Црника — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 19: Ред 19:


==Изглед==
==Изглед==
Расте 10 до 20 метара увис, у зависности од станишта. [[Кора]] млађег дебла је [[сива боја|сива]] и глатка. Изданци су длакави. [[Лишће]] је јајолико или дугуљасто, 3-7 -{cm}- дуго, зашиљеног врха, равних ивица на одраслим примерцима или оштро тестерасто на изданцима. Одозго је тамнозелено и сјајно, а одоздо бело-длакаво и кожасто. Петељка је кратка. [[Плод]] је [[жир]]. По више њих налазе се на заједничкој стапци, а љуске купуле чврсто су прилегле и длакави. [[Дрво]] је тешко и тврдо.
Достоже висину од 10 до 20 метара, у зависности од станишта. [[Кора]] млађег дебла је [[сива боја|сива]] и глатка. Изданци су длакави. [[Листови]] су јајолики или дугуљасти, 3-7 -{cm}- дуги, зашиљеног врха, равних ивица на одраслим примерцима или оштро тестерасти на изданцима. Одозго су тамнозелени и сјајни, а одоздо бело-длакави и кожасти. Петељка је кратка. Цветови једнополни, мушки у висећим ресама, женски појединачни [[Плод]] је [[жир]], а сазрева у првој години. По више њих налазе се на заједничкој дршци, а стипуле су длакаве и чврсто прилегле уз купулу. [[Дрво]] је тешко и тврдо.


==Еколошки захтеви==
==Еколошки захтеви==

Верзија на датум 21. март 2012. у 23:21

Храст црника
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномно име
Quercus ilex

Храст црника (лат. Quercus ilex) је зимзелено дрво из рода храстова, породице Fagaceae.

Распрострањеност

Успева у Средоземљу. Аутохтона је врста у Хрватској. Расте у Далмацији, Истри и на острвима Хрватског приморја. Најважнија је врста средоземног зимзеленог шумског растиња. У различитим је стањима деградације од макије до љутих кршких приобалних камењара, попут голог дела острва Пага.

Изглед

Достоже висину од 10 до 20 метара, у зависности од станишта. Кора млађег дебла је сива и глатка. Изданци су длакави. Листови су јајолики или дугуљасти, 3-7 cm дуги, зашиљеног врха, равних ивица на одраслим примерцима или оштро тестерасти на изданцима. Одозго су тамнозелени и сјајни, а одоздо бело-длакави и кожасти. Петељка је кратка. Цветови једнополни, мушки у висећим ресама, женски појединачни Плод је жир, а сазрева у првој години. По више њих налазе се на заједничкој дршци, а стипуле су длакаве и чврсто прилегле уз купулу. Дрво је тешко и тврдо.

Еколошки захтеви

У млађем добу подноси пуно сенке, док старијим стаблима треба пуно светла. Добро подноси сушу. У подручју на коме црника углавном расте, у летњим месецима, понекад једва падне по која кап кише. Прилагодио се на сушу кожастим листовима, увученим порама, великом кореновом мрежом и др. Врло је осетљив на ниске температуре ваздухаа и тла. Клице не подносе температуре испод нуле, а камбијум стабиљке може поднети и до –25°C. Отпорна је на високе температуре. Нема велике захтеве према тлу. Избојна снага из пања је велика. Стабла црнике порасла из семена могу да доживе до 1000 година.

Слике