Црника

Храст црника
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Fagales
Породица:	Fagaceae
Род:	Quercus
Биномно име
Quercus ilex Linnaeus

Храст црника (лат. Quercus ilex) је зимзелено дрво из рода храстова, породице Fagaceae.

Распрострањеност

Успева у Средоземљу. Аутохтона је врста у Хрватској. Расте у Далмацији, Истри и на острвима Хрватског приморја. Најважнија је врста средоземног зимзеленог шумског растиња. У различитим је стањима деградације од макије до љутих кршких приобалних камењара, попут голог дела острва Пага.

Изглед

Достоже висину од 10 до 20 метара, у зависности од станишта. Кора млађег дебла је сива и глатка. Изданци су длакави. Листови су јајолики или дугуљасти, 3-7 cm дуги, зашиљеног врха, равних ивица на одраслим примерцима или оштро тестерасти на изданцима. Одозго су тамнозелени и сјајни, а одоздо бело-длакави и кожасти. Петељка је кратка. Цветови једнополни, мушки у висећим ресама, женски појединачни Плод је жир, а сазрева у првој години. По више њих налазе се на заједничкој дршци, а стипуле су длакаве и чврсто прилегле уз купулу. Дрво је тешко и тврдо.

Еколошки захтеви

У млађем добу подноси пуно сенке, док старијим стаблима треба пуно светла. Добро подноси сушу. У подручју на коме црника углавном расте, у летњим месецима, понекад једва падне по која кап кише. Прилагодио се на сушу кожастим листовима, увученим порама, великом кореновом мрежом и др. Врло је осетљив на ниске температуре ваздухаа и тла. Клице не подносе температуре испод нуле, а камбијум стабиљке може поднети и до –25°C. Отпорна је на високе температуре. Нема велике захтеве према тлу. Избојна снага из пања је велика. Стабла црнике порасла из семена могу да доживе до 1000 година.

Слике

• 
  Лист и плод
• 
  Лишће и ресе у пролеће
• 
  Лист и плод
• 
  Стабло црнике
• 
  Стабло црнике
• 
  Жир црнике
• 
  Кора
• 
  Кора
• 
  Кора
• 
  Кора