Петрич (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Петрич
буг. Петрич
Petrich01.jpg
Поглед на град
Грб
Административни подаци
Држава  Бугарска
Област Благоевградска област
Становништво
Становништво
 —  30.747 (2.007 )
 — густина 168 ст./km2
Географске карактеристике
Координате 41°24′00″ СГШ; 23°13′00″ ИГД / 41.4° СГШ; 23.216667° ИГД / 41.4; 23.216667Координате: 41°24′00″ СГШ; 23°13′00″ ИГД / 41.4° СГШ; 23.216667° ИГД / 41.4; 23.216667
Петрич на мапи Бугарске
Петрич
Петрич
Веб-сајт
petrich.bg

Петрич (Петрић[1]) град је у Републици Бугарској, у југозападном делу земље. Град је друго по величини и значају насеље у оквиру Благоевградске области.

Природни услови[уреди]

Град Петрич се налази у крајњем југозападном делу Бугарске, близу државне тромеђе са Грчком и Македонијом. Грчка граница је на свега 8 km, док је македонска на 20 km. Од престонице Софије Петрич је удаљен око 200 km јужно, а од најближег већег града и седишта области, Благоевграда, град је удаљен око 80 km.

Област Петрича налази се у средишњем делу реке Струма, у тзв. Петричкој котлини. Јужно од града издиже се планина Беласица. Надморска висина града је 180-260 m.

Клима у граду је измењено континентална са утицајем средоземне климе због близине Егеја.

Историја[уреди]

Окружење Петрича је насељено још у време Трачана. У доба старог Рима на овом месту постоји тврђава. Касније тога овим простором владају Византија, средњовековна Бугарска, Османско царство. Године 1371. место је било посед српских великаша Дејановића.[2]

Турци Османлије освајају Петрич 1395. године. Веома дуга владавина Турака донела је многе промене, па је град почетком 20. века имао турску већину. Петрич је припојен нонооснованој држави Бугарској тек 1912. г..

У месту "Петрићу" (код Сереза) је отворена српска народна школа 1868. године.[3]

Становништво[уреди]

Демографија

По проценама из 2007. године град Петрич имао је око 31.000 ст. Већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Роми. Последњих 20ак година град за разлику од већине места у земљи има раст становништва, углавном захваљујући досељавању, а омогућен развојем привреде и близине грчке границе.

Већинска вероисповест становништва је православна.

Збирка слика[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Гопчевић (1890). стр. 174.
  2. ^ "Просветни гласник", Београд 1902. године
  3. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]