Беласица — разлика између измена
м ispravke; козметичке измене |
Нема описа измене |
||
Ред 9: | Ред 9: | ||
| републике = |
| републике = |
||
| државе = {{застава|Република Македонија}} {{застава|Бугарска}} {{застава|Грчка}} |
| државе = {{застава|Република Македонија}} {{застава|Бугарска}} {{застава|Грчка}} |
||
| највиши_врх = |
| највиши_врх = [[Радомир (врх)|Радомир]] |
||
| надморска_висина = |
| надморска_висина = 2,029 |
||
| венац = |
| венац = |
||
| група = |
| група = |
||
Ред 24: | Ред 24: | ||
'''Беласица''' ([[Македонски језик|македонски]] и [[Бугарски језик|бугарски]]: ''-{Беласица}-'', [[Грчки језик|грчки]]: Μπέλες - Белес или Κερκίνη - Керкини) је планина у југоисточној Европи између северозападне [[Грчка|Грчке]] (око 50%), југоисточне [[Република Македонија|Републике Македоније]] (30%) и југозападне [[Бугарска|Бугарске]] (20%). На планини се одиграла битка [[1014]]. између [[Византија|византијског]] цара [[Василије II Бугароубица|Василија II]] и цара [[Самуило|Самуила]], која је довела до пропасти [[Самуилово царство|његове државе]]. |
'''Беласица''' ([[Македонски језик|македонски]] и [[Бугарски језик|бугарски]]: ''-{Беласица}-'', [[Грчки језик|грчки]]: Μπέλες - Белес или Κερκίνη - Керкини) је планина у југоисточној Европи између северозападне [[Грчка|Грчке]] (око 50%), југоисточне [[Република Македонија|Републике Македоније]] (30%) и југозападне [[Бугарска|Бугарске]] (20%). На планини се одиграла битка [[1014]]. између [[Византија|византијског]] цара [[Василије II Бугароубица|Василија II]] и цара [[Самуило|Самуила]], која је довела до пропасти [[Самуилово царство|његове државе]]. |
||
Планински масив је око 60 [[километар|km]] дугачак и широк између 7 и 9 -{km}-. Планина се налази североисточно од [[Дојранско језеро|Дојранског језера]]. Највиши врхови су |
Планински масив је око 60 [[километар|km]] дугачак и широк између 7 и 9 -{km}-. Планина се налази североисточно од [[Дојранско језеро|Дојранског језера]]. Највиши врхови су [[Радомир (врх)|Радомир]] (Калабак) који се налази на 2,029 -{[[метар|m]]}- надморске висине на бугарско-грчкој граници и Поље 1.888 -{m}- на самој тромеђи. Клима ове регије подлеже јаком медитеранском утицају. На македонском делу Беласице се налази познати [[Смоларски водопад]]. Планина се налази у близини македонског града [[Струмица (град)|Струмица]] и бугарског града [[Петрич (град)|Петрича]]. |
||
Беласица је [[2003]]. постала [[еврорегион]]. |
Беласица је [[2003]]. постала [[еврорегион]]. |
Верзија на датум 3. фебруар 2014. у 21:07
Беласица | |
---|---|
Датотека:Belasitsa.jpg | |
Географске карактеристике | |
Највиша тачка | Радомир |
Ндм. висина | 2,029 m |
Координате | Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:41.33.33 {{#coordinates:}}: invalid latitude Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:41.33.33 {{#coordinates:}}: invalid latitude |
Географија | |
Lua грешка in Модул:Location_map at line 347: Вредност "22.95.00" унесена за longitude није валидна.
| |
Државе | Република Македонија Бугарска Грчка |
Беласица (македонски и бугарски: Беласица, грчки: Μπέλες - Белес или Κερκίνη - Керкини) је планина у југоисточној Европи између северозападне Грчке (око 50%), југоисточне Републике Македоније (30%) и југозападне Бугарске (20%). На планини се одиграла битка 1014. између византијског цара Василија II и цара Самуила, која је довела до пропасти његове државе.
Планински масив је око 60 km дугачак и широк између 7 и 9 km. Планина се налази североисточно од Дојранског језера. Највиши врхови су Радомир (Калабак) који се налази на 2,029 m надморске висине на бугарско-грчкој граници и Поље 1.888 m на самој тромеђи. Клима ове регије подлеже јаком медитеранском утицају. На македонском делу Беласице се налази познати Смоларски водопад. Планина се налази у близини македонског града Струмица и бугарског града Петрича.
Беласица је 2003. постала еврорегион.
Види још
Спољашње везе
Литература
- Мала енциклопедија Просвета, Треће издање (1985); Београд: „Просвета“; ISBN 86-07-00001-2
- Јован Ђ. Марковић (1990): Енциклопедијски географски лексикон Југославије Сарајево: „Свјетлост“; ISBN 86-01-02651-6