Црника — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 19: Ред 19:


==Распрострањеност==
==Распрострањеност==
Успева у [[Средоземно море|Средоземљу]]. Аутохтона је врста у [[Хрватска|Хрватској]]. Расте у [[Далмација|Далмацији]], [[Истра|Истри]] и на острвима [[Хрватско приморје|Хрватског приморја]]. Најважнија је врста средоземног зимзеленог [[шума|шумског]] растиња. У различитим је стањима деградације од [[макија|макије]] до љутих [[крш]]ких приобалних камењара, попут голог дела острва [[Паг]]а.
Аутохтона је врста [[Средоземно море|Средоземља]] и најважнија врста средоземног зимзеленог [[шума|шумског]] растиња. У различитим је стањима деградације од [[макија|макије]] до љутих [[крш]]ких приобалних камењара, попут голог дела острва [[Паг]]а.


==Изглед==
==Изглед==

Верзија на датум 3. децембар 2020. у 20:06

Црника
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
Q. ilex
Биномно име
Quercus ilex
Распрострањеност подврста:
  Q. ilex ilex
  Q. ilex rotundifolia

Црника или чесмина (лат. Quercus ilex), врста је зимзеленог дрвета из рода храстова.

Распрострањеност

Аутохтона је врста Средоземља и најважнија врста средоземног зимзеленог шумског растиња. У различитим је стањима деградације од макије до љутих кршких приобалних камењара, попут голог дела острва Пага.

Изглед

Достоже висину од 10 до 20 метара, у зависности од станишта. Кора млађег дебла је сива и глатка. Изданци су длакави. Листови су јајолики или дугуљасти, 3-7 cm дуги, зашиљеног врха, равних ивица на одраслим примерцима или оштро тестерасти на изданцима. Одозго су тамнозелени и сјајни, а одоздо бело-длакави и кожасти. Петељка је кратка. Цветови једнополни, мушки у висећим ресама, женски појединачни Плод је жир, а сазрева у првој години. По више њих налазе се на заједничкој дршци, а стипуле су длакаве и чврсто прилегле уз купулу. Дрво је тешко и тврдо.

Еколошки захтеви

У млађем добу подноси пуно сенке, док старијим стаблима треба пуно светла. Добро подноси сушу. У подручју на коме црника углавном расте, у летњим месецима, понекад једва падне по која кап кише. Прилагодила се на сушу кожастим листовима, увученим порама, великом кореновом мрежом и др. Врло је осетљива на ниске температуре ваздухаа и тла. Поник не подносе температуре испод нуле, а камбијум стабиљке може поднети и до –25°C. Отпорна је на високе температуре. Нема велике захтеве према тлу. Изданачка способност из пања је велика. Стабла црнике генеративног порекла могу да доживе до 1000 година.

Слике


Спољашње везе