Буковица (област) — разлика између измена
мНема описа измене |
м превод шаблона using AWB |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{ |
{{Друго значење2|Буковица}} |
||
'''Буковица''' је кршевит крај у Сјеверној [[Далмација|Далмацији]], у троуглу између [[Бенковац|Бенковца]], [[Обровац|Обровца]] и [[Книн |
'''Буковица''' је кршевит крај у Сјеверној [[Далмација|Далмацији]], у троуглу између [[Бенковац|Бенковца]], [[Обровац|Обровца]] и [[Книн]]а. На сјеверу је омеђен ријеком [[Zrmanja|Зрмањом]], на западу [[Каринско море|Каринским морем]], а на истоку и југоистоку [[Крка|Крком]]. Јужном границом Буковице пролази жељезничка пруга [[Задар]] - [[Книн]]. У рељефном погледу, ријеч је о [[кречњак|кречњачкој]] заравни надморске висине 250 - 300 метара, прошараној мањим узвишењима (Јуришинка - 674 м). |
||
Претпоставља се да је Буковица име добила по некадашњем обиљу [[буква|букове]] шуме која је нестала испашом и пољопривредом. Обрадивих површина је мало па се становништво оријентисало углавном на [[сточарство]], посебно овчарство, и у мањој мјери [[ратарство]]. Вегетацијом и пољопривредом се ово подручје јасно разликује од сусједних плодних [[Равни котари|Равних котара]], у које се стално исељавало буковичко становништво. |
Претпоставља се да је Буковица име добила по некадашњем обиљу [[буква|букове]] шуме која је нестала испашом и пољопривредом. Обрадивих површина је мало па се становништво оријентисало углавном на [[сточарство]], посебно овчарство, и у мањој мјери [[ратарство]]. Вегетацијом и пољопривредом се ово подручје јасно разликује од сусједних плодних [[Равни котари|Равних котара]], у које се стално исељавало буковичко становништво. |
||
| Ред 7: | Ред 7: | ||
Честа је подјела на '''Горњу''' или '''Обровачку Буковицу''' те '''Доњу''' или '''Кистањску Буковицу''' . Највеће насеље унутар саме Буковице су [[Кистање]], а на њеном сјеверном рубу се налази [[Обровац]]. Већа буковичка села су [[Билишане]], [[Ервеник]], [[Ђеврске]], [[Ивошевци]], [[Карин]], [[Крушево]], [[Медвиђа (Хрватска)|Медвиђа]], [[Пађене]] и [[Жегар]]. |
Честа је подјела на '''Горњу''' или '''Обровачку Буковицу''' те '''Доњу''' или '''Кистањску Буковицу''' . Највеће насеље унутар саме Буковице су [[Кистање]], а на њеном сјеверном рубу се налази [[Обровац]]. Већа буковичка села су [[Билишане]], [[Ервеник]], [[Ђеврске]], [[Ивошевци]], [[Карин]], [[Крушево]], [[Медвиђа (Хрватска)|Медвиђа]], [[Пађене]] и [[Жегар]]. |
||
[[Категорија:Географија Хрватске]] |
[[Категорија:Географија Хрватске]] |
||
Верзија на датум 18. новембар 2009. у 22:02
Буковица је кршевит крај у Сјеверној Далмацији, у троуглу између Бенковца, Обровца и Книна. На сјеверу је омеђен ријеком Зрмањом, на западу Каринским морем, а на истоку и југоистоку Крком. Јужном границом Буковице пролази жељезничка пруга Задар - Книн. У рељефном погледу, ријеч је о кречњачкој заравни надморске висине 250 - 300 метара, прошараној мањим узвишењима (Јуришинка - 674 м).
Претпоставља се да је Буковица име добила по некадашњем обиљу букове шуме која је нестала испашом и пољопривредом. Обрадивих површина је мало па се становништво оријентисало углавном на сточарство, посебно овчарство, и у мањој мјери ратарство. Вегетацијом и пољопривредом се ово подручје јасно разликује од сусједних плодних Равних котара, у које се стално исељавало буковичко становништво.
И прије војне акције Олуја то је био привредно заостао и депопулацијски простор, што је процес који је рат само убрзао.
Честа је подјела на Горњу или Обровачку Буковицу те Доњу или Кистањску Буковицу . Највеће насеље унутар саме Буковице су Кистање, а на њеном сјеверном рубу се налази Обровац. Већа буковичка села су Билишане, Ервеник, Ђеврске, Ивошевци, Карин, Крушево, Медвиђа, Пађене и Жегар.