Ивошевци

Координате: 44° 01′ 49″ С; 15° 59′ 36″ И / 44.030344° С; 15.993264° И / 44.030344; 15.993264
С Википедије, слободне енциклопедије

Ивошевци
Православна црква у Ивошевцима
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаШибенско-книнска
ОпштинаКистање
ОбластБуковица
Становништво
 — 2011.360
Географске карактеристике
Координате44° 01′ 49″ С; 15° 59′ 36″ И / 44.030344° С; 15.993264° И / 44.030344; 15.993264
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина248 m
Ивошевци на карти Хрватске
Ивошевци
Ивошевци
Ивошевци на карти Хрватске
Ивошевци на карти Шибенско-книнске жупаније
Ивошевци
Ивошевци
Ивошевци на карти Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број22305 Кистање
Позивни број+385 22
Регистарска ознакаŠI

Ивошевци су насељено мјесто код Кистања, у сјеверној Далмацији. Припадају општини Кистање у Шибенско-книнској жупанији, Хрватска. Према попису становништва из 2011. године у насељу је живело 360 становника.[1] Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2021. године у месту је живело 255 становника.[2]

Географија[уреди | уреди извор]

Ивошевци се налазе око 8 км сјевероисточно од Кистања. Смјештени су на десној обали Крке, у области званој Буковица.

Историја[уреди | уреди извор]

До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Книн. Ивошевци су се од распада Југославије до августа 1995. године налазили у Републици Српској Крајини. У хрватској војној операцији Олуја, место је етнички очишћено, а народ протеран.

У Ивошевцима се налази храм Српске православне цркве Св. Јована Крститеља из 1937. године. Ту су и остаци старог римског логора Бурнум.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису из 1991. године, Ивошевци су имали 977 становника, од тога 956 Срба, 3 Југословена, 1 Хрвата и 17 осталих. Према попису становништва из 2001. године, насеље је имало 359 становника.[3] Део избеглих Срба се вратио. Ивошевци су према попису из 2011. године имали 360 становника[4] и били су углавном насељени Србима повратницима.

Национални састав према попису из 1991.‍
Срби
  
956 97,85%
Југословени
  
3 0,30%
Грци
  
1 0,10%
Словенци
  
1 0,10%
Хрвати
  
1 0,10%
остали
  
1 0,10%
неопредељени
  
2 0,20%
регион. опр.
  
3 0,30%
непознато
  
9 0,92%
укупно: 977
Националност[5] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 956 968 1.307 1.067
Југословени 3 98 5
Хрвати 1 3 1 10
остали и непознато 17 16 8 2
Укупно 977 1.085 1.321 1.079
Демографија[5]
Година Становника
1961. 1.079
1971. 1.321
1981. 1.085
1991. 977
2001. 359
2011. 360

Родови[уреди | уреди извор]

У Ивошевцима су до 1995. године живели родови:

Православци

Бунчићи, славе Св. Јована; Вујасиновићи, славе Св. Стефана; Грчићи, славе Св. Николу; Дражете, славе Св. Стефана; Корлати, славе Св. Николу; Королије, славе Св. Јована; Кутлаче, славе Ђурђевдан; Манојловићи, славе Ђурђевдан; Масникосе, славе Ђурђевдан; Медићи, славе Ђурђевдан, славе Ђурђевдан; Милиновићи, славе Св. Николу; Николићи, славе Ђурђевдан; Петројевићи; Рашићи, славе Св. Луку; Рељићи, славе Св. Стефана; Ступари, славе Суботу Св. Лазара; Тишме, славе Св. Јована; Траживуци, славе Св. Јована; Угрчићи, славе Св. Николу.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Општина Кистање 2011.”. dzs.hr. 
  2. ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 1. 2022. г. Приступљено 17. 1. 2022. 
  3. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 16. 4. 2013.
  4. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 16. 4. 2013. 
  5. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]