Квентин Крисп — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
м Разне исправке |
||
Ред 35: | Ред 35: | ||
У Лондону је по први пут видео [[трансвестизам|трансвестите]], мушкарце који су се облачили као жене. Интересовао се за њих, а убрзо им се и придружио, али то није јавно говорио. Посећивао их је у клубовима, где је најрадије одлазио у ''The Black Cat''. Међутим, након око пола године у том друштву, почео је да и на улицу излази нашминкан, а косу је обојио косу у црвено. Иако је био свестан да ће изазвати негодовање и да ће бити обележен као настран, није био само на мети увредљивих добацивања, већ и озбиљнијих критика и напада. |
У Лондону је по први пут видео [[трансвестизам|трансвестите]], мушкарце који су се облачили као жене. Интересовао се за њих, а убрзо им се и придружио, али то није јавно говорио. Посећивао их је у клубовима, где је најрадије одлазио у ''The Black Cat''. Међутим, након око пола године у том друштву, почео је да и на улицу излази нашминкан, а косу је обојио косу у црвено. Иако је био свестан да ће изазвати негодовање и да ће бити обележен као настран, није био само на мети увредљивих добацивања, већ и озбиљнијих критика и напада. |
||
На мајчин предлог, уписао је [[дизајн]] у уметничкој школи у [[Хај Вајкомб]]у. Издржавали су га родитељи до [[1931 |
На мајчин предлог, уписао је [[дизајн]] у уметничкој школи у [[Хај Вајкомб]]у. Издржавали су га родитељи до [[1931]]. када је трајно прешао у [[Лондон]], запослио се и осамосталио. Радио је као [[технички цртач]], писао је [[песма|песме]], приче и позоришне комаде, а сам се едуковао на часовима цртања на Политехничкој академији. У том периоду био је готово свакодневно озбиљније нападан и често је чак и полиција морала да интервенише. Након што је изгубио посао, мајка му је пронашла запослење у [[штампарство|штампарији]], али је због свог упадљивог изгледа ускоро добио отказ. Одлучио је да постане слободни уметник - [[дизајнер]]. Међутим, имао је проблем са уговарањем послова. У то време закон је предвиђао 7 година затвора за ''недолично понашање''. Полиција је упадала на одређене забаве и хапсила је мушкарце одевене у хаљине. Па ипак, Криспа никад нису ухватили. Почео је да посећује клубове [[хомосексуалност|хомосексуалаца]], али тамо није био добро примљен јер су му замерали што носи женску одећу и на улици. |
||
Велико олакшање му је донело увођење телефона у стан јер је тада могао да уговара посао без тога да се види са послодавцем. Тако је почео да ради за ''-{Blandford Press}-'' као дизајнер књига и раклама, а написао је и књигу о уређивању излога. Почео је да држи и часове из [[степовање|степовања]]. |
Велико олакшање му је донело увођење телефона у стан јер је тада могао да уговара посао без тога да се види са послодавцем. Тако је почео да ради за ''-{Blandford Press}-'' као дизајнер књига и раклама, а написао је и књигу о уређивању излога. Почео је да држи и часове из [[степовање|степовања]]. |
Верзија на датум 19. април 2014. у 03:14
Квентин Крисп | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Денис Чарлс Прат |
Датум рођења | 25. децембар 1908. |
Место рођења | Сатон (Сари), Сари, Енглеска |
Датум смрти | 21. новембар 1999. |
Место смрти | Манчестер, Енглеска |
Књижевни рад | |
Најважнија дела | Разголићени државни службеник |
Званични веб-сајт | |
www |
Квентин Крисп (25. децембар 1908 - 21. новембар 1999) био је енглески писац, приповедач, а од 1970их година постао је и геј икона.
Биографија
Детињство и рана младост
Квентин је рођен под именом Денис Прат у Сатону, у Сарију, предграђу Лондона. Потиче из богате породице у којој је живео са родитељима, сестром и два брата. Од малена се трудио да буде у средишту пажње, играо је и рецитовао. За улогу виле у школској представи Сан летње ноћи, обукли су га у хаљиницу од зеленог тила и ставили су му венац од ружа на главу, што се касније одразило на његов модни стил.
Када је кренуо у школу, дружио се претежно са девојчицама, у чијем је друштву и играма више уживао. После основне школе, послат је у интеранат, али му ново окружење није одговарало, пошто је био размажен и плачљив. Тамо је заузео упадљиво надмени став и више времена је посвећивао учењу како би задивио професоре према којима је гајио симпатије. Након средње школе уписао је студије новинарства на Универзитету у Лондону, али их није завршио.
Живот у Лондону
У Лондону је по први пут видео трансвестите, мушкарце који су се облачили као жене. Интересовао се за њих, а убрзо им се и придружио, али то није јавно говорио. Посећивао их је у клубовима, где је најрадије одлазио у The Black Cat. Међутим, након око пола године у том друштву, почео је да и на улицу излази нашминкан, а косу је обојио косу у црвено. Иако је био свестан да ће изазвати негодовање и да ће бити обележен као настран, није био само на мети увредљивих добацивања, већ и озбиљнијих критика и напада.
На мајчин предлог, уписао је дизајн у уметничкој школи у Хај Вајкомбу. Издржавали су га родитељи до 1931. када је трајно прешао у Лондон, запослио се и осамосталио. Радио је као технички цртач, писао је песме, приче и позоришне комаде, а сам се едуковао на часовима цртања на Политехничкој академији. У том периоду био је готово свакодневно озбиљније нападан и често је чак и полиција морала да интервенише. Након што је изгубио посао, мајка му је пронашла запослење у штампарији, али је због свог упадљивог изгледа ускоро добио отказ. Одлучио је да постане слободни уметник - дизајнер. Међутим, имао је проблем са уговарањем послова. У то време закон је предвиђао 7 година затвора за недолично понашање. Полиција је упадала на одређене забаве и хапсила је мушкарце одевене у хаљине. Па ипак, Криспа никад нису ухватили. Почео је да посећује клубове хомосексуалаца, али тамо није био добро примљен јер су му замерали што носи женску одећу и на улици.
Велико олакшање му је донело увођење телефона у стан јер је тада могао да уговара посао без тога да се види са послодавцем. Тако је почео да ради за Blandford Press као дизајнер књига и раклама, а написао је и књигу о уређивању излога. Почео је да држи и часове из степовања.
Други светски рат
У тренутку избијања Другог светског рата, Крисп је осетио највећу оскудицу у свом животу и имао је жељу да се прикључи војсци. Чим се појавио пред члановима комисије, изазвао је запрепашћење, а када је отворено рекао да је хомосексуалац, добио је потврду да пати од сексуалне перверзије и ослобођен је војне обавезе. Осећао се базнадежно због сиромаштва и немогућности запослења и пожелео је да изврши самоубиство. Међутим, баш у то време га је позвао лондонски сликар Клифорд Хол и позвао га је да позира за три портрета уз новчану надокнаду. Убрзо је почео да ради за филмску индустрију где је помагао у сценографији, али када је чуо да се у уметничким школама траже модели за позирање, оставио је посао као помоћник сценографа и био је модел пуних 6 година.
Почео је да посећује кафе у улици Шарлот где је проналазио друштво све док полиција није затворила то место.
Слава
Након завршетка рата и даље се бавио дизајнерским пословима. Чувени фотограф Енгас Мекбин, фотограф омота првог Битлсовог албума, позвао је Криспа да му буде модел. Због свог изгледа и понашања је ухапшен, а на суђење је уместо адвоката позвао своје пријатеље који су посведочили да је хомосексуалац, али частан човек. Почео је да јавно износи своје љубавне везе. Често је одлазио у биоскоп. Од 40. године је почео да се боји у плаво са жељом да изгледа млађе, али и да личи на своје омиљене глумице Грету Гарбо и Марлен Дитрих. Иако га насилници нису више нападали на улици, мучили су га и поткрадали његови „пријатељи“.
О њему је Денис Мичел снимио документарни филм. Након тога је његова књига Разголићени државни службеник пренесена на биоскопско платно. Године 1981. је гостовао у Њујорку. Како му се свидео град, а Американци су му се свидели још када их је упознао за време рата у Лондону, одлучио је да се тамо и пресели. У Њујорку га је посетио и чувени Стинг који је инспирисан његовом животном причом написао песму Englishman in New York, а понудио му је и гостовање у споту.
Квентин Крисп се опробао и као глумац, игравши Елизабету I, у филму Орландо.
Умро је 21. новембра 1999. у Манчестеру, у Уједињеном Краљевству.
Библиографија
Никада није одустао од идеје да буде писац иако се бавио разним пословима. Издао је књигу песама са илустрацијама Мервина Пика, илустратора Алисе у земљи чуда. Годину дана је писао роман, али није успео да нађе издавача. Успео је да објави аутобиографију Разголићени државни службеник 1968. и због искрености и духовитости добио је признање и назван је Оскаром Вајлдом 20. века.
- Правопис за Браша и Пена (Lettering for Brush and Pen), 1936, у сарадњи са А. Ф. Стјуарт, Frederick Warne Ltd.
- Боје у дисплеју (Colour in Display), 1938, The Blandford Press.
- Све то и Бевин такође (All This And Bevin Too), 1943, Mervyn Peake Society, ISBN 0-9506125-0-2
- Разголићени државни службеник (The Naked Civil Servant), 1968, HarperCollins, ISBN 0-00-654044-9.
- Љубав то лини лаким, (Love Made Easy), 1977, Duckworth, ISBN 0-7156-1188-7.
- Како имати животни стил, (How to Have a Life Style), 1975, Cecil Woolf Publishing, ISBN 0-900821-83-3.
- Чог: готска фантазија, (Chog: A Gothic Fantasy), 1979, Methuen, ISBN 0-413-39490-5.
- Како постати девица, (How to Become a Virgin), 1981, HarperCollins, ISBN 0-00-638798-5.
- Ради то са стилом, (Doing It With Style), 1981, Methuen, ISBN 0-413-47490-9.
- Смисао за хумор и мудрост Квентина Криспа, (The Wit and Wisdom of Quentin Crisp), 1984, Harper & Row, ISBN 0-06-091178-6.
- Манири с неба: божански водич за добро понашање, (Manners from Heaven: a divine guide to good behaviour), 1984, Hutchinson, ISBN 0-09-155810-7.
- Како отићи на филм (How to Go to the Movies), 1988, St. Martin's Press, ISBN 0-312-05444-0.
- Књига цитата геја и лезбејки: књижевни пратилац, (The Gay and Lesbian Quotation Book: a literary companion), 1989, Robert Hale Limited, ISBN 0-7090-5605-2. Antologija gej citata.
- Стални странац: дневници Њујорка (Resident Alien: The New York Diaries), 1996, HarperCollins, ISBN 0-00-638717-9.