3. ударна дивизија НОВЈ

Трећа ударна дивизија
Југословенска партизанска застава
Постојање	9. новембар 1942 — крај рата Место формирања: Пердухово Село, код Гламоча
Формација	Пета пролетерска бригада Прва далматинска бригада Десета херцеговачка бригада
Јачина	3.200 бораца
Део	Народноослободилачке војске Југославије
Ангажовање	Борбе за Јајце 1942. Битка на Неретви Битка на Сутјесци Операција Рибецал Сарајевска операција
Команданти
Командант	Перо Ћетковић
Начелник штаба	Рудолф Приморац
Политички комесар	Радомир Бабић

Трећа ударна дивизија била је дивизија Народноослободилачке војске Југославије, формирана 9. новембра 1942. у Пердухово Село, код Гламоча, наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ од Пете пролетерске црногорске ударне бригаде, Десете херцеговачке ударне бригаде и Прве далматинске ударне бригаде. Приликом формирања имала је око 3.200 бораца. Први командант дивизије био је Перо Ћетковић, а политички комесар Радомир Бабић.

Јуна 1943, у току битке на Сутјесци, из састава Дивизије привремено је изашла Десета херцеговачка дивизија, а привремено ушла Трећа пролетерска санџачка бригада (до септембра 1943). Септембра 1943. Десета херцеговачка бригада вратила се поново у састав Дивизије и остала до децембра 1943. У саставу Дивизије биле су још и Четврта пролетерска црногорска бригада, од септембра 1943. до јануара 1944; Шеста црногорска бригада од новембра 1943. до фебруара 1944; Трећа пролетерска санџачка бригада, од јануара до фебруара 1944; Седма црногорска бригада, од децембра 1943; Девета црногорска бригада од априла 1944; Артиљеријска бригада, од 20. априла 1945. и Прва италијанска бригада дивизије Гарибалди, од 9. маја 1944. до 23. фебруара 1945. године.

Почетком 1945. Дивизија је имала преко 5.600 бораца. Дивизија се до 10. септембра 1943. налазила у саставу Главне оперативне групе, потом у саставу Другог ударног корпуса и од јануара 1945. у саставу Друге армије Југословенске армије. Сматрала се једном од елитних јединица НОВЈ.

Борбени пут Треће дивизије

Након формирања дивизија као целина учествовала је крајем новембра и почетком децембра 1942. године у борбама за Јајце. Затим је прешла у наступање на осовинске гарнизоне и комуникације у средњој Босни.

Током Битке на Неретви у офанзиви у долину Неретве представљала је средњу нападну колону и заузела италијански гарнизон у Прозору. Учествовала је у противудару код Горњег Вакуфа и у разбијању четника код Невесиња и Калиновика. У Невесињу је 28. марта 1943. погинуо командант Перо Ћетковић, народни херој.

Током Битке на Сутјесци била је део Јужне оперативне групе. Остала је у заштитници са Централном болницом. Приликом покушаја пробоја немачких положаја у долини Сутјеске 13. јуна 1943. дивизија је претрпела тешке губитке, разбијена је на више батаљонских група, од којих су се неке пробиле и спојиле са Оперативном групом Врховног штаба, док су се друге пробиле у Херцеговину, Црну Гору и Санџак. Приликом покушаја пробоја у јуришу је погинуо трећи командант дивизије Сава Ковачевић.

Током Битке на Сутјесци из састава дивизије изашла је Десета херцеговачка бригада, а уместо ње је у састав дивизије ушла је Трећа пролетерска санџачка ударна бригада.

Почетком септембра 1943. дивизија је обновљена. Њен састав су чиниле Четврта пролетерска црногорска ударна бригада, Пета пролетерска црногорска ударна бригада и Десета херцеговачка ударна бригада и потчињена је Другом ударном корпусу. Крајем 1943. године уместо Десете херцеговачке и Четврте пролетерске у састав су ушле Шеста и Седма црногорска омладинска бригада. Од априла 1944. до краја рата у саставу дивизије налазе се Пета пролетерска бригада, Седма и Девета црногорска бригада, Артиљеријски дивизион (од 20. априла 1945. Артиљеријска бригада).

У саставу свог корпуса дивизија је водила готово непрекидне борбе са јединицама немачког 21. армијског корпуса и са четницима. Након ослобођења Црне Горе дивизија је учествовала у Сарајевској операцији и ослобађању Карловца. Дана 12. маја 1945. код Зиданог Моста, заједно са Четвртом и Десетом крајишком дивизијом заробила је немачку 7. СС дивизије „Принц Еуген“ и 373. легионарску дивизију.

Командни састав дивизије

Перо Ћетковић први командант дивизије

• Команданти дивизије:
  • Петар Перо Ћетковић — од формирања дивизије до марта 1943.
  • Радован Вукановић — од марта до јуна 1943.
  • Сава Ковачевић — током јуна 1943.
  • Радован Вукановић — од септембра 1943. до јула 1944.
  • Саво Бурић — од јула 1944. до краја рата

• Политички комесари дивизије:
  • Радомир Бабић — од формирања дивизије до јуна 1943.
  • Јово Капичић — од септембра 1943. до децембра 1944.
  • Вуко Тмушић — од децембра 1944. до фебруара 1945.
  • Светозар Радојевић — од фебруара 1945. до краја рата

• Начелници Штаба дивизије:
  • Рудолф Приморац — од формирања дивизије до јуна 1943.
  • Божо Лазаревић — од септембра до новембра 1943.
  • Нико Јовићевић — од новембра 1943. до краја рата

Литература

• Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том II, књига I — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт Југословенске армије. 1949.  COBISS.SR 58734343
• Vukanović, Radovan (1971). Ratni put treće divizije. Beograd: Vojnoizdavački zavod.  COBISS.SR 512163501 Архивирано на сајту Wayback Machine (10. септембар 2011)
• Vojna enciklopedija tom X. Beograd. 1975.  COBISS.SR 73016839
• Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom II. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980.  COBISS.SR 49300743

Спољашње везе

• „3rd Assault Division”. vojska.net. n.d.  (језик: енглески)