Орден ратне заставе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ОРДЕН РАТНЕ ЗАСТАВЕ
Orden ratne zastave.jpg
Орден ратне заставе на изложби „Одликовања из архива“ у Историјском архиву Београда.
додељује  СФРЈ и  СРЈ
Тип почасни назив
Орден ратне заставе
Додељује се југословенским држављанима
Додељује се за војне заслуге
Статус не додељује се више
Статистика
Установљен 29. децембра 1951.
Прва награда 1954.
Задња награда ?
Укупно 205
Важносни ред одликовања
Виша награда
Орден народног ослобођења
Орден народног ослобођења
Нижа награда
Орден југословенске заставе
Орден југословенске заставе са лентом

Орден ратне заставе (мкд. Орден на военото знаме; словен. Red vojne zastave) је био одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (седмо у важносном реду југословенских одликовања), Савезне Републике Југославије и Државне заједнице СЦГ.

Историјат[уреди]

Орден ратне заставе је установио Президијум Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије 29. децембра 1951. године. Орден је било одликовање за војне заслуге, а додељивало се „војним старешинама, који током рата покажу личну храброст, самопожртвовност и умешност у командовању, као и за истакнуту улогу и изградњи, учвршћивању и оспособљавању оружаних снага СФРЈ“.

Од установљења до 1984. године додељено је укупно 209 Ордена ратне заставе, и то 205 одликовања југословенским држављанима, те 4 одликовања совјетским генералима (1964. године).

После распада СФРЈ, одликовање се није додељивало све до 4. децембра 1998. године, када је доношењем Закона о одликовањима СРЈ, поново уврштено у одликовања Савезне Републике Југославије, а касније и Државне заједнице СЦГ.

Орден ратне заставе је у важносном реду одликовања СФРЈ имао само један степен, док је у важносном реду одликовања има три степена и био девето одликовање по реду.

Изглед одликовања[уреди]

За израду ликовног решења Ордена ратне заставе био је расписан јавни конкурс. Резултат конкурса био је објављен у листу „Политика27. августа 1953. године. Прву награду освојио је Григорије Самојлов, архитекта из Београда.

Орден се састојао од грудне звезде сачињене од сребра, злата, брилијаната и рубина, димензија 75 милиметара у пречнику. У средишњем делу медаљона налази се војник са шлемом и пушком, а иза њега је развијена застава тробојка са петокраком. Медаљон уоквирује бели емајлирани круг на коме се налази ћирилично-латиничи натпис: „за слободу и независност - socijalističke domovine“.

Када је 1998. године Орден уврштен у одликовања СР Југославије, претрпео је мање измене. Са заставе тробојке, која се налази из војника скинута је петокрака, док је ћирилично-латинични натпис на Оредену замењен ћириличним натписом: „за слободу и независност отаџбине“.

Носиоци одликовања[уреди]

Неки од носилаца Ордена ратне заставе:

  1. Михаило Апостолски
  2. Анте Банина
  3. Божо Божовић
  4. Јосип Броз Тито
  5. Виктор Бубањ
  6. Раде Булат
  7. Антон Видмар
  8. Димитрије Војводић
  9. Димитрије Врбица
  10. Ратко Вујовић
  11. Саво Вукелић
  12. Јован Вукотић
  13. Љубо Вучковић
  14. Иван Гошњак
  15. Петар Грачанин
  16. Пеко Дапчевић
  17. Ненад Дракулић
  18. Ђуро Дулић
  19. Бошко Ђуричковић
  20. Милинко Ђуровић
  21. Милан Жежељ
  22. Милан Зорић
  23. Павле Јакшић
  24. Мате Јерковић
  25. Ђоко Јованић
  26. Радивоје Јовановић
  27. Радослав Јовић
  28. Вељко Кадијевић
  29. Петар Клеут
  30. Вељко Ковачевић
  31. Војо Ковачевић
  32. Перо Косорић
  33. Божидар Краут
  34. Божо Лазаревић
  35. Данило Лекић
  36. Ђуро Лончаревић
  37. Глигорије Мандић
  38. Ратко Мартиновић
  39. Милоје Милојевић
  40. Милутин Морача
  41. Коста Нађ
  42. Живојин Николић
  43. Гојко Николиш
  44. Стеван Опсеница
  45. Душан Пекић
  46. Марко Перичин
  47. Драгољуб Петровић
  48. Коча Поповић
  49. Ђурађ Предојевић
  50. Иван Рукавина
  51. Едуард Сантини
  52. Василије Смајевић
  53. Франц Тавчар
  54. Велимир Терзић
  55. Средоје Урошевић
  56. Раде Хамовић
  57. Иван Хариш
  58. Милан Шакић
  59. Бошко Шиљеговић


  1. Афанаси Белобородов
  2. Васили Давиденко
  3. Алексеј Епишев


  1. Владимир Лазаревић

Литература[уреди]