Никола Гажевић — разлика између измена
мНема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 18: | Ред 18: | ||
{{!}}} |
{{!}}} |
||
}} |
}} |
||
'''Никола Гажевић''' ([[Сотонићи]], код [[Вирпазар]]а, [[18. децембар]] [[1918]] |
'''Никола Гажевић''' ([[Сотонићи]], код [[Вирпазар]]а, [[18. децембар]] [[1918]] — [[15. јул]] [[2012]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[генерал-пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
Верзија на датум 1. децембар 2013. у 12:13
никола гажевић | ||||
---|---|---|---|---|
Лични подаци | ||||
Датум рођења | 18. децембар 1918. | |||
Место рођења | Сотонићи, код Вирпазара, Краљевина СХС | |||
Датум смрти | 15. јул 2012. (94 год.) | |||
Професија | војно лице | |||
Деловање | ||||
Члан КПЈ од | 1937. | |||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||
Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија | |||
Чин | генерал-пуковник | |||
Одликовања |
|
Никола Гажевић (Сотонићи, код Вирпазара, 18. децембар 1918 — 15. јул 2012), учесник Народноослободилачке борбе и генерал-пуковник ЈНА.
Биографија
Рођен је 1918. године у Сотонићима код Вирпазара. Пре Другог светског рата студирао је право. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1937. године.
Народноослободилачком покрету се прикључио 1941. године. Током рата био је политички комесар батаљона, секретар среског и окружног комитета КПЈ, члан Политодела Треће дивизије, руководилац Политодела Приморске оперативне групе, предавач у Вишој партијској школи „Ђуро Ђаковић“ и остало.
После рата, међу осталим, био је начелник Кадровске управе, политички комесар армије, помоћник команданта војне области и начелник управе у Генералштабу. Био је главни уредник Војне енциклопедије.
Завршио је Вишу војну академију ЈНА и курс оператике.
Умро је 2012. године.
Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена ратне заставе, Ордена заслуга за народ са златном звездом и осталих југословенских одликовања.
Литература
- Енциклопедија Југославије (књига четврта). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1986. година.