одбио је многе уносније положаје у државном апарату и изабрао рад са [[студент]]има. Током свог живота није много ни писао ни пројектовао, већ је већину енергије уложио у факултетски рад и [[образовање]]. Био је добар стручњак и добар говорник. Подржавао је вољу студената за позив који су одабрали.<ref name=automatski_generisano1>[http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/savski_venac/beogradska_zadruga.html Kulturna Dobra Beograda<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> |
Вратио се у Србију и запослио се почетком [[1890]]. године као инжењер у Министарству грађевина, где се задржао само три месеца. Изабран је за професора Техничког факултета Велике школе у Београду, где је радио до пензије у коју је отишао [[1924]]. године. Био је међу првих осам редовних професора [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] 1905. године који су бирали цео остали наставни кадар. Тиме је постигао свој животни идеал, коме је остао веран до краја живота. Одбио је многе уносније положаје у државном апарату и изабрао рад са [[студент]]има. Током свог живота није много ни писао ни пројектовао, већ је већину енергије уложио у факултетски рад и [[образовање]]. Био је добар стручњак и добар говорник. Подржавао је вољу студената за позив који су одабрали.<ref name=automatski_generisano1>[http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/savski_venac/beogradska_zadruga.html Kulturna Dobra Beograda<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> |
Верзија на датум 16. март 2020. у 10:21
Андра Стевановић | |
---|---|
Датотека:Andra Stevanovic.png | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 12. новембар 1859. |
Место рођења | Београд, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 15. новембар 1929.70 год.) ( |
Место смрти | Београд, Краљевина Југославија |
Андра Стевановић (Београд, 12/24. новембар 1859 — Београд, 15. новембар 1929) је био српски архитекта и професор Велике школе.
Биографија
Његов отац је био Јоца Стевановић, државни чиновник. У Београду је завршио основну школу и Реалну гимназију 1877. године. Био је београдско дете и у Београду је провео цео живот. У року је завршио Технички факултет (1881.) и одмах се запослио у државној служби, у којој је провео две године радећи на позицији подинжењера Београдског округа. Као и већи део српских инжењера тог времена, морао је да студира архитектуру у иностранству. 1883. године је почео да студира на Техничкој високој школи у Берлину, где је остао више година и стекао солидно практично знање. Дипломирао је и положио државни испит, што је била реткост у Немачкој, која је ту привилегију давала малом броју странаца.
Вратио се у Србију и запослио се почетком 1890. године као инжењер у Министарству грађевина, где се задржао само три месеца. Изабран је за професора Техничког факултета Велике школе у Београду, где је радио до пензије у коју је отишао 1924. године. Био је међу првих осам редовних професора Универзитета у Београду 1905. године који су бирали цео остали наставни кадар. Тиме је постигао свој животни идеал, коме је остао веран до краја живота. Одбио је многе уносније положаје у државном апарату и изабрао рад са студентима. Током свог живота није много ни писао ни пројектовао, већ је већину енергије уложио у факултетски рад и образовање. Био је добар стручњак и добар говорник. Подржавао је вољу студената за позив који су одабрали.[1]
Осим педагогијом, бавио се пројектовањем и проучавањем старих црквених споменика. Изабран је за члана Српске краљевске академије 1910. године и дуго је био секретар њеног Уметничког одељења. Кад је отишао у пензију, додељена му је титула почасног доктора наука Београдског универзитета. Андра Стевановић је много учествовао у јавном животу Београда и Србије, што га је највероватније омело да постигне веће резултате на научном и пројектантском пољу. Умро је у Београду после повратка са једног од студијских путовања.[1]
Значајнија архитектонска дела
- Управа фондова (данас Народни музеј) са Николом Несторовићем
- Кућа В. Марковића - Теразије 38 са Николом Несторовићем
- Београдска задруга - Карађорђева 48 са Николом Несторовићем
- Зграда са зеленим плочицама - Угао Краља Петра и Узун-Миркове са Николом Несторовићем
- Српска краљевска академија (данас зграда САНУ) - Кнез Михајлова 35 са Д. Ђорђевићем
- Црква Светог Саве у Косовској Митровици
- Зграда Богословије у Призрену
Галерија дела
-
Зграда трговца Стаменковића (Зграда са зеленим плочицама), СК 88
-
Управа фондова (Народни музеј у Београду), СК 38
Референце
Литература
- Дивна Ђурић-Замоло; Градитељи Београда 1815-1914