Гран Чако — разлика између измена
м Бот: Мењам фајл ParaguayChaco_Clearings_for_cattle_grazing_.jpg са ParaguayChaco_Clearings_for_cattle_grazing.jpg. |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
[[ |
[[Датотека:Chaco Boreal Paraguay.jpg|мини|200п|десно|Северни Чако у Парагвају]] |
||
[[ |
[[Датотека:ParaguayChaco_Clearings_for_cattle_grazing.jpg|мини|200п|десно|Пољопривреда у Гран Чаку]] |
||
[[ |
[[Датотека:Chaco Paraguay,cattle ranch, Presidente Hayes Province.JPG|мини|200п|десно|Сточарство у подгоринама]] |
||
'''Гран Чако''' ({{јез-шпа|Gran Chaco}}; [[кечуа језик|кеч.]] -{chaku}- — ''земља лова'') је пространа [[низија]] [[меридијан]]ског правца пружања између 19° и 30° [[јгш]]. Смештена је у централном делу [[Јужна Америка|Јужне Америке]] на територији [[Парагвај]]а и [[Аргентина|Аргентине]]. Благо се спушта од подгорине [[Анди|Анда]] на северозападу (400 метара надм. висине) ка југоистоку (100 метара надм. висине). |
'''Гран Чако''' ({{јез-шпа|Gran Chaco}}; [[кечуа језик|кеч.]] -{chaku}- — ''земља лова'') је пространа [[низија]] [[меридијан]]ског правца пружања између 19° и 30° [[јгш]]. Смештена је у централном делу [[Јужна Америка|Јужне Америке]] на територији [[Парагвај]]а и [[Аргентина|Аргентине]]. Благо се спушта од подгорине [[Анди|Анда]] на северозападу (400 метара надм. висине) ка југоистоку (100 метара надм. висине). |
||
==Географија== |
== Географија == |
||
Низија је теконски угиб испуњен [[палеозоик|палеозојским]] и [[мезозоик|мезозојским]] седиментима. Окружена је Андима и [[Бразилска висија|Бразилском висијом]], па је сходно томе прилично изолована. Гран Чако је један од натоплијих простора на континенту. [[Температура|Температуре]] могу достићи чак 47 |
Низија је теконски угиб испуњен [[палеозоик|палеозојским]] и [[мезозоик|мезозојским]] седиментима. Окружена је Андима и [[Бразилска висија|Бразилском висијом]], па је сходно томе прилично изолована. Гран Чако је један од натоплијих простора на континенту. [[Температура|Температуре]] могу достићи чак 47 °C, а просек током најтоплијег месеца [[јануар]]а је 27-28 °C. Клима је [[континентална клима|континентално]]-[[тропска клима|тропска]]. Овакав климат погодује великим амплитудама, па су током зиме температуре до 13 °C, а неретко и испод 0 °C. Количина [[падавине|падавина]] опада од истока ка западу са 800 милиметара до 500 милиметара. У долини реке [[Парагвај (река)|Парагвај]] талог достиже и 1.200 мм. Влажни период је од октобра до априла. |
||
Са подгорина Анда спуштају се реке попут [[Пилкомајо|Пилкомаја]] (2.500 км), [[Бермехо|Бермеха]] (1.500 мм), затим [[Рио Саладо]] и на крају највећа река Парагвај која прима воде поменутих токова. Паргвај је дуг 2.621 километар и притока је [[Парана (река)|Паране]]. Велика количина воде губи се у [[мочвара]]ма, а током лета ниво нараста за девет метара што доводи до поплава у приобаљу. У време [[суша|суше]] река Пилкомајо пресуши пре ушћа у Парагвај. |
Са подгорина Анда спуштају се реке попут [[Пилкомајо|Пилкомаја]] (2.500 км), [[Бермехо|Бермеха]] (1.500 мм), затим [[Рио Саладо]] и на крају највећа река Парагвај која прима воде поменутих токова. Паргвај је дуг 2.621 километар и притока је [[Парана (река)|Паране]]. Велика количина воде губи се у [[мочвара]]ма, а током лета ниво нараста за девет метара што доводи до поплава у приобаљу. У време [[суша|суше]] река Пилкомајо пресуши пре ушћа у Парагвај. |
||
Ред 11: | Ред 11: | ||
[[Тло|Земљиште]] ових простора је заслањено и мрко-црвене боје. Доминирају лиспопадне [[шума|шуме]] ниског дрвећа, затим шуме [[квебрачо|квебрача]], ксерофитне [[трава|траве]], жбуње (монте). Око река јављају се [[палма|палме]] које достижу висине и до 40-50 метара. |
[[Тло|Земљиште]] ових простора је заслањено и мрко-црвене боје. Доминирају лиспопадне [[шума|шуме]] ниског дрвећа, затим шуме [[квебрачо|квебрача]], ксерофитне [[трава|траве]], жбуње (монте). Око река јављају се [[палма|палме]] које достижу висине и до 40-50 метара. |
||
==Подела== |
== Подела == |
||
Гран Чако се може поделити на три целине — „Северни Чако“ (-{Chaco Boreal}-), који обухвата просторе између горњег дела тока Парагваја и средњег дела тока Пилкомаја, затим „Средишњи Чако“ (-{Chaco Central}-) између доњег дела Пилкомаја и Бермеха и „Јужни Чако“ (-{Chaco Sud}-), који обухвата просторе река Бермехо и Рио Саладо. Северни Чако је у [[Парагвај]]у, а остали делови су у [[Аргентина|Аргентини]]. |
Гран Чако се може поделити на три целине — „Северни Чако“ (-{Chaco Boreal}-), који обухвата просторе између горњег дела тока Парагваја и средњег дела тока Пилкомаја, затим „Средишњи Чако“ (-{Chaco Central}-) између доњег дела Пилкомаја и Бермеха и „Јужни Чако“ (-{Chaco Sud}-), који обухвата просторе река Бермехо и Рио Саладо. Северни Чако је у [[Парагвај]]у, а остали делови су у [[Аргентина|Аргентини]]. |
||
==Становништво и привреда== |
== Становништво и привреда == |
||
Ова низија је ретко насењена на с просечном густином од 1 становника по километру квадратном. У Северном Гран Чаку живи око 20.000 становника, претежно [[Индијанци|Индијанаца]] из језичке групе [[Тупи]]-[[гварани (језик)|Гварани]]. У Средишњем Чаку је око 300.000, а у Јужном 700.000 становника. Становништво се бави [[земљорадња|земљорадњом]] (гајење [[соја|соје]], [[кукуруз]]а, [[маниока|маниоке]] и др), [[сточарство]]м, [[лов]]ом и [[риболов]]ом. Највеће богатство Гран Чака је дрво квебрачо (-{quebracho}-), које је нашло примену у бројним сферама друштва, нарочито у производњи [[танин]]а. Највећа насеља су [[Формоса]] (230.000 становника) у Парагвају, и [[Резистенција]] (370.000) и [[Сантијаго дел Естеро]] (360.000) у Аргентини. |
Ова низија је ретко насењена на с просечном густином од 1 становника по километру квадратном. У Северном Гран Чаку живи око 20.000 становника, претежно [[Индијанци|Индијанаца]] из језичке групе [[Тупи]]-[[гварани (језик)|Гварани]]. У Средишњем Чаку је око 300.000, а у Јужном 700.000 становника. Становништво се бави [[земљорадња|земљорадњом]] (гајење [[соја|соје]], [[кукуруз]]а, [[маниока|маниоке]] и др), [[сточарство]]м, [[лов]]ом и [[риболов]]ом. Највеће богатство Гран Чака је дрво квебрачо (-{quebracho}-), које је нашло примену у бројним сферама друштва, нарочито у производњи [[танин]]а. Највећа насеља су [[Формоса]] (230.000 становника) у Парагвају, и [[Резистенција]] (370.000) и [[Сантијаго дел Естеро]] (360.000) у Аргентини. |
||
==Види још== |
== Види још == |
||
* [[Патагонија]] |
* [[Патагонија]] |
||
* [[Љаноси]] |
* [[Љаноси]] |
||
* [[Анди]] |
* [[Анди]] |
||
==Литература== |
== Литература == |
||
* Вујадиновић, С. (2009):Регионална географија Јужне Америке, Географски факултет, Београд |
* Вујадиновић, С. (2009):Регионална географија Јужне Америке, Географски факултет, Београд |
||
{{Географске регије Јужне Америке}} |
{{Географске регије Јужне Америке}} |
Верзија на датум 8. јун 2014. у 06:36
Гран Чако (шп. Gran Chaco; кеч. chaku — земља лова) је пространа низија меридијанског правца пружања између 19° и 30° јгш. Смештена је у централном делу Јужне Америке на територији Парагваја и Аргентине. Благо се спушта од подгорине Анда на северозападу (400 метара надм. висине) ка југоистоку (100 метара надм. висине).
Географија
Низија је теконски угиб испуњен палеозојским и мезозојским седиментима. Окружена је Андима и Бразилском висијом, па је сходно томе прилично изолована. Гран Чако је један од натоплијих простора на континенту. Температуре могу достићи чак 47 °C, а просек током најтоплијег месеца јануара је 27-28 °C. Клима је континентално-тропска. Овакав климат погодује великим амплитудама, па су током зиме температуре до 13 °C, а неретко и испод 0 °C. Количина падавина опада од истока ка западу са 800 милиметара до 500 милиметара. У долини реке Парагвај талог достиже и 1.200 мм. Влажни период је од октобра до априла.
Са подгорина Анда спуштају се реке попут Пилкомаја (2.500 км), Бермеха (1.500 мм), затим Рио Саладо и на крају највећа река Парагвај која прима воде поменутих токова. Паргвај је дуг 2.621 километар и притока је Паране. Велика количина воде губи се у мочварама, а током лета ниво нараста за девет метара што доводи до поплава у приобаљу. У време суше река Пилкомајо пресуши пре ушћа у Парагвај.
Земљиште ових простора је заслањено и мрко-црвене боје. Доминирају лиспопадне шуме ниског дрвећа, затим шуме квебрача, ксерофитне траве, жбуње (монте). Око река јављају се палме које достижу висине и до 40-50 метара.
Подела
Гран Чако се може поделити на три целине — „Северни Чако“ (Chaco Boreal), који обухвата просторе између горњег дела тока Парагваја и средњег дела тока Пилкомаја, затим „Средишњи Чако“ (Chaco Central) између доњег дела Пилкомаја и Бермеха и „Јужни Чако“ (Chaco Sud), који обухвата просторе река Бермехо и Рио Саладо. Северни Чако је у Парагвају, а остали делови су у Аргентини.
Становништво и привреда
Ова низија је ретко насењена на с просечном густином од 1 становника по километру квадратном. У Северном Гран Чаку живи око 20.000 становника, претежно Индијанаца из језичке групе Тупи-Гварани. У Средишњем Чаку је око 300.000, а у Јужном 700.000 становника. Становништво се бави земљорадњом (гајење соје, кукуруза, маниоке и др), сточарством, ловом и риболовом. Највеће богатство Гран Чака је дрво квебрачо (quebracho), које је нашло примену у бројним сферама друштва, нарочито у производњи танина. Највећа насеља су Формоса (230.000 становника) у Парагвају, и Резистенција (370.000) и Сантијаго дел Естеро (360.000) у Аргентини.
Види још
Литература
- Вујадиновић, С. (2009):Регионална географија Јужне Америке, Географски факултет, Београд