Светлана Велмар Јанковић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 11: Ред 11:
| место_смрти = [[Београд]]
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[Србија]]
| држава_смрти = [[Србија]]
| награде = [[Награда Исидора Секулић]]
| награде = [[Награда Исидора Секулић]]<br>[[НИН-ова награда]]<br>[[Андрићева награда]]
| утицао =
| утицао =
| утицали =
| утицали =
Ред 17: Ред 17:
| дела =
| дела =
}}
}}
'''Светлана Велмар-Јанковић''' ([[Београд]], [[1. фебруар]] [[1933]] — [[Београд]], [[9. април]] [[2014]])<ref>[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:486565-%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B0-%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%BC%D0%B0%D1%80-%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B Новости 9. април 2014. Преминула Светлана Велмар Јанковић]</ref> је била српска књижевница и академик [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]. Кћерка је [[Владимир Велмар-Јанковић|Владимира Велмар-Јанковића]], српског писца и члана [[Милан Недић|Недићеве]] [[Влада народног спаса Милана Недића|Владе народног спаса]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]].
'''Светлана Велмар-Јанковић''' ([[Београд]], [[1. фебруар]] [[1933]] — [[Београд]], [[9. април]] [[2014]])<ref name="vn14">[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:486565-%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B0-%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%BC%D0%B0%D1%80-%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B Новости 9. април 2014. Преминула Светлана Велмар Јанковић]</ref><ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Preminula-Svetlana-Velmar-Jankovic.sr.html Преминула Светлана Велмар Јанковић („Политика“, 10. април 2014)]</ref><ref>[http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/456577/Preminula-Svetlana-Velmar-Jankovic Преминула Светлана Велмар Јанковић („Блиц“, 9. април 2014)]</ref> је била српска књижевница и академик [[Српска академија наука и уметности|САНУ]].
== Биографија ==
Кћерка је [[Владимир Велмар-Јанковић|Владимира Велмар-Јанковића]], српског писца и члана [[Милан Недић|Недићеве]] [[Влада народног спаса Милана Недића|Владе народног спаса]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. Њен деда по мајци је био Велисав Вуловић.<ref name="vn14"/>


После рата похађала је Четврту женску гимназију. Француску књижевност студирала је код др [[Миодраг Ибровац|Миодрага Ибровца]] и др [[Никола Банашевић|Николе Банашевића]], a латински језик је изучавала под надзором др [[Милош Н. Ђурић|Мише Ђурића]]. Прво је радила као новинар y „Дечјој штампи“ па после као секретар и уредник часописа „Књижевност“. Затим је уређивала библиотеке за прозу и есеје домаћих писаца y „Просвети“.
После рата похађала је Четврту женску гимназију. Француску књижевност студирала је код др [[Миодраг Ибровац|Миодрага Ибровца]] и др [[Никола Банашевић|Николе Банашевића]], a латински језик је изучавала под надзором др [[Милош Н. Ђурић|Мише Ђурића]]. Прво је радила као новинар y „Дечјој штампи“ па после као секретар и уредник часописа „Књижевност“. Затим је уређивала библиотеке за прозу и есеје домаћих писаца y „Просвети“.


За дописног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] изабрана је на [[Изборна скупштина САНУ 2006.|изборној Скупштини]] 2. новембра [[2006]]. а за редовног члана на [[Изборна скупштина САНУ 2009.|изборној Скупштини]] 5. новембра [[2009]].
За дописног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] изабрана је на [[Изборна скупштина САНУ 2006.|изборној Скупштини]] 2. новембра [[2006]]. а за редовног члана на [[Изборна скупштина САНУ 2009.|изборној Скупштини]] 5. новембра [[2009]].

У периоду од 2007. до 2013. била је председница Управног одбора [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]].<ref>[http://nb.rs/events/event.php?id=25598 Светлана Велмар Јанковић (1933-2014)]</ref>


== Признања ==
== Признања ==
Ред 36: Ред 41:
== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија|Књижевност}}
{{портал|Биографија|Књижевност}}
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Clan.aspx?arg=1431, Биографија на сајту САНУ]
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1431, Биографија на сајту САНУ]
* {{ИМДб име|id=0417746|name=Светлана Велмар-Јанковић}}
* {{ИМДб име|id=0417746|name=Светлана Велмар-Јанковић}}
* {{АСК|Дорћол|5|4}}
* {{АСК|Дорћол|5|4}}
* [http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/380876/Svetlana-Velmar-Jankovic-Ne-pamtim-ovakvo-odsustvo-nade Светлана Велмар Јанковић: Не памтим овакво одсуство наде („Блиц“, 4. мај 2013)]
* [http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/380876/Svetlana-Velmar-Jankovic-Ne-pamtim-ovakvo-odsustvo-nade Светлана Велмар Јанковић: Не памтим овакво одсуство наде („Блиц“, 4. мај 2013)]

{{Чланови САНУ}}


{{DEFAULTSORT:Велмар-Јанковић, Светлана}}
{{DEFAULTSORT:Велмар-Јанковић, Светлана}}

Верзија на датум 10. април 2014. у 23:44

Светлана Велмар-Јанковић
Лични подаци
Датум рођења1. фебруар 1933.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Датум смрти9. април 2014.
Место смртиБеоград, Србија
НаградеНаграда Исидора Секулић
НИН-ова награда
Андрићева награда

Светлана Велмар-Јанковић (Београд, 1. фебруар 1933Београд, 9. април 2014)[1][2][3] је била српска књижевница и академик САНУ.

Биографија

Кћерка је Владимира Велмар-Јанковића, српског писца и члана Недићеве Владе народног спаса у Другом светском рату. Њен деда по мајци је био Велисав Вуловић.[1]

После рата похађала је Четврту женску гимназију. Француску књижевност студирала је код др Миодрага Ибровца и др Николе Банашевића, a латински језик је изучавала под надзором др Мише Ђурића. Прво је радила као новинар y „Дечјој штампи“ па после као секретар и уредник часописа „Књижевност“. Затим је уређивала библиотеке за прозу и есеје домаћих писаца y „Просвети“.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабрана је на изборној Скупштини 2. новембра 2006. а за редовног члана на изборној Скупштини 5. новембра 2009.

У периоду од 2007. до 2013. била је председница Управног одбора Народне библиотеке Србије.[4]

Признања

Од бројних књижевних награда издвајају се награде „Исидора Секулић“, „Иво Андрић', награда за најчитанију књигу Народне биолиотеке Србије и НИН-ов награда.[5]

Дела

Објавила је романе Ожиљак, Лагум, Бездно, Нигдина, Востаније, збирке краћих и дужих прозних дела Дорћол, Врачар, Гласови, књиге есеја Савременици, Уклетници и Изабраници, драме Жезло и Кнез Михаило, монографију о Београду Капија Балкана, приче за децу под насловом Књига за Марка, први део аутобиографске прозе Прозраци и молитве Светилник.

Париски часопис Lire поставио је 1997. године роман Лагум (који је париски издавач Phébus издао под насловом Dans le noir, y преводу Алена Капона) на десето место међу 20 најбољих књига домаћих и страних писаца објављених y тој години y Француској. Роман је био y најужој конкуренцији за награду „Фемина“ и проглашен је „малим ремек-делом“.

Референце

Спољашње везе