Црква Свете Ане у Доњој Вријеској — разлика између измена

Манастир Свете Ане
Манастир Свете Ане
Основни подаци
Јурисдикција	Српска православна црква
Епархија	Епархија славонска
Оснивање	1730
Оснивач	Нићифор Јовановић
Локација
Место	Доња Вријеска
Држава	Хрватска
Координате	45° 38′ 42″ N 17° 16′ 9.01″ E / 45.64500° С; 17.2691694° И
	Манастир Свете Ане Манастир Свете Ане на карти Хрватске

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 23. јул 2019. у 12:59

Манастир Свете Ане је манастирска црква која се налази у Доњој Вријеској недалеко Дарувара, и припада невеликој групи релативно добро сачуваних готичких сакралних грађевина на подручју Славоније. Манастир припада Епархији славонској Српске православне цркве.^[1]

Историја

Ради се о једнобродној, за славонске прилике релативно великој грађевини са светиштем дугим 8 m и бродом дугим 14 m. Цркву је 1412. године саградио католички ред Павлина. Напуштена је 1542. године након османског освајања. За време турске власти грађевина је доста пропала. Свод који је покривао брод и светиште је пао, па је касније замењен кровом, но о изворном изгледу унутрашњости сведоче и данас остаци ребара. Када су они напустили Манастир, на рушевине долази патријарх Арсеније Чарнојевић, а пакрански монаси (предвођени игуманом Нићифором Јовановићем) 1730. године обнављају запустели Манастир. Када су цркву уредили они су по дозволи грофа Локателија, комаданта Славоније 1731. године уселили.

Почетком 18. вијека Света Ана је адаптирана за православно богослужење. Неко је време била чак и седиште православног манастира (1735—1775), након чега је припала оближњем манастиру Пакри. Крајем 18. века одузета је од овог манастира и подређена парохији у Великим Бастајима. Од тада грађевина је почела пропадати тако да је напослетку 1852. године морала бити потпуно затворена због опасности од урушавања крова.^[2]

Прва обнова

Овако лоше стање Свете Ане подстакло је њену прву обнову у 19. веку. Главни покретачи обнове били су први конзерватор у Хрватској и Славонији, Иван Кукуљевић Сакцински, затим епископ православне Пакрачке епархије (на чијој се територији налази црква Свете Ане), Стефан Крагујевић, и игуман Манастира Пакре, Гедеон Пауновић. С обновом се настојало почети већ 1859, када је Света Ана поново стављена под управу манастира Пакре, но на крају је до ње дошло тек две године касније због противљења грофа Јулија Јанковића, власника земље која је окруживала капелу, а који се бојао да ће обнова ове грађевине угрозити његов посед.^[3]

Интервенције које су учињене на Светој Ани 1861. године готово да нису имале никакав стилски, већ искључиво практичан карактер. Поправљен је кров како црква не би даље пропадала и дограђен је једноставни дрвени звоник.

Друга обнова

Друга обнова Свете Ане изведена је између 1904. и 1907. године. Иако и при овој обнови све првобитно планиране интервенције нису изведене, због недостатка средстава, ипак је дошло до много опсежнијих захвата у поређењу са ситуацијом из 1861. године. Поправљене су контрафоре, дограђен је врх главног прочеља, метални звоник на крову, као и дрвени кор у унутрашњости. Већина је додатака изведена у готичком стилу, у складу с уобичајеним приступом рестаурацији средњовековних споменика, стилу у којем је грађевина саграђена у 15. веку. Рестаурацију је пројектовао архитекта Винко (Винзенз) Раухер, ученик најзначајнијег архитекте неоготике у Аустроугарској монархији Фридриха Шмита, ком је био поверен цели низ сличних пројеката на градњи нових и рестаурацији старих, како католичких тако и православних цркава у Хрватској. По Раухеровим је пројектима изведен и нови иконостас у унутрашњости. Иконе не иконостасу извео је сликар Марко Перош, професор Школе за уметност и обрт у Загребу. Сликар Иван Друсани, такође из Загреба, извео је ново декоративно осликавање с мањим бројем фигуралних поља, које је касније прекречено.

Манастир данас

Од шездесетих година прошлог века, до почетка рата деведесетих, у манастиру су живеле две монахиње игуманија Анастасија и монахиња Теодора. Игуманија Анастасија је преминула у Даљу, а њени посмртни остаци су пребачени у манастир Гргетег, гдје се преселила и монахиња Теодора која је преминула и сахрањена поред игуманије Анастасије. Током рата манастир је претрпио извјесна оштећења, био је у лошем стању и пропадао је. Доласком епископа Јована Ћулибрка започиње духовна и материјална обнова манастира Свете Ане. Започето је уређење манастирског конака као и уређење цркве и њене околине. Доласком мати Герасиме 2018. у манастир обновљен је и духовни живот манастира.^[4]

Види још

Списак манастира Српске православне цркве

Референце

^ Манастир Ораховица
^ „Манастир Свете Ане (епархија славонска)”. Архивирано из оригинала 24. 4. 2012. г. Приступљено 17. 3. 2012.
^ „Прослављена слава манастира Свете Ане у Славонији”. Архивирано из оригинала 2. 4. 2017. г. Приступљено 1. 4. 2017.
^ Црњански Спасојевић, В. (12. 5. 2019). „Мати Герасима сама уз вучјака служи свом народу”. Вечерње новости. Приступљено 23. 7. 2019.

Литература

Historicističke obnove crkve Svete Ane u Donjoj Vrijeskoj, Scrinia Slavonica, Vol.9 No.1, Slavonski Brod, (2009). стр. 125—160. (језик: хрватски)

Спољашње везе

[1] Манастир Ораховица

[2] „Манастир Свете Ане (епархија славонска)”. Архивирано из оригинала 24. 4. 2012. г. Приступљено 17. 3. 2012.

[3] „Прослављена слава манастира Свете Ане у Славонији”. Архивирано из оригинала 2. 4. 2017. г. Приступљено 1. 4. 2017.

[4] Црњански Спасојевић, В. (12. 5. 2019). „Мати Герасима сама уз вучјака служи свом народу”. Вечерње новости. Приступљено 23. 7. 2019.

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Ред 29: / Ред 29: @@
 Друга обнова Свете Ане изведена је између [[1904]]. и [[1907]]. године. Иако и при овој обнови све првобитно планиране интервенције нису изведене, због недостатка средстава, ипак је дошло до много опсежнијих захвата у поређењу са ситуацијом из 1861. године. Поправљене су контрафоре, дограђен је врх главног прочеља, метални звоник на крову, као и дрвени кор у унутрашњости. Већина је додатака изведена у готичком стилу, у складу с уобичајеним приступом рестаурацији средњовековних споменика, стилу у којем је грађевина саграђена у [[15. век]]у. Рестаурацију је пројектовао архитекта [[Винко (Винзенз) Раухер]], ученик најзначајнијег архитекте неоготике у Аустроугарској монархији [[Фридрих фон Шмит|Фридриха Шмита]], ком је био поверен цели низ сличних пројеката на градњи нових и рестаурацији старих, како католичких тако и православних цркава у Хрватској. По Раухеровим је пројектима изведен и нови иконостас у унутрашњости. [[Иконе]] не [[иконостас]]у извео је сликар Марко Перош, професор Школе за уметност и обрт у [[Загреб]]у. Сликар [[Иван Друсани]], такође из [[Загреб]]а, извео је ново декоративно осликавање с мањим бројем фигуралних поља, које је касније прекречено.
+== Манастир данас ==
-Црква Свете Ане данас се поново налази у јако лошем стању и прети јој пропадање.
+Од шездесетих година прошлог века, до почетка рата деведесетих, у манастиру су живеле две монахиње игуманија Анастасија и монахиња Теодора. Игуманија Анастасија је преминула у Даљу, а њени посмртни остаци су пребачени у манастир Гргетег, гдје се преселила и монахиња Теодора која је преминула и сахрањена поред игуманије Анастасије. Током рата манастир је претрпио извјесна оштећења, био је у лошем стању и пропадао је. Доласком епископа Јована Ћулибрка започиње духовна и материјална обнова манастира Свете Ане. Започето је уређење манастирског конака као и уређење цркве и њене околине. Доласком мати Герасиме 2018. у манастир обновљен је и духовни живот манастира.<ref>{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:794052-Mati-Gerasima-sama-uz-vucjaka-sluzi-svom-narodu|title=Мати Герасима сама уз вучјака служи свом народу|last=Црњански Спасојевић|first=В.|date=12. 5. 2019.|website=Вечерње новости|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=23. 7. 2019.}}</ref>
 == Види још ==